Kutija sa bočicama vakcine AstraZeneka protiv kovida-19 u bolnici Foš u Surenu, Francuska, 6. februara 2021. ( AFP / Alan Žokar)

Virus koji izaziva majmunske boginje i adenovirus u vakcini AstraZeneke za kovid-19 nisu povezani

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Preko stotinu ljudi je podelilo na Fejsbuku u maju 2022. skrinšot tvita na kojem se tvrdi da je vakcina protiv kovida-19 proizvođača AstraZeneka odgovorna za pojavljivanje majmunskih boginja jer "već sadrže delove DNK virusa". Ta veza je netačna i nemoguća, kažu stručnjaci. Modifikovani adenovirus od šimpanze i virus odgovoran za majmunske boginje su potpuno drugačiji po prirodi i po posledicama. Adenovirus koji se koristi u vakcini nije u stanju da se replicira i da izaziva infekciju, dok virus majmunskih boginja može izazvati simptome kod ljudi koji su slični velikim boginjama, ali manje izraženi.

"Kako u januaru 2023. dobiti 70 miliona zaraženih i 1,3 miliona mrtvih? Vrlo jednostavno: današnje vakcine protiv korone već sadrže delove DNK virusa majmunskih boginja (šimpanza adenovirus). A budući PCR testovi tražiće upravo ovaj deo DNK," piše u tekstu na slici objavljenoj na Fejsbuku 23. maja 2022. i podeljenoj preko 170 puta za nedelju dana. Slika je skrinšot tvita objavljenog istog dana koji je dobio 93 lajkova i 29 ritvita.

"ZANIMLJIVO .... Adenovirus čimpanze ....AstraZeneca cjepiva Covid-19 uzrok su virusa majmunskih boginja?!" napisala je jedna korisnica Fejsbuka koja je podelila 20. maja 2022. sliku koja se takođe nalazi u tvitu i prikazuje dokument na engleskom jeziku koji, čini se, potiče sa pakovanja vakcine protiv kovida-19 Vakszevria, švedsko-britanske kompanije AstraZeneke. Na slici dokumenta može da se pročita: "Šta se nalazi u vakcini AstraZeneke protiv kovida-19" a neko je dodao crvenu liniju ispod reči "adenovirus šimpanze". Cela rečenica glasi: "nereplikabilan vektorski adenovirus *rekombinirane vakcine šimpazi sa nedostatkom replikacije koji kodira SARS-CoV-2 Spike glikoprotein."

Dokument je tačan. Isti tekst se nalazi na primer na sajtu britanske Vlade na stranici o vakcini AstraZeneke (Vakszevria) i objašnjeno je da se radi o informacijama dostupnim u pakovanju vakcine.

Ta slika je podeljena i na drugim jezicima poput grčkog i nemačkog, uz tvrdnju da postoji veza između tog adenovirusa u vakcini AstraZeneke protiv kovida i izbijanja majmunskih boginja u nekoliko zemalja. Kako je AFP-ov servis za proveru činjenica na grčkom jeziku već objasnio, tvrdnja je netačna. Stručnjaci objašnjavaju da su virus koji izaziva majmunske boginje i modifikovani adenovirus koji se nalazi u jednoj vakcini protiv kovida potpuno drugačiji.

Skrinšot netačne Fejsbuk objave, napravljen 1. juna 2022.

Kako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila 29. maja 2022, "do 26. maja SZO-u je prijavljeno ukupno 257 laboratorijski potvrđenih slučajeva i oko 120 sumnjivih slučajeva", dodajući da "do danas nije prijavljen nijedan povezan smrtni slučaj."

Prema SZO-u, simptomi majmunskih boginja kao što su temperatura ili osip na koži obično nestaju sami nakon nekoliko nedelja, dok su smrtni slučajevi retki. Virus se širi bliskim kontaktom sa zaraženom osobom ili životinjom, ili sa materijalom kontaminiranim virusom. Prema istom izvoru, za majmunske boginje ne postoji specifičan lek, ali je utvrđeno da je vakcinacija protiv malih boginja oko 85% efikasna u prevenciji bolesti.

Na pitanje da li postoji veza između modifikovanog adenovirusa šimpanze koji se koristi u vakcini Vakszevria i virusa majmunskih boginja, Janik Simonin (Yannick Simonin), viši predavač i virusolog specijalista za novonastalne viruse na Univerzitetu u Monpeljeu, rekao je za AFP 25. maja da je "nemoguće da je to istinito." On je ukazao na ogromnu razliku između sekvenci virusnog genoma ta dva virusa: "razlike između ta dva virusa su poput one između mrava i nosoroga."

Adenovirus šimpanze u vakcini Vakszevria ne izaziva infekciju

Kako piše u dokumentu o karakteristikama proizvoda Vakszevria objavljenom na sajtu Evropske medicinske agencije (EMA), vakcina koju proizvode AstraZeneka i univerzitet Oksford sadrži "adenoviruse šimpanzi koji kodira Spajk glikoprotein virusa SARS-CoV-2 (ChAdOx1-S)."

To je adenovirus koji obično izaziva običnu prehladu kod šimpanzi (koji nisu majmuni već čovekoliki majmuni) a koji je genetski modifikovan da ne bi mogao da se replicira kod ljudi, objašnjavaju na Oksford univerzitetu.

Prema ovom izvoru, "ChAdOx1 je izabran kao najpogodnija tehnologija za vakcinu protiv SARS-CoV-2 jer se pokazalo da generiše snažan imuni odgovor od jedne doze u odnosu na druge vakcine." Dodaje se da su "adenovirusni vektori šimpanze veoma dobro proučen tip vakcine, koji je bezbedno korišćen kod hiljada subjekata."

Taj adenovirus je modifikovan da bi preneo genetski kod šiljastog proteina (takođe poznat kao Spajk protein) virusa Sars-Cov-2 koji izaziva bolest kovid-19. Telo nakon toga stvara taj protein - bez virusa Sars-Cov-2 - i koristi ga da bi naučilo kako da ga prepozna i bori se protiv njega u slučaju da se pojavi pravi virus, objašnjeno je na sajtu Zavoda zdravstvenog osiguranja Kantona Sarajevo. "Adenovirus je modificiran tako da se ne može replicirati kada je unutar ćelija. To znači da se ne može širiti na druge ćelije i izazvati zarazu," piše na stranici o vakcinaciji protiv kovida.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti na sajtu o vakcinama takođe objašnjava ceo proces infografikom:

Infografika o funkcionisanju vakcina na osnovu virusnog vektora sa sajta Vakcine i informacije Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti preuzet 2. juna 2022.

Kako je Tereza Lamb (Teresa Lambe), profesorka vakcinologije i imunologije na Univerzitetu Oksford i vodeći član oksfordskog tima za vakcinu protiv kovida-19, rekla za AFP 26. maja, "adenovirus šimpanze AZD1222 koji se koristi u vakcini je genetski promenjen tako da je nemoguće da raste u ljudima."

Druge vakcine protiv kovida-19, kao što su one koje proizvode Džonson i Džonson (Jansen) ili Sputnjik V, takođe su koristile adenoviruse da izazovu imuni odgovor na SARS-CoV-2. Međutim, nisu koristili adenoviruse šimpanzi već ljudske.

Majmunske boginje pripadaju drugoj porodici virusa

Adenovirusi, kao što je taj koji se koristi u Vakszervia vakcini, pripadaju različitoj genetskoj porodici od virusa koji izaziva majmunske boginje, zvanog Adenoviridae.

Majmunske boginje su zoonoza virus -- virus koji se prenosi sa životinja na ljude -- sa simptomima sličnim onima koji su se ranije javljali kod pacijenata sa velikim boginjama, iako su klinički manje teški, objašnjava Evropski centar za kontrolu bolesti. Pripada vrsti Orthopoxvirus porodice Poxviridae, koja uključuje viruse kao što su velike boginje ili Variola.

"Nema osnova da se kaže da je pojava majmunskih boginja povezana sa vakcinama", rekao je 25. maja 2022. AFP-u Dejvid Hejmen (David Heymann), profesor infektivnih bolesti i epidemiologije na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.

"Majmunske boginje su DNK virus koji dolazi iz porodice ortopoks (orthopox family)" rekao je Hejmen, koji je istraživao epidemije ljudskih majmunskih boginja u centralnoj i zapadnoj Africi. To je takođe "vrlo stabilan virus koji ne mutira - ako to i radi onda je to jako malo," dodao je on.

Upitan o mogućnosti da adenovirus šimpanze upotrebljen u Vakszevria vakcini mutira u virus majmunskih boginja, Tereza Lamb bila je isto tako jasna: "to su dva potpuno različita tipa virusa, tako da nije moguće da se adenovirus pretvori u majmunske boginje."

"Adenovirusi su različite veličine i strukture [od virusa boginja], i utiču na druge ćelije i druge domaćine", rekao Simonin.

Uprkos imenu, ne veruje se da majmunske boginje zapravo potiču od primata, koji takođe mogu da se razbole od infekcije. Naziv potiče od činjenice da je prvi put otkriven 1958. godine kada su se dogodile dve epidemije bolesti nalik boginjama u kolonijama majmuna držanih za istraživanje, objašnjavaju američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti.

Konkretan životinjski rezervoar majmunskih boginja ostaje nepoznat. "Slično ljudima, majmuni se smatraju domaćinima bolesti... Neki dokazi sugerišu da bi domaći afrički glodari kao što su gambijski džinovski pacovi (Cricetomys gambianus) i veverice mogli biti prirodni rezervoar virusa," navodi ECDC.

Na svojoj internet stranici i Inserm, francuski Institut za zdravlje i medicinsko istraživanje, odbacuje "glasine i netačne informacije" o mogućoj vezi između majmunskih boginja i vakcina protiv kovida-19.

"Ta veza je apsolutno neosnovana, prvo zbog toga što ovaj virus (majmunskih boginja) nije specifičan za majmune (čak je pronađen u drugim vrstama, posebno kod glodara). Onda i zato što pripada porodici virusa boginja a ne adenovirusa."

AFP je već razobličio netačne tvrdnje da su "majmunske boginje u stvari SIDA". Tvrdnja je "besmislica", rekao je AFP-u mejlom 31. maja 2022. Josip Begovac, profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i načelnik ambulante za HIV u Univerzitetskoj klinici za infektivne bolesti "Dr. Fran Mihaljević".

2. jun 2022. Članak je ažuriran ispravkom slovne greške u naslovu
Prevela i pripredila
COVID-19 Majmunske boginje