Snimak prikazuje ukrajinske vojnike zarobljene u Donjecku 2015. godine, a ne u Mariupolju 2022.

"ZAROBLJEN VOĐA AZOVA! Ogorčeni narod hoće da ga rastrgne, vojnici ga jedva ugurali u vozilo (VIDEO)," piše u naslovu članka na srpskom objavljenog 26. marta 2022.

U članku se dalje navodi da je čečenski lider Ramzan Kadirov rekao "da su snage iz njegovog regiona preuzele kontrolu nad gradskom skupštinom u ukrajinskoj luci Mariupolj i počele da čiste grad od bandi." "Tom prilikom zarobljen je i vođa zloglasnog Azova iz zapadne Ukrajine," navedeno je u članku, uz tvrdnju da je objavljen "i video snimak njegovog hapšenja."

Na snimku se vidi nekoliko povređenih muškaraca koje su vojnici vodili kroz gomilu ljudi na ulici. Čovek, sa rukama vezanim na leđima, predstavljen je medijima i građanima. Neki civili ga napadaju pre nego što je ubačen u vozilo.

Isti video postavljen je 26. marta 2022. na Fejsbuku i podeljen preko 1.200 puta za pet dana uz tvrdnju: "Ovu vest neće objaviti režimskim mediji. Uhvaćen vođa AZOVA, on je iz zapadne ukrajine. Naređivao da se granatiraju zgrade u kojima su živeli civili, gde nije bilo vojske. Narod hoće da ga raskomada."

Image

Skrinšotovi netačnog članka (levo) i netačne Fejsbuk objave (desno) napravljeni 4. aprila 2022. AFP je zamaglio lice zatvorenika u skladu sa Ženevskom konvencijom i precrtao slike crvenom bojom

Ostali Fejsbuk postovi koji koriste slične formulacije objavljeni su ovde i ovde. Tvrdnja da video prikazuje hapšenje komandanta Azova tokom sadašnjeg sukoba u Ukrajini objavljena je i na drugim jezicima, poput bugarskog i češkog.

Donjeck, 22. januar 2015.

Međutim, neki korisnici su u komentarima označili da je ovo stari snimak i bili su u pravu. Putem obrnute pretrage slika, AFP je pronašao različite video snimke, iste kao što su ovi deljeni na Fejsbuku ili snimljene iz drugog ugla, koji pokazuju da snimak nije iz 2022. godine, već 2015.

Na primer, u ovom snimku, koji sadrži scene nasilja, objavljenom 22. januara 2015. na Jutjubu, od 00:40 se vidi kako jednog od zatvorenika vode do zelenog terenca sa plavim policijskim farom dok ga stariji čovek u crno-plavoj jakni udara po leđima:

Image

Poređenje skrinšota sa video snimka postavljenog na Fejsbuku (levo) i sa video snimka sa Jutjuba (desno). AFP je zaokružio podudarajuće elemente crvenom bojom

Opis snimka na ruskom glasi: "Uhvaćen 20. januara, potpukovnik ukrajinske vojske Oleg Kuzminih doveden je danas pred kamere ruskih medija na mesto pogibije 13 osoba u Donjecku."

Isti snimak događaja kao na Fejsbuku objavljen je u januaru 2019. uz naslov "Komandant bataljona Oleg Kuzminih u zatočeništvu" i sa heštegom "na današnji dan 2015". Od 00:14 se vidi isti zarobljeni vojnik kojeg ispituju novinari, isti ljudi u zelenim jaknama iza njega i mikrofon ruskog državnog Prvog kanala.

Image

Poređenje skrinšota sa snimka postavljenog na Fejsbuku (levo) i sa snimka sa Jutjuba (desno). AFP je sakrio lice vojnika kako bi zaštitio ratne zarobljenike u skladu sa Ženevskom konvencijom i zaokružio podudarajuće elemente crvenom bojom

U opisu drugog snimka na Jutjubu piše da prikazuje događaj koji se dogodio 22. januara 2015. u Donjecku, gradu koji se nalazi oko 100 kilometara od Mariupolja u Ukrajini.

AFP-ov izveštaj o događaju

Suprotno tvrdnjama na Fejsbuku, mediji su izveštavali o ovom događaju, uključujući i AFP u izveštaju objavljenom 22. januara 2015. pod naslovom: "Pobunjenici pokazuju ukrajinske ratne zarobljenike kroz granatirani grad" u kojem piše da se incident dogodio u gradu Donjecku.

"Zarobljeni ukrajinski vojnici provedeni su u četvrtak gradom Donjeckom pod kontrolom pobunjenika i primorani da kleknu pred gnevnim meštanima koji su ih pljuvali i gađali snežnim grudvama i krhotinama stakla," piše u AFP-ovom izveštaju.

Vojnici su pripadali "trupama koje su primorane da napuste aerodrom u Donjecku nakon meseci krvavih borbi" i vođeni su gradom kako bi snosili krivicu za granatiranje autobuske stanice i trolejbusa u kojem je poginulo 13 ljudi, navodi se u izveštaju AFP-a i dodaje se da su separatisti i lokalni civili optužili ukrajinske snage za napad uprkos tome što je to područje bilo daleko od linije fronta.

Evo i AFP-ovog video izveštaja o tome:

Ista žena u ljubičastom kaputu i isti crveni izlog sa natpisom "Apetit" pojavljuju se na snimku objavljenom na Fejsbuku i na snimku AFP-a.

Image

Poređenje snimka objavljenog na Fejsbuku (gore) i AFP-ovog izveštaja (dole). Podudarajuće delove zaokružio AFP

Drugi mediji poput britanskog Gardijana (The Guardian) i Rojtersa (Reuters) su takođe izvestili o trolejbusu pogođenom minobacačem ili granatom.

Nema dokaza da je Kuzminih bio lider bataljona Azov

Prema izveštaju AFP-a, ukrajinski mediji identifikovali su oficira, koji je predstavljen civilima, kao potpukovnika Olega Kuzminiha, koji je "upao u zasedu u utorak dok je pokušavao da pomogne svojim ljudima na sada napuštenom glavnom terminalu aerodroma."

Gugl pretraga imena Oleg Kuzminih ograničena na 2015. godinu dovela je do članaka u kojima se pominje, fotografija i snimaka, poput ovog Radija Slobodna Evropa/RSE za Ukrajinu u kojem je objavljeno njegovo oslobađanje u maju 2015.

Kuzminih je u izveštaju RSE-a opisan kao "komandant 90. bataljona 81. brigade, [koji je] učestvovao u odbrani aerodroma u Donjecku i zarobljen od strane separatista 20. januara ove godine." Oslobođen je 22. maja 2015. godine, a kasnije ga je odlikovao tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko, kako ovde pokazuje ukrajinska novinska agencija UNIAN, koja ga takođe opisuje kao komandanta 90. bataljona 81. brigade.

O oslobađanju je takođe izvestila (sada ugašena) televizija na engleskom jeziku Ukrain Tudej u snimku koji koristi isti video kao onaj objavljen na Fejsbuku sa netačnom tvrdnjom o hapšenju lidera Azova u Mariupolju. "'Kiborg' pušten: legendarni branilac aerodroma Donjeck oslobođen iz zatočeništva militanata," piše u naslovu snimka objavljenog 23. maja 2015.

Ukrajinski vojnici koji su učestvovali u odbrani aerodroma u Donjecku tokom sukoba u Donbasu dobili su nadimak "kiborzi" zbog svoje čvrstine u odbijanju stalnih napada.

Nema traga da je Oleg Kuzminih među aktuelnim rukovodstvom Azova

Kako je objašnjeno u ovom članku AFP-a, puk Azov su 2014. godine stvorili ekstremno desničarski aktivisti i prvo je raspoređen da se bori protiv proruskih separatista u istočnoj Ukrajini. Sada je integrisan u Nacionalnu gardu, pod komandom Ministarstva unutrašnjih poslova. Jedinica je bila poznata kao "bataljon Azov", ali se sada zvanično zove "puk Azov".

Nazvan po Azovskom moru na jugu Ukrajine, postao je poznat po ponovnom osvajanju Mariupolja 2014. godine od separatista koje podržava Rusija. Puk se trenutno nalazi u ovom južnom lučkom gradu koji je poprište nekih od najtežih borbi u ruskoj invaziji Ukrajine.

Jedinica u kojoj je Kuzminih služio 2015. (81. brigada) deo je Oružanih snaga Ukrajine pod ukrajinskim Ministarstvom odbrane.

AFP nije pronašao da je bilo gde spomenuto kako je Kuzminih bio deo puka Azov, ni 2015. ni nedavno. Nedavno je pomenut, kao u ovom članku iz januara 2022, u vezi sa optužbom za korupciju protiv njegovog brata, i tad je rečeno da se vratio u svoj rodni grad Žitomir nakon oslobođenja. Prema intervjuu koji je Kuzminih dao za BBC Ukrajina, on je 2016. godine radio kao zamenik komandanta centra za obuku vojnih padobranaca u Žitomiru.

Sadašnje rukovodstvo Azova redovno komunicira sa medijima i putem direktnih kanala, na primer na Telegramu preko ovog kanala. Sadašnji komandant puka Azov je major Denis Prokopenko, kako je više puta navedeno na Telegram kanalu puka i u medijima.

Njegov zamenik Svjatoslav Palamar i oficir regrutne grupe Jurij Mihalčišin dali su intervju ukrajinskoj vojnoj radio stanici Vojska FM u januaru 2022. Palamar se pojavljuje na snimcima objavljenim na Telegram kanalu puka. Sadašnji načelnik štaba je kapetan Bogdan Krotevič, kako je navedeno u ovom intervju za ukrajinski kanal "Činjenice" podeljenom na nalogu Azova na Tviteru.

Pretraga za Olega Kuzminiha na Telegram kanalu i Tviter nalogu Azova nije dala rezultat. Ukrajinski mediji su naveliko izveštavali o Kuzminihovom hapšenju i oslobađanju, ali su njegova pojavljivanja postala retka kako su godine prolazile. On je 2021. dao intervju za Vojska FM u kojem se ne pominje da je deo rukovodstva Azova.

Nema traga navodne najave Kadirova

Nema ni traga tvrdnji ruskih zvaničnika ili čečenskog lidera Ramzana Kadirova da je "vođa Azova" uhvaćen tokom borbi u gradu Mariupolju. Kadirov, bivši pobunjenik koji je postao saveznik Kremlja, dao je podršku napadu predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, šaljući svoje ozloglašene borce u zemlju, preneo je AFP.

AFP je pretražio sve dostupne publikacije ruske državne novinske agencije TASS od 20. marta 2022. i nije pronašao takvo saopštenje. Kadirov je na svom zvaničnom Telegram kanalu objavio mnogo postova u vezi sa borbama u Mariupolju, ali nije pronađen nijedan o hapšenju "vođe Azova".

Prema TASS-u, Kadirov je stigao u Mariupolj 28. marta 2022. Nekoliko dana pre nego što su video snimak i netačne tvrdnje o zarobljavanju lidera Azova počele da kruže na Fejsbuku, tvrdio je o značajnim pobedama u Mariupolju, ali nije najavio hapšenje vođe Azova.

Rusija je 28. marta 2022. godine tvrdila da je oborila helikoptere "koji su krenuli da evakuišu komandante Azova". Komandant Azova Denis Prokopenko je na to odgovorio u snimku objavljenom na Telegramu 1. aprila 2022. godine, nazivajući tvrdnju "lažnim informacijama".

Gradonačelnik Mariupolja je 5. aprila 2022. godine opisao situaciju u tom primorskom gradu kao "neuslovnu za život" i "gore od humanitarne katastrofe". On je procenio da je oko 120.000 stanovnika još uvek zarobljeno u gradu koji je pod opsadom ruskih trupa više od mesec dana. Građani koji su uspeli da pobegnu pričali su o vojnim razaranjima i ubistvima, kao i o teškoj odluci da odu.