Povratak netačne tvrdnje iz 2018 da su migranti u Beogradu silovali sedamnaestogodišnjakinju
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 9. novembra 2020. u 14.17
- Ažurirano 9. novembra 2020. u 16.24
- Za čitanje potrebno 5 minuta
- Od: Katarina SUBASIC, AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
“Od danas ova objava kruži društvenim mrežama… juče uveče se desilo silovanje devojčice (17) na uglu Sarajevske i Nemanjine…,” navodi se u tekstu na vrhu fotografije druge, duže objave. Objava je postavljena 4. novembra, 2020.
“Drage kolege i koleginice (a pre svega koleginice), juče uveče se desilo monstruozno silovanje devojčice od oko 17 godina od strane migranata. Sve se desilo na uglu Sarajevske i Nemanjine ulice. Nosili su noževe i niko nije smeo da im pridje. Devojčica je ostala da leži na zemlji. Posle su stigli lekari,” navodi se u tekstu na fotografiji.
“Ovo je bilo sinoć (ljuti emotikoni). Devojka od samo 17 godine (ljuti emotikoni). Policijooooo gde si?,” navodi se u jednoj od objava. “Policija i mediji ćute jer im je tako naređeno! Sram vas bilo sve koji stavljate silovatelje i teroriste ispred nas i naših devojaka!,” napisala je druga korisnica Fejsbuka u svojoj objavi.
Objave su podeljene više od 3,500 puta i pregledane više od 220,000 puta od 4. novembra 2020.
Tvrdnja je, međutim, netačna. Tekst na fotografiji koja se deli u ovim objavama je iz oktobra 2018. godine kada je toliko deljen na društvenim mrežama da je policija izdala saopštenje da takvo silovanje nikada nije evidentirano.
Gugl pretraga sa ključnim rečima “migranti, Nemanjina, Sarajevska” brzo dovodi do medijskih izveštaja iz oktobra 2018. o objavi i policijskom saopštenju.
“Povodom pojedinih objava na društvenim mrežama u kojima se navodi da se ‘na uglu Sarajevske i Nemanjine ulice dogodilo silovanje sedamnaestogodišnje devojke od strane migranata, Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštava da na teritoriji Beograda nije evidentiran ovakav događaj,” navodi se u saopštenju koje su 22. oktobra 2018. preneli brojni mediji kao na primer RTS, Danas, portal 021 i Mondo.
“Ne samo da MUP-u nije prijavljeno silovanje, već ni jedna zdravstvena ustanova na teritoriji Beograda nije evidentirala ništa slično, odnosno niti je imala intervenciju na terenu niti je primila pacijenta zbog ovakvog događaja iako se u pomenutim objavama navodi - ‘devojčica je ostala da leži na zemlji, posle su stigli lekari’,” navodi se u saopštenju MUP-a.
Svetlana Palić, portparolka srpskog Komesarijata za izbeglice, vladinog tela koje je zaduženo za izbeglice i migrante, seća se slučaja iz 2018: “Policija je odmah to demantovala, niti je prijavljeno silovanje niti je iko išta video,” rekla je za AFP Činjenice 9. novembra 2020.
AFP Činjenice je pronašao saopštenje na internet stranici MUP-a Srbije:
AFP Činjenice nije mogao da dođe do originalne objave na Fejsbuku iz 2018. Međutim, pretražujući ovu društvenu mrežu po ključnim rečima iz objave, posebno Nemanjina i Sarajevska ulica, našli smo snimak te objave u drugom postu od 26. oktobra, 2018.
Tekst je identičan ovom deljenom u netačnim objavama 4. novembra 2020. kao što se može videti ovde:
Snimak iste objave bio je uključen u Blicov izveštaj o policijskom saopštenju iz oktobra 2018.
U birou za medije MUP-a Srbije AFP-u je 9. novembra 2020. rečeno da policija nema evidentiran takav slučaj. “Nismo imali nikakvu prijavu silovanja na uglu Nemanjine i Sarajevske ulici ni prošle nedelje ni ranije ove godine,” rekla je predstavnica biroa za AFP Činjenice.
Upitana da li Komesarijat zna za neki nedavni slučaj silovanja, možda ove godine, Palić je odgovorila: “Ne, da je bilo nešto tako ozbiljno, čuli bismo za to.”
Stopa kriminaliteta među migrantima je niska
Negativno raspoloženje prema migrantima je odnedavno u porastu pošto su desničarske grupe i neke političke partije u Srbiji povećale kampanju protiv njih, često ih optužujući da su nasilni i da napadaju lokalne devojke i žene.
Međutim, “procenat udela migranata u kriminalnim radnjama u Srbiji je jako mali,” rekla je AFP-u u telefonskom razgovoru 6. novembra 2020. Vesna Dobrosavljević, portparolka Beogradskog centra za ljudska prava koji se bavi pravima migranata i tražilaca azila.
Prema podacima Zavoda za statistiku, u 2018. godini bilo je ukupno 92,874 krivičnih dela koja su počinile punoletne osobe, dok zvanični podaci koje je dalo Ministarstvo unutrašnjih poslova pokazuju da su samo 101 krivično delo počinili migranti.
Izbori i pandemija menjaju narativ o migrantima
Dobrosavljević kaže da se narativ o migrantima promenio od početka godine zbog očekivanih izbora, održanih u junu 2020, i pandemije novog korona virusa.
“Dolazi do širenja netačnih vesti kad je reč o migrantima i tražiocima azila tako da je Beogradski centar za ljudska prava odlučio da pokrene kampanju na društvenim mrežama pod nazivom #proveri_vest kako bi ukazao na lažne vesti i manipulaciju podacima. Cilj je bio da pružimo građanima Srbije istinite i proverljive informacije o migrantima,” rekla je Dobrosavljević.
Netačne vesti o migrantima koje su postale viralne su na primer da će Srbija prihvatiti milion migranata proteranih iz Evropske unije, da oni lako dobijaju državljanstvo, da su nasilni i kriminalci kao i da primaju više novca iz budžeta od građana Srbije, rekla je Dobrosavljević. “Ništa od toga nije tačno,” dodala je.
Kao što je AFP pisao u avgustu, iako je takozvana balkanska ruta zvanično zatvorena usred migrantske krize pre pet godina, u regionu je primećen novi priliv putnika, čak i usred pandemije korona virusa.
Gotovo 30,000 izbeglica i migranata je registrovano u Srbiji u prvoj polovini 2020, što je gotovo tri puta više nego u istom periodu prethodne godine, pokazuju zvanični podaci.
Dobrosavljević kaže da je u oktobru 2020. ukupan broj migranata u Srbiji bio 7,500, od čega je nekih 6,000 smešteno u vladinim centrima za migrante i tražioce azila, a 1,500 van njih.
U ovoj priči je ažurirana izjava Svetlane Palić.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
