Đorđa Meloni je netačno tvrdila da Francuska uzima polovinu vrednosti izvoza iz zone CFA franka

Copyright AFP 2017-2023. Sva prava zadržana.

Članci i postovi koji kruže internetom pokazuju video snimak intervjua sadašnje italijanske premijerke Đorđe Meloni iz 2019. godine, pre nego što je postala čelnica vlade, u kome netačno tvrdi da neke afričke države moraju da polože 50 odsto svojih prihoda od izvoza u francusku blagajnu. Meloni sugeriše da su afričke zemlje koje koriste kontroverzni CFA franak u obavezi da to urade. Međutim, nekoliko stručnjaka je za AFP objasnilo da se cifra od 50 odsto zapravo odnosi na sistem u kome polovina deviznih rezervi tih zemalja mora da bude deponovana na račune kojima upravlja francuski trezor i ne odnosi se na izvoz. Sama obaveza deviznih rezervi je takođe zastarela za neke od zemalja iz zone CFA franka. Zvanično je ukinuta 2020. godine za osam zapadnoafričkih zemalja koje koriste CFA. Delovi intervjua sa Meloni, koja je postala premijerka Italije u oktobru 2022. godine, ponovo su se pojavili na društvenim mrežama u novembru ove godine usred spora između Francuske i Italije oko migracije.

"Đorđa Meloni je iznela šokantne tvrdnje o eksploataciji prirodnih resursa zemalja afričkog kontinenta i to od strane Francuske," piše na početku članka na srspkom objavljenog 21. novembra 2022. Isti tekst je objavljen ovde, i oba članka prikazuju isti tvit na engleskom sa kratkim video snimkom intervjua sa ekstremno desničarskom italijanskom političarkom Đorđom Meloni (Giorgia Meloni).

Skrinšot jednog od netačnih članaka napravljen 20. decembra 2022.

Članci sumiraju njene tvrdnje da zapadnoafrička država Burkina Faso, koja koristi CFA franak, mora da uplati polovinu prihoda od svog izvoza u francusku blagajnu.

Isti snimak je podeljen na Fejsbuku u postovima na hrvatskom. Neki su pomenuli da je video iz 2019. Svi, kao ovde, ponavljaju netačnu tvrdnju da "za Burkinu Faso, kojoj Francuska u zamjenu tiska kolonijalnu valutu, traži da 50 posto svega završi u blagajni francuske riznice."

Meloni povezuje upotrebu CFA franka u 14 afričkih zemalja sa migracijom hiljada ljudi iz Afrike u Evropu svake godine. "Rešenje je osloboditi Afriku od određenih Evropljana koji je eksploatišu i omogućiti im da žive od onoga što imaju," kaže ona.

Međutim, komentari gospođe Meloni o CFA monetarnom sistemu su obmanjujući i u ovom trenutku delimično zastareli, objasnili su stručnjaci za AFP.

Francuska kancelarija spoljnih poslova opisala je video koji sadrži komentare Meloni kao "potpuno netačan sadržaj". To je "stari snimak koji je ponovo objavljen na evropskim i američkim nalozima koji se bave teorijama zavere", rekao je portparol.

AFP je kontaktirao kancelariju Đorde Meloni za komentar ali nije dobio odgovor do vremena objavljivanja ovoga članka.

Zašto se ponovo pojavio snimak?

Mesec dana nakon što je Meloni položila zakletvu kao italijanska premijerka 22. oktobra 2022. godine, rasplamsale su se tenzije između Italije i Francuske kada je njena vlada odbila da primi humanitarni brod pod francuskom zastavom, Ocean Viking, koji je prevozio 234 migranta spašena iz mora.

Nakon što je Italija blokirala njegovo pristajanje, Ocean Viking je nedeljama tražio luku pre nego što mu je dozvoljeno da pristane u Francuskoj 11. novembra. 2022. Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin optužio je italijansku vladu da se ponaša neodgovorno.

Mediji na engleskom poput Dejli Mejla i Skaj Njuz Australije su predstavili komentare gospođe Meloni iz 2019. kao direktan odgovor na trenutne kritike Francuske. Intervju je takođe kružio u obmanjujućim postovima na drugim jezicima poput rumunskog, francuskog, engleskog, italjanskog i španskog.

Karolin Rusi (Caroline Roussy), direktorka istraživanja na francuskom Institutu za međunarodne i strateške poslove (IRIS), napomenula je da se snimak takođe ponovo pojavljuje u vreme "rastućeg antifrancuskog raspoloženja u raznim afričkim zemljama."

"To nije samo ekonomsko, već i geopolitičko pitanje," rekla je ona za AFP 2. novembra 2022. "Đorđa Meloni na veoma nespretan način osuđuje neokolonizaciju Francuske koja se oseća u zapadnoafričkim zemljama."

Šta je CFA franak?

Zona CFA franka obuhvata 14 zemalja u subsaharskoj Africi, od kojih je svaka povezana sa jednom od dve monetarne unije, objašnjava Međunarodni monetarni fond ovde.

Kako Centralna banka zapadnoafričkih zemalja objašnjava na svojom sajtu, CFA franak je nastao 1945. godine i najpre je nazvan "franak francuskih kolonija Afrike". Njegovo ime je kasnije promenjeno u "franak Afričke finansijske zajednice" za države članice Zapadnoafričke monetarne unije i "franak finansijske saradnje u Centralnoj Africi" za zemlje članice Monetarne unije Centralne Afrike.

Unija Komorskih ostrva koristi komorski franak, kako je objašnjeno na sajtu francuskog ministarstva spoljnih poslova, koje objašnjava da je termin "CFA franak" zapravo zajedničko ime za tri različite valute.

Valuta je u suštini vezana za evro, po fiksnoj stopi od 655,96 CFA franaka za jedan evro. Taj sistem bi trebalo da garantuje neograničenu konvertibilnost CFA franka u evro, olakša transfere između zona i pomaže stabilnost cena.

Međutim, kritičari kažu da je CFA franak "postkolonijalni" ugovor koji sprečava zemlje da ostvare suverenitet nad svojom valutom ili omogućava Francuskoj uticaj u Africi. Senegalski ekonomista Ndongo Samba Sila (Ndongo Samba Sylla) nazvao ga je "kolonijalnim reliktom" u ovoj kolumni objavljenoj 2017. godine. Afrički lideri su takođe pozvali na preispitivanje valute, kako je prenosio AFP.

Blagajnica prebrojava novčanice CFA franaka 18. septembra 2017. u Abidžanu ( AFP / Sia Kambu)

Francuska ne uzima 50% prihoda od izvoza iz afričkih zemalja

Iako je ovaj sistem predmet široke kritike, tvrdnje Meloni o njegovom mehanizmu su netačne. Ni Burkina Faso ni bilo koja druga zemlja koja koristi CFA franak nije obavezna da se odrekne 50% svojih prihoda od izvoza u korist Francuske.

"Ta izjava nema smisla i otkriva nesposobnost da se razumeju monetarni mehanizmi," rekao je za AFP 22. novembra Masimo Amato (Massimo Amato), profesor na milanskom Univerzitetu Bokoni i specijalista za monetarna pitanja u Africi.

Senegalski ekonomista Demba Musa Dembele (Demba Moussa Dembelé) rekao je za AFP 23. novembra da je italijanska političarka "pogrešila".

"To nije 50 odsto izvoza. To je 50 odsto deviznih rezervi zemalja zone CFA franka koje su deponovane u francuski trezor," rekao je on.

Ova odredba se odnosila na osam zemalja Zapadnoafričke Unije i šest zemalja Centralnoafričke unije do 2019. godine kada su reformom izuzete zemlje Zapadnoafričke Unije. Unija Komorskih ostrva u obavezi je da deponuje 65% svojih deviznih rezervi.

Prodavac prebrojava kovanice CFA valute na pijaci u Abidžanu, 29. marta 2019. ( AFP / Sia Kambu)

Kako su objasnili svi intervjuisani stručnjaci, devizne rezerve deponovane u francuskom trezoru oduvek su bile u vlasništvu afričkih država.

"Rezerve Centralne banke šalju se na račun kojim Francuska upravlja u ime Afričkih centralnih banaka. Ove rezerve se ulažu i prinos se vraća" afričkim bankama, rekao je Amato.

Povučena obaveza deviznih rezervi za zemlje zapadne Afrike

Povlačenje obaveze za zemlje Zapadnoafričke monetarne i ekonomske unije (WAEMU) da polože polovinu svojih deviznih rezervi kod francuskog trezora bilo je deo reformi koje su u decembru 2019. saopštili predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik Obale Slonovače Alasan Uatara.

Reforma takođe predviđa zamenu zapadnoafričkog CFA franka za novu valutu "Eco", Ova valuta je trebalo je da bude uvedena 2020, ali je uvođenje odloženo za 2027.

Mapa koja prikazuje afričke zemlje u zoni franka, sa detaljima o prelasku sa CFA franka na eko ( AFP / Alan Bomenel, Filip Muš)

Analitičari, međutim, ističu da se ove reforme nisu bavile kritikovanim vezivanjem CFA franka za evro.

Od 1945. godine, CFA franak je bio vezan za francuski franak, a zatim za evro kako bi se osigurala konvertibilnost i stabilnost valute.

"Centralizacija dela deviznih rezervi sa francuskim trezorom je pandan garanciji neograničene konvertibilnosti koju daje francuski trezor," objašnjava francuski trezor na svom sajtu.

Svi eksperti koje je kontaktirao AFP preporučili su uvođenje fleksibilnijeg kursa kako bi se stimulisala monetarna razmena. Stopa koja ne bi bila "vezana za evro, već za skup valuta reprezentativnih za stvarnu trgovinu ovih država," rekao je Amato.

Ekonomista Demba Musa Dembele je osudio "veoma restriktivnu monetarnu politiku" vezanu za fiksni kurs. "Evrozona i naše zemlje su na veoma različitim nivoima razvoja," rekao je on.

Stručnjak ekonomije afričkih zemalja u Fondaciji Žan Žores Pjer Žakmo (Pierre Jacquemot) je takođe procenio da je povezivanje ove dve valute zastarelo. "Osnovna apsurdnost sistema zone franka, danas kao i u prošlosti, jeste da je valuta vezana za evro, koji se razvija u skladu sa sopstvenom situacijom," rekao je on.

Ekonomista Kako Nubukpo, takođe je pozvao na "ekspanzivniju" monetarnu politiku, sa višom stopom inflacije koja bi omogućila "uvećanje rasta".

Ekonomisti i političari okupljeni 2021. godine na Generalnoj skupštini Eko-a, valute koja bi trebalo da zameni CFA franak u nekoliko zemalja, takođe su pozvali na veću kontrolu i fleksibilnost monetarne politike.

Afričke zemlje ne plaćaju 'senjoraž' na proizvodnju novčanica

Proizvodnja novčanica i kovanica CFA franka odvija se u Francuskoj od 1945. godine.

Pozivajući se na tvrdnju gospođe Meloni o taksi za "senjoraž" -- iznos koji bi Francuskoj, prema njenim tvrdnji, naplatile afričke zemlje u zamenu za izdavanje CFA valute -- Amato je rekao da iako se novčanice štampaju u Francuskoj, francuska država ne naplaćuje dodatni porez na njihovu proizvodnju. Ideja "nema smisla," rekao je on.

"Senjoraž generalno označava prihode od emisije novca. Za centralne banke, prihod od senjoraža se može definisati kao tok kamate od sredstava koja se drže u novčanicama u opticaju (ili, uopšteno govoreći, u odnosu na monetarnu bazu)," centralna banka Italije objašnjava na svom sajtu. Drugim rečima, prihod od stavljanja novca u opticaj ide centralnoj banci, a ne štampariji.

Portparolka francuskog Ministarstva za Evropu i spoljne poslove An-Kler Ležandr (Anne-Claire Legendre) je na Tviteru 23. novembra 2022. izjavila da "Banka Francuske štampa CFA franke kao deo klasičnog ugovornog odnosa klijent-dobavljač sa centralnim bankama izdavaocima." Ona je dodala da su relevantne afričke centralne banke "slobodne da proizvode sopstvene novčanice ili sklapaju ugovor sa drugom štamparskom kompanijom".

Prema sporazumima o monetarnoj saradnji između Francuske i zemalja zone CFA franka, te zemlje su slobodne da napuste zonu i izdaju sopstvenu valutu. To su učinile Gvineja (1960) i Mauritanija i Madagaskar (obe 1973).

Prevela i pripredila
MIGRACIJA