Covid-19: slike ne dokazuju manipulaciju hrvatskih medija

Copyright AFP 2017-2020. Sva prava zadržana.

U objavama, podeljenim na Fejsbuku na hiljade puta od kraja oktobra, tvrdi se da hrvatski mediji lažu i manipulišu informacijama o krizi Covid-a-19 i o situaciji u bolnicama, prikazujući nekoliko slika koje, navodno, dokazuju da su vesti lažne. Te slike su, međutim, korisnici Fejsbuka izvadili iz konteksta, a ne mediji.

“Idemo malo raskrinkati medije i ukljuciti mozak.....sve slike su objavili nasi mediji u vijestima,” napisao je autor objave postavljene na Fejsbuku 1. novembra 2020. i podeljene više od 6,5 hilljada puta za tri dana. U objavi se nalaze tri slike: jedna je, kako se čini, snimak televizijskih vesti u nekoj bolnici; druga slika prikazuje dve osobe, obučene u kompletnu medicinsku zaštitnu opremu, kako kroz vrata iznose nešto što liči na vreću za telo; treća slika prikazuje gola leđa čoveka prekrivenog modricama.

“1.prikazuje sliku nasih bolnica ,a pogledajte zaokruzeni natpis(Hebrejski)
2.dvije sestre iznose mrtve a drze ih prstima(sestro draga il si supermen ili neznam koji k.....)nemoguce je truplo tako nositi probaj vrecu ljepila za plocice tako nositi jednostavno ne ide
3.pretuceni migrant od strane nase policije prevezen u nasu bolnicu(neznam koja bolnica ima natpise na zidovima na arapskome)

Zar stvarno u danasnje vrijeme misle da smo glupi i da necemo vidjeti laz????” napisao je jedan korisnik Fejsbuka.

Snimak sa Fejsbuka napravljen 4. novembra 2020.

Isti tekst i slike su podeljeni u drugim objavama, kao ovde, ovde i ovde. “Ljudi, Vi ste misaona, duhovna i intelektualna bića,” napisao je jedan korisnik koji je pozvao ljude da “se malo za promjenu (idu) boriti protiv lažnih vijesti.”

Ove slike, međutim, nisu medijske manipulacije nego su izvučene iz konteksta u ovim Fejsbuk objavama.

1. ‘Stock video snimak’ korišćen u vestima

Logotip kanala i informacije o broju novih slučajeva Covid-a-19 na ekranu ukazuju na to da je prva slika snimak ekrana tokom emisije vesti hrvatskog televizijskog kanala Nova TV, emitovanih u 14:00 sati 29. oktobra 2020. godine.

Naša novinarka u Hrvatskoj je gledala ove vesti na sajtu kanala. Program ostaje na internetu samo nedelju dana, i još nedelju dana na sajtu Nova Plus. “Radi se o dnevniku na početku kojeg su razne informacije o koroni a u podlozi kojih idu ‘stock shots’ (kasnije još scene iz bolnica). Ne povezuje se eksplicitno kadar s Hrvatskom. Konkretno kada se taj kadar pokaže ništa se ne govori,” opisala je novinarka AFP-a Lajla Veselica. 

Snimak nije pokazan tokom vesti sa lica mesta u Hrvatskoj, nego je samo jedan kratki kadar, od nekoliko u nizu koji pokazuju i epruvete i uzimanje briseva za PCR test iz automobila. 

“Za potrebe priloga korišteni su opći kadrovi iz bolnica, koje nabavljamo preko raznih servisa koji tome služe, jer u ovom trenutku ne idemo unutar bolnica kako bi snimali, već poštujemo sve epidemiološke mjere,” odgovorili su iz PR službe kanala Nova TV hrvatskom servisu za proveru činjenica Faktografu na pitanje da objasne upotrebu stock videa. To su snimci napravljeni da ilustruju opštu temu ili ideju i mogu ih putem specijalizovanih kanala kupiti mediji ili privatne kompanije, na primer za ilustraciju svojeinternet stranice.

U ovom slučaju je jasno da prikazani snimci nisu deo izveštaja, već se koriste kao ilustracije dok se govori o opštoj situaciji u vezi sa pandemijom Covid-a-19 u Hrvatskoj i svetu.

Upotreba stok videa ili ilustrativnih video snimaka postala je široko rasprostranjena u vestima i ponekad dovodi do grešaka. Tako je nedavno američki TV kanal ABC za ilustracije koristio snimke iz zemlje Gruzije (Džordžija na engleskom), umesto iz države Džordžije (takođe Džordžija na engleskom), dok je reporterka davala informacije o procesu glasanja u državi za američke predsedničke izbore 2020. godine.

2. Za ilustrativnu fotografiju se ne tvrdi da je novinska slika sa mesta događaja

Druga fotografija je podeljena i sama u drugim objavama, kao ovde i ovde. “DA LI JE MOGUCE DA DVIJE ZENSKE OSOBE SA LAKOCOM NOSE TIJELO POKOJNIKA KOJI JE PO NJIHOVU UMRO OD KOVIDA ILI SE RADI O LUTKI IZ SEXSY SOPA ????” napisao je korisnik Fejsbuka u objavi postavljenoj 28. oktobra 2020. i podeljenoj 900 hiljada puta za nedelju dana. “Koja budala može vjerovati u ovo? Dvije žene nose opušteno leš čovjeka ,što jedva četri muškarca mogu sama. Dokle više ?” napisao je drugi korisnik u postu objavljenom 29. oktobra i podeljenom više od 1,500 puta za nedelju dana.

Snimak objave sa Fejsbuka napravljen 4. novembra 2020.

Nismo uspeli da pronađemo hrvatski medij u kome je fotografija objavljena. U nekim objavama koje dovode u pitanje njenu autentičnost, kao ovde na Tviteru, vidljiv je link do članka na engleskom jeziku na sajtu Lajv Sajens (Live Science). Fotografija je korišćena kao ilustracija za članak o naučnom radu o broju dodatnih smrtnih slučajeva koje će bolest Covid-19 prouzrokovati u SAD-u. U opisu piše samo ime fotografa, sajta AjEm (EyeEm) specializovanog za ilustrovane slike, takozvane stock fotografije, i Geti imidžis (Getty Images), sajta za prodaju fotografija, uključujući i kreativne fotografije.

Obrnuta pretraga slike na Guglu je dokazala da je ova slika prodata kao stock fotografija u ilustrativne svrhe, a ne kao vest. Pretraga je dovela do sajta Geti imidžis na kome se vidi da je sliku licencirao AjEm (EyeEm), drugi sajt za kreativne stock fotografije. Originalnu sliku smo pronašli ovde. Snimio ju je Panjavat Buntanom (Panyawat Boontanom).

AjEm nije sajt koji nudi novinske fotografije. Na stranici “o nama” je objašnjeno da firma “povezuje naše angažovane kreatore sa vodećim brendovima kako bi obezbedili originalan, jedinstven i brendiran sadržaj.” Na sajtu Geti imidžisa, slika je jasno licencirana kao “kreativna fotografija” a ne kao “vest”. Može se naći samo pod “kreativno” dok ne daje rezultate pod “uredničko”. Platforme koje kupuju fotografije očigledno ne kupuju sliku predstavljenu kao “vest”.

Snimci sa sajta Geti imidžisa napravljeni 5. novembra 2020.

“Kontaktirali smo fotografa slike i potvrdio je da je slika za stock forotgrafiju, da je inscenirana i da su modeli plaćeni za snimanje slike,” rekao je portparol AjEma za AFP Činjenice u mejlu od 4. novembra 2020.

“Deo (našeg) poslovanja uključuje stock fotografe koji slikaju kako bi predstavili određene događaje ili situacije. Stock fotografije se često izrađuju u sceniranim postavkama kako bi se izbegla potreba da se na slikama prikazuju stvarni modeli ili lokacije. (One) se široko koriste u mnogim kompanijama i medijima širom sveta u pokušaju da vizualizuju određene događaje ili situacije. One nisu namenjene prenošenju lažne stvarnosti,” rekao je AjEmza AFP. Panjavat Buntanom nije odgovorio na naš zahtev za intervju.

Ova konkretna fotografija korišćena je kao ilustracija u mnogim drugim vestima, kao ovde u članku o naučnom radu na francuskom ili ovde na poljskom u članku o broju medicinskih radnika koji su zbog pandemije umrli širom sveta. Takođe, u opisu se  spominje da je fotografija ilustracija, a ne sa lica mesta. U poljskom članku se navodi da je izvor slike sajt za stock fotografije Šaterstok (Shutterstock). Može se naći samo na stranici sajta za kreativne fotografije, dok nije prikazana na stranici sa fotografijama sa novinskih događaja. Francuski članak ne daje izvor.

Snimak sa sajta na poljskom Medonet napravljen 6. novembra 2020.

Ilustrativna fotografija i etički standardi u medijima

Upotreba stock fotografija u medijima nije bez problema, jer im može nedostajati jasnoća. “Nikada ne bismo koristili fotografiju koja može da stvori zabunu,” rekao je AFP-u Nikola Stojić, glavni urednik sajta televizije N1 u Srbiji u telefonskom razgovoru 6. novembra 2020. On je objasnio da fotografije na sajtu ne mogu da budu postavljene bez izvora, i u slučaju da su novinske fotografije, moraju da imaju u potpisu i ime fotografa.

“Svaki članak mora da ima sliku i trudimo se koliko možemo da koristimo autentične fotografije sa lica mesta. Ponekad, međutim, to nije moguće, na primer ako objavljujemo vesti o nesreći nikad ne bismo objavili sliku na kojoj se vidi leš, iako je pokriven, tako da koristimo sliku koja je očigledno ilustrativna. Ne bi trebalo da ostavlja prostora za zabunu,” rekao je Stojić AFP-u, dodajući da “ozbiljni mediji moraju da obrate pažnju i da imaju nekog u redakciji zaduženog za to.”

Na primer ovde dole, na slici je napisano da li ju je snimio novinski fotograf ili ne. Na slici levo se vidi ime fotografa i novinske agencije od koje je kupljena (AFP). Na slici desno se vidi ime sajta za stock fotografije (Šaterstok), nema detalja, očigledno je da je ilustrativna.

Snimci članka sa novinskom slikom (levo) i ilustrativnom slikom sa sajta za stock fotografiju (desno) napravljeni 6. novembra 2020.

3. Fotografija pretučenih migranata snimljena u logoru u Bosni

Obrnuta pretraga na Guglu za treću fotografiju dovela nas je do ovog članka koji prikazuje niz uznemirujućih fotografija pripisanih Danskom savetu za izbjeglice (DRC), nevladinoj organizaciji koja pomaže tražiocima azila i migrantima i koja je prisutna u Bosni i Hercegovini. Članak citira britanski list Gardjan (The Guardian), koji je objavio fotografiju iste povređene osobe iz malo drugačijeg ugla. Na osnovu informacija Danskog saveta za izbeglice, reč je o optužbama za ozbiljno maltretiranje, pa čak i seksualne napade na migrante od strane hrvatske policije, prilikom prisilnog slanja nazad u Bosnu.

Iz DRC-a su u mejlu za AFP Činjenice 6. novembra 2020. potvrdili autentičnost fotografija i informacije u Gardijanovom članku. “U nedelji između 12. i 16. oktobra, DRC-ovi timovi u Privremenom prihvatnom centru (TRC) Miral, u Velikoj Kladuši (Unsko-sanski kanton), dokumentovali su seriju posebno nasilnih slanja nazad iz Hrvatske u BiH, u kojima je učestvovalo približno 75 ljudi različitih nacionalnosti,” rekao je Nikola Bej (Nicola Bay), direktor DRC-a zadužen za Bosnu. 

“Medicinski timovi primarne zdravstvene zaštite koji deluju u TRC Miral prokomentarisali su da su ovo neke od najtežih povreda na koje su naišli kod žrtava nasilnih povrataka,” rekao je Nikola Bej dodajući da je “11 osoba poslato na pregled zbog sumnji na frakture” i da je “jedna osoba hospitalizovana u Bihaću.”

Improvizovani kamp u blizini službenog kampa Miral u Velikoj Kladuši 29. septembra 2020. (Elvis Barukčić / AFP)

Isto kao za prve dve fotografije, nejasno je gde su korisnici Fejsbuka pogrešno videli izveštaje o ovoj fotografiji u kojoj se navodi da je snimljena u hrvatskoj bolnici. 

DRC je delio fotografije i svedočenja mnogim drugim medijima koji su takođe citirali članak Gardijana na hrvatskom, bosanskom i srpskom jeziku. U svim člancima koje smo pronašli uz fotografiju pretučenih osoba navedeno je da je izveštaj stigao iz Velike Kladuše i migrantskog objekta. Ni za jednu od tih fotografija nije rečeno da je snimljena u hrvatskoj bolnici.

KORONA VIRUS Migration