Ovaj video je iz 2015. i nema nikakve veze sa uticajem ukrajinskog rata na snabdevanje hranom

"Ha ha ha ...1990 Srbija? Ma jok....Francuska. Nekada država koja je držala 1/3 svetskog kopna. Danas se njeni građani tuku za ulje zbog sankcija Rusiji. Kako smo isti na sve strane sveta," navodi se u Fejsbuk objavi postavljenoj 26. marta 2022, uz aluziju na nestašice hrane i namirnica u Srbiji devedesetih godina prošlog veka zbog međunarodnih sankcija uvedenih zbog ratne politike Slobodana Miloševića. Uz komentar je podeljen kratak video od 52 sekunde u kome se vide ljudi u supermarketu kako se guraju oko kartonskih kutija sa plastičnim bocama čini se jestivog ulja.

"Evropa uvela sankcije i objavila ekonomski rat Rusiji. Građanima Evrope još niko nije objasnio kako će snositi posledice avanture političara zapadne elite...poremećaj tržišta energenata i prehrambenih proizvoda je izazvan sankcijama zapada prema Rusiji," navodi se u drugoj objavi sa istim videom.

Nekolicina korisnika objavila je isti snimak samo uz reč "Francuska", kao na primer u ovom postu podeljenom više od 100 puta, ili "Stiglo ulje u Francusku", ali je iz komentara korisnika jasno da su ljudi shvatili da video prikazuje nedavne događaje koji su posledica sankcija koje su Rusiji uvele brojne zapadne zemlje, uključujući i Francusku. "Nisu navikli...mi smo 'pelcovani' na sve sankcije, nestasice.... ko zna kako ce im tek biti...," napisala je jedna korisnica. "Uveli sebi sankcije!", napisala je na drugom postu jedna korisnica. "Mi najbolje znamo kako to izgleda (sami su krivi)", dodala je druga. "Smejali su se kada su nam uveli sankcije? Zaigrao medved pred njihovim vratima!", odgovorila je prva.

Tvrdnje da video prikazuje nedavne događaje u Francuskoj podeljene su na društvenim mrežama i na bugarskom, nemačkom i engleskom.

Video je, međutim, snimljen 2015. i nema nikakve veze sa ratom u Ukrajini.

Image

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 4. aprila 2022.

Snimak prikazuje sukob oko suncokretovog ulja na popustu 2015. godine

Pretragom reči na francuskom kao što su ulje, promocija, borba i tuča, AFP je pronašao video klipove istog snimka kao ovog prikazanog u obmanjujućim Fejsbuk objavama, uključujući ovde i ovde. Prema metapodacima vidljivim u kodu, ovi video snimci su objavljeni u maju 2015:

Image

Skrinšot ekrana metapodataka na stranici koja prikazuje isti video koji je objavljen na Fejsbuku, napravljen 31. marta 2022.

U potpisu prvog videa navodi se da on prikazuje događaje koji su se dogodili 2015. godine u Lidl prodavnici u francuskom gradu Ojona. Prema potpisu, ulje je bilo na rasprodaji upola cene. "Mnogi ljudi su iskoristili prednost ove ponude, a neki su se zamalo i potukli da bi dobili bocu," navodi se u potpisu.

Snimak je postao viralan, navodi se u ovom članku u regionalnim dnevnim novinama Le Progrès, objavljenom u maju 2015, u kome se još kaže da je video snimio svedok tokom rasprodaje jestivog ulja "prošlog januara" u prodavnici Lidl u Ojoni.

Video ugrađen u članak nije više dostupan, ali smo pronašli keš verziju na Guglu sa skrinšotom koji odgovara kadru iz 13. sekunde obmanjujućeg Fejsbuk videa:

Image

Skrinšot u kome se vidi keš verzija iz članka novina Progres (levo) i Fejsbuk videa (desno). Podudarajuće delove zaokružio AFP

AFP je kontaktirao službu za medije Lidla u Francuskoj da potvrdi ova saznanja.

"Upravo tako, znamo za taj video od 10. januara 2015. koji je snimljen u supermarketu Ojona (Ain)," potvrdili su iz kancelarije za komunikacije ovog lanca prodavnica u mejlu od 28. marta 2022. i poslali link do istog snimka postavljenog na Jutjubu. "Lidl Francuska je ponudio 50 odsto popusta na ulje, što je mnoge navelo da dođu. Takvu vrstu akcije nikad nismo ponovili," dodali su iz kancelarije za medije.

AFP je već razobličio video o sukobu u drugoj Lidl prodavnici u Francuskoj, snimljen 2019. ali pogrešno interpretiran kao da je povezan sa zatvaranjem zbog kovida-19.

Uticaj rata u Ukrajini na cene suncokretovog ulja

Ukrajina je najveći svetski proizvođač suncokretovog ulja -- proizvodnja i izvoz su teško pogođeni ruskom invazijom, kao što je objašnjeno u ovom izveštaju AFP-a od 29. marta 2022. Među problemima su nedostatak goriva, zatvaranje glavnih luka i borbe u oblastima zasada, objašnjava se u tekstu.

Zigfrid Falk (Siegfried Falk), jedan od urednika časopisa "Svet ulja" (Oil World), koji se bavi izveštavanjem o tržištu uljarica, rekao je AFP-u u mejlu 29. marta 2022. da je prerada semena u uljarama u Ukrajini "poremećena ratom, a i izvoz suncokretovog ulja brodovima za sada još uvek nije moguć. Nedostatak se može nadoknaditi samo delimično tako što će neke količine ići na zapad železnicom."

"Posledica je da Evropskoj uniji, kao i mnogim drugim zemljama koje ga uvoze, sada nedostaju značajne količine," dodao je on.

Sve ovo je rezultiralo rekordnim nivoima izvoznih cena na veliko. "U luci Sen Nazer (Francuska), tona suncokretovog semena je poskupela sa 630 evra, koliko je bila dan pre ruske invazije, na preko 1.000 evra u utorak," objašnjava ovaj članak AFP-a od 23. marta 2022.

Početkom marta, industrijsko udruženje FEDIOL upozorilo je na "kritične" izglede za isporuku suncokretovog ulja u EU zbog invazije Rusije. FEDIOL predviđa da će zalihe u EU trajati od četiri do šest nedelja.

Međutim, u izveštaju 24. marta Udruženje je objasnilo kako su kompanije preduzele različite korake da se prilagode nestašici, na primer tako što su zamenili suncokretovo ulje drugim vrstama ulja kao sastojkom.

Falk je dodao da su cene pale nakon "početne panike". "Tržišni učesnici su se prebacili na alternativna biljna ulja gde god je to moguće," rekao je on.

Image

Čovek prevozi flaše sa suncokretovim uljem na glavnoj železničkoj stanici u Kelnu, u zapadnoj Nemačkoj, 22. marta 2022. ( AFP / Ina Fasbender)

Panika potrošača i kupovina na veliko u Evropi

Nestašica suncokretovog ulja i više cene izazvali su u martu paniku potrošača u nekim zemljama i kupovinu na veliko.

Federalno udruženje nemačkih trgovaca hranom (BVLH) pozvalo je Nemce da ne kupuju suncokretovo ulje u velikim količinama.

Španski mediji su 9. marta javili da su neki prodavci uveli ograničenje koliko suncokretovog ulja potrošači mogu da kupe.

Srbija je 10. marta zabranila izvoz osnovnih prehrambenih namirnica, uključujući i suncokretovo ulje. Cene namirnica u Srbiji, uključujući i suncokretovo ulje, porasle su mnogo pre ukrajinskog rata, u jesen 2021, mahom zbog porasta cena na svetskom tržištu i uticaja pandemije korona virusom.

Efekti međunarodnih sankcija na Rusiju

Kao što smo objasnili, video objavljen na Fejsbuku nema nikakve veze sa ruskom invazijom Ukrajine pošto prikazuje događaj koji se zbio pre više od sedam godina. Potpis nekih objava, kao i brojni komentari, navode da je sukob oko ulja izazvan sankcijama uvedenim Rusiji zbog njenog napada na Ukrajinu. Stručnjaci su, međutim, rekli AFP-u da su sankcije Rusiji, koja je drugi najveći proizvođač suncokretovog ulja na svetu, samo delimično povezane sa porastom cena. Prekid dopremanja iz same Ukrajine je glavni faktor.

Image

Glavne ekonomske sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji ( AFP / Emanuel Mišel, Sabrina Blanšar)

Iako suncokretovo ulje nije na listi sankcionisanih dobara EU, Falk kaže da bi snabdevanje Evrope moglo biti pogođene restrikcijama uvedenim Rusiji.

“Kretanje ruskog suncokretovog ulja ka Evropi u ovom trenutku izgleda teško izvodljivo bilo kao posledica sankcija na finansijske transakcije ili kao rezultat ustručavanja evropskih kompanija da kupuju robu ruskog porekla," rekao je Falk za AFP.

Ruslan Stefanov, direktor ekonomskog programa Centra za izučavanje demokratije (CSD), nevladine organizacije sa sedištem u Sofiji, rekao je AFP-u 29. marta 2022. da će sankcije Rusiji imati više indirektne efekte na dostupnost suncokretovog ulja.

“Ljudi očekuju da posledica sankcija bude da Rusija neće ili ne može da izveze, na primer, zato što ne mogu da budu plaćeni u čvrstoj valuti", rekao je on, ali je dodao da je verovatno da će Rusija potražiti alternativna tržišta.

“Zapravo sankcije nisu uvedene na žitarice ili uljarice, pa prema tome ne očekujem da Rusija potroši svoje žitarice. Pokušaće da ih prodaju. Čak i ako izaberu specifično zemlje koje 'nisu neprijateljske', cena bi trebalo da padne", rekao je Stefanov.

Srbija i sankcije

Srbiji su, dok je bila u sastavu jugoslovenske federacije, a po njenom raspadu Savezne republike Jugoslavije, od 1990. godine u nekolko navrata uvođene i pooštravane međunarodne sankcije, što je izazvalo višegodišnje nestašice goriva i hrane, a zemlja je u političkom, ekonomskom, kulturnom i sportskom smislu bila potpuno izolovana zbog ratne politike Slobodana Miloševića najpre u Bosni, a potom i na Kosovu. Neke sankcije su postepeno i privremeno ukidane posle postizanja Dejtonskog mirovnog sporazuma za Bosnu i Hrvatsku, nakon NATO bombardovanja 1999, a u potpunosti tek po padu režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine.