Majmunske boginje obično prođu same od sebe, kažu zdravstvene vlasti

"Raste broj zaraženih / Majmunske boginje sve su bliže Hrvatskoj, a lijeka nema," navodi se u Fejsbuk objavi koja je podeljena 140 puta za pet dana. "Svijetom se šire majmunske boginje, a lijeka za njih nema. Strahujete li od njihove pojave i u Hrvatskoj?" piše u drugoj.

Objave su izazvale na stotine komentara u kojima su ljudi uglavnom izrazili nepoverenje u "još jednu globalnu bolest", kako je napisao jedan korisnik, i povezali je sa teorijama zavere, kovidom-19 i vakcinacijom: "Eto prilike za novu vakcinu". Neki su, međutim, čini se uplašeni: "Eto... svi ćemo umrijeti," napisala je jedna žena. "Samo se lud nebi bojao ovoga," dodala je druga korisnica.

Bilo je i onih koji su, međutim, smatrali da takva tvrdnja nepotrebno širi paniku: "Jel možete prestati širiti paniku među ionako uspanicenim i napacenim narodom?" upitala je jedna korisnica. "Samo sirite paniku i plasite ljude", složila se druga.

AFP je proverio tvrdnju i utvrdio da joj nedostaje ključni kontekst. Iako nema leka za virus majmunskih boginja, postoje lekovi za simptome ove bolesti, koja je obično blaga i većina ljudi se sama oporavi za dve do četiri nedelje, kažu zdravstvene vlasti i stručnjaci.

Image

Skrinšot obmanjujuće Fejsbuk objave napravljen 25. maja 2022.

Šta znamo o majmunskim boginjama?

"Majmunske boginje su infektivna bolest koju izaziva virus prenet na ljude sa inficiranih životinja, najčešće glodara (iako je virus prvi put otkriven 1958. u grupi majmuna koji su proučavani u istraživačke svrhe, otud ime)," navodi Inserim, francuski Institut za zdravlje i medicinska istraživanja, čija je internet stranica ažurirana 23. maja 2022.

"Za razliku od virusa SARS-CoV-2 u vreme kada se pojavio, ovo je, dakle, virus koji je dobro poznat već nekoliko decenija," dodaje Inserim, misleći na virus koji uzrokuje bolest kovid-19.

Inkubacija obično traje između 5 i 21 dan, a simptomi podsećaju na velike boginje, ali su blaži nego oni primećeni u prošlosti kod te bolesti (koja je iskorenjena 1980. zahvaljujući kampanjama masovne vakcinacije). Ovi simptomi uključuju temperaturu, glavobolju, bol u mišićima i leđima tokom prvih pet dana, nakon čega sledi osip (na licu, dlanovima i tabanima), rane, čirevi i na kraju kraste koje otpadnu, objašnjava Institut za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut" u opisu virusa i bolesti.

Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC) navodi ovde da, iako virus može izazvati ozbiljna oboljenja u određenoj populaciji poput male dece, trudnica i imunokompromitovanih, "većina trenutnih slučajeva se ispoljila sa blagim simptomima bolesti." Centar dodaje da "verovatnoća slučajeva sa ozbiljnim morbiditetom ne može još da bude tačno procenjena. Sveukupni rizik je procenjen kao umeren za ljude koji su imali više seksualnih partnera (uključujući neke grupe muškaraca koji su imali seksualni odnos sa muškarcima) i mali za širu populaciju."

Zdravstvene vlasti kažu da se većina pacijenata oporavi za par nedelja.

Prema navodima britanske Agencije za zdravstvenu bezbednost "većina ljudi sa majmunskim boginjama će se oporaviti za par nedelja bez lečenja." Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se slaže: "Većina ljudi spontano se oporavi za dve do četiri nedelje i talasi zaražavanja generalno završe tako što se ugase zbog slabe prenosivosti virusa."

Slično tome, Centar za zdravstvenu bezbednost Univerziteta Džons Hopkins kaže da su "kod većine pacijenata simptomi obično ograničenog trajanja i spontano nestaju za 14 do 21 dan. Međutim, simptomi mogu biti i teži i zahtevati medicinsku negu."

U ovom trenutku, majmunske boginje su još uvek endemske u delovima tropskih prašuma centralne i zapadne Afrike. Stopa smrtnosti ove bolesti tamo varira između 3.6 i 10%, u zavisnosti od soja (ima ih dva), ali adekvatno medicinsko upravljanje značajno smanjuje rizike, navodi SZO.

Prema navodima članka Univerziteta Džons Hopkins "Šta je potrebno da znamo"o majmunskim boginjama, soj koji izaziva sadašnji talas zaražavanja u Evropi i SAD-u je čini se onaj manje opasan. "U slučajevima koji su se dogodili u razvijenom svetu, gotovo svi su bili prilično blagi i teže oboljevanje i smrt je retka," navodi se u članku. Poređenja radi, iako postoje mnogi izazovi u izračunavanju stope smrtnosti slučajeva, platforma Our World in Data (Naš svet u podacima) prikazuje da je ta stopa kod drugih virusnih infekcija SARS-CoV i MERS-CoV bila 10% odnosno 34%.

Stopa smrtnosti slučajeva kovida-19 značajno varira u različitim zemljama zbog dostupnosti vakcina i drugih lekova -- na primer u maju 2020. u Italiji je bila 14%, da bi pala na oko jedan odsto u maju 2022, kako se vidi iz podataka Our World in Data. Ono što je ključno, virus koji izaziva kovid-19 je mnogo zarazniji od virusa majmunskih boginja.

Prenošenje

"Majmunske boginje (Monkeypox - MPX na engleskom) ne šire se lako među ljudima," objašnjava ECDC.

Prenose se bliskim kontaktom sa respiratornim sekretom, ranama na koži inficirane osobe ili nedavno kontaminiranim stvarima, kaže SZO. Prenos putem kapljica respiratornih čestica često zahteva duži kontakt licem u lice.

Kako se navodi u saopštenju SZO-a od 21. maja 2022, "na osnovu trenutno dostupnih informacija, slučajevi su uglavnom, mada ne isključivo, identifikovani među muškarcima koji su imali seksualni odnos sa muškarcima (MSM) i koji su potražili pomoć u domovima zdravlja i klinikama za seksualno zdravlje."

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je prerano da se upostavlja veza.

"Iako je trenutna grupa slučajeva među muškarcima koji su imali seksualni odnos sa muškarcima, verovatno je prerano da se izvuku zaključci o načinu prenošenja ili da se pretpostavi da je seksualna aktivnost neophodna za prenošenje dok ne dobijemo jasne epidemiološke podatke i analize," rekao je za naučnu internet stranicu Science Media centre (SMC) Majkl Skiner ( Michael Skinner), specijalista virusologije na londonskom Imperijal koledžu.

Program Ujedinjenih nacija UNAIDS upozorio je u saopštenju da homofobični i rasistički ispadi koji se ponekad vide u komentarima o majmunskim boginjama mogu "brzo potkopati borbu protiv epidemije".

Image

Fotografija znaka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ispred sedišta u Ženevi, snimljena 7. decembra 2021. ( AFP / Fabris Kofrini)

Lečenje

Nema specifičnog leka za majmunske boginje, ali otkriveno je da je vakcinacija protiv velikih boginja u 85% slučajeva efikasna u sprečavanju ove bolesti, ističe SZO.

"Dobre vesti su da vakcina protiv velikih boginja dobro radi protiv majmunskih boginja. Loša vest je da većina ljudi mlađih od 45 godina nije primila vakcinu protiv velikih boginja," rekao je AFP-u u maju 2022. epidemiolog i zdravstveni ekonomista Erik Figl-Ding ( Eric Feigl-Ding).

Iako nema specifičnog leka za lečenje majmunskih boginja, SZO navodi da "kliničko zbrinjavanje (obolelih) od majmunskih boginja treba da bude u potpunosti optimizovano da olakša simptome, vodi računa o komplikacijama i sprečava dugoročne posledice. Pacijentima treba nuditi tečnosti i hranu da održe adekvatan nutritivni status. Sekundarne bakterijske infekcije treba lečiti kako je indikovano."

"Antivirusno sredstvo poznato kao tekovirimat, razvijeno za velike boginje, Evropska agencija za lekove (EMA) odobrila je 2022. godine za majmunske boginje na osnovu podataka iz istraživanja na ljudima i životinjama, ali ono još nije široko dostupno," dodaje svetska organizacija.

Lindzi Smit Rodžers (Lindsay Smith Rogers) sa Univerziteta Džons Hopkins kaže da je "malo sumnje da ne možemo obuzdati i zaustaviti ovaj talas. Nema velike zabrinutosti za opštu populaciju, iako svakako postoji zabrinutost za ljude u javnom zdravstvu i zdravstvene radnike na prvoj liniji."

Antoan Flaho, Antoine Flahault, direktor Instituta za globalno zdravlje na Univerzitetu Ženeva takođe ističe da "ono što znamo o virusu majmunskih boginja u ovom trenutku ne dovodi do bojazni od masivnog zaražavanja opšte populacije. Ukoliko se ne razvije značajno, kako u prenosivosti tako i u načinima prenošenja, poznato je da ovaj virus nije vrlo prenosiv," rekao je on.

U maju 2022, registrovana su 92 potvrđena i 28 sumnjivih slučajeva majmunskih boginja u 28 ne-endemskih zemalja, navodi Batut na svojoj internet stranici ažuriranoj 24. maja 2022. Većina slučajeva registrovana je u Ujedinjenom Kraljevstvu, Španiji i Portugalu, ali i u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Sjedinjenim Državama, ističe Batut. Prvi slučaj na Balkanu registrovan je 24. maja 2022. u Sloveniji.

Prema podacima SZO-a, majmunske boginje kod ljudi prvi put su identifikovane 1970. godine u Zairu, sadašnjoj Demokratskoj republici Kongo, i od tada su prijavljene u 11 afričkih zemalja. U proleće 2003, slučajevi majmunskih boginja potvrđeni su i u Sjedinjenim Državama -- što je prvi put da se bolest pojavila van afričkog kontinenta.