Protest u Solunu bio je protiv NATO-a, ali i protiv ruskog rata u Ukrajini

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

U objavama koje su srpski korisnici Fejsbuka podelili ukupno preko 10.000 puta nalazi se video snimak na kojem piše "Thessaloniki Greece 1 mart 2022". Deli se uz tvrdnju da su to "Veliki antiNATO protesti u Solunu i podrška Rusiji." Demonstracije jesu organizovane u znak protesta protiv NATO-a, ali i protiv ruske invazije na Ukrajinu, potvrdio je za AFP Činjenice novinar koji je snimio protest. U saopštenjima jednog od organizatora, "Organizacije komunističkih internacionalista Grčke" (OKDE), jasno se navodi da oni ne podržavaju Rusiju.

"Veliki antiNATO protesti u Solunu i podrška Rusiji i ruskom narodu u borbi za istinu i pravdu," piše u naslovu video snimka objavljenog na Fejsbuku 2. marta 2022. i podeljenog preko 9.700 puta za nedelju dana. U opisu snimka se dalje tvrdi, na obmanjujući način, da se "Širom Grčke i Kipra grčki narod digao na proteste. Spaljuju se zastave NATO pakta, Evropske Unije i Sjedinjenih američkih država. Uzvikuje se 'dole Amerika' i 'Živela Rusija'. Desetine hiljada Grka nosi grčke i ruske zastave kao i zastave Vizantije".

Isti video i tvrdnja su podeljeni u objavama na srpskom, poput ove i ove. U drugim objavama o snimku se kaže samo da je to bio protest protiv NATO-a, izostavljajući u potpunosti bilo kakvo pominjanje Rusije, kao ovde.

Ljudi koji protestuju i vide se u snimku, međutim, ne podržavaju Rusiju. Protest je održan 1. marta 2022. godine, kako se vidi na snimku, u Solunu. Ali stranka OKDE, čiji su transparenti vidljivi, kritikuje i NATO i Rusiju zbog rata u Ukrajini.

Skrinšot obmanjujuće Fejsbuk objave napravljen 9. marta 2022.

Na snimku se vidi protest tokom kojeg ljudi pale zastavu Severnoatlantskog saveza (NATO). Parole su ispisane na grčkom na belim transparentima i čuje se kako ljudi skandiraju. Vidljiv je i naziv "OKDE", koji ukazuje na Organizaciju komunističkih internacionalista Grčke (OKDE), jednu vanparlamentarnu komunističku partiju u Grčkoj.

Pretraga sa ključnim rečima "protest protiv NATO-a Solun" na engleskom sa datumom 1. mart 2022. dovela je do ovog snimka boljeg kvaliteta istog protesta ali snimljenog iz malo drugačijeg ugla. Druga pretraga na Tviteru za snimke sa protesta u Solunu 1. marta 2022. pokazala je da je ovaj koji se deli na Fejsbuku pravljen od dva videa koje je objavio grčki novinar Kris Avramidis ovde i ovde istog datuma kad je bio protest.

Skrinšot snimka objavljenog na Fejsbuku (levo) i snimaka objavljenih na Tviter nalogu grčkog novinara Krisa Avramidisa (desno), napravljen 9. marta 2022.

AFP je kontaktirao Krisa Avramidisa telefonom. On je u razgovoru 10. marta 2022. potvrdio da je on autor snimaka objavljenih na njegovom nalogu.

Protest protiv NATO-a i protiv rata Rusije u Ukrajini

Suprotno onome što se tvrdi u Fejsbuk objavama na srpskom, protest nije bio za "podršku Rusiji i ruskom narodu" i ne čuju se ljudi koji viču "živela Rusija".

Avramidis je za AFP objasnio da su organizatori protesta osudili "ulogu NATO-a u situaciji u Ukrajini", ali da je protest bio protiv rata i imperijalizma. On je takođe potvrdio da "nije bilo skandiranja u znak podrške invaziji na Ukrajinu."

Na transparentu iza čoveka koji pali zastavu NATO-a piše "NATO-SAD-RUSIJA MARŠ IZ UKRAJINE NE RATU – NEMA UČEŠĆA GRČKE U PLANOVIMA NATO-SAD-EU". Ljudi se mogu čuti kako skandiraju na grčkom: "Toliko godina NATO-a i uvek ista priča: rat i terorizam" i "Ne Rusiji, ne NATO-u u Ukrajini". Zastave su crvene zastave komunističke organizacije OKDE.

Ova komunistička partija nije zastupljena u grčkom parlamentu. Oni su na parlamentarnim izborima 2019. godine dobili 0,03 odsto glasova.

U "Izjavi o ratu u Ukrajini" objavljenoj na svom sajtu, OKDE je osudio grčko slanje vojne opreme u Ukrajinu za borbu protiv ruske invazije koja je počela 24. februara 2022. i onoga što tumače kao "Vašington i Brisel, NATO i EU koji pokušavaju da iskoristi ovu odvratnost i užas".

Takođe se kritikuje ruski "izgovor za napad kao pokret podrške Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici ili kao pokret koji ima za cilj demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine" što se opisuje kao zapravo "indikativno licemerje kojim imperijalisti pokrivaju svoje ratove".

U svom pozivu na protest 1. marta, osim kritika upućenih NATO-u, SAD-u i EU, OKDE osuđuje i ruskog predsednika. "Putin je smešnim antikomunističkim i antiboljševičkim parolama naredio imperijalističku invaziju na Rusiju," navodi se u saopštenju.

Protest se pominje i u ovom članku objavljenom 1. marta 2022. o "antiratnim skupovima u Atini i Solunu zbog rata u Ukrajini."

Istog dana, 1. marta 2022, bilo je i drugih protesta u Atini u znak podrške Ukrajini i protiv rata, kao i u Solunu koje su organizovali Ukrajinci koji žive u tom gradu. Protest koji je organizovao OKDE bio je zaseban.

Drugi protest protiv rata koji je organizovala druga organizacija održan je 2. marta 2022. godine u Solunu.

Zategnuti odnosi između Grčke i Rusije zbog ruske invazije na Ukrajinu

Prema navodima grčkog Ministarstva spoljnih poslova, "Grčka je povezana sa Rusijom snažnim istorijskim vezama prijateljstva zasnovanim na zajedničkim duhovnim i kulturnim vrednostima". Neke od ovih veza su zasnovane na zajedničkim vrednostima povezanim sa pravoslavnim hrišćanstvom. Grčka tvrdi da ima slične veze i sa Ukrajinom.

Grčka je takođe pokazala spremnost da uvede sankcije protiv Rusije u prošlosti zbog međunarodnih i domaćih pitanja, a odnosi su zategnuti zbog sukoba u Ukrajini.

Nakon ruske invazije Ukrajine, Grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je parlamentu 1. marta 2022. da Grčka podržava sankcije Evropske unije protiv Moskve.

Grčka je i članica NATO-a od 1952. godine.

Na vanrednom sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu 4. marta 2022. godine, grčki ministar Nikos Dendias je izjavio da "sadašnja situacija u Ukrajini predstavlja najveći izazov za vladavinu međunarodnog prava u 21. veku" i istakao da "Grčka ima značajnu manjinu od 150.000 ljudi oko Mariupolja u Ukrajini."

Ukrajinski Grci poginuli su u ruskom bombardovanju civilnih područja. Ministar Nikos Dendiad je 8. marta izjavio da "ima najmanje 10 žrtava (ubijenih) grčkog porekla, a dosta drugih se još vode kao nestali."

Mariupolj i njegovi stanovnici su pod teškim napadom ruskih trupa. Prema zvaničnim ukrajinskim izvorima, u gradu je za devet dana poginulo 1.207 civila. Nekoliko pokušaja evakuacije civila je propalo.

U objavama na Fejsbuku se pominje i Kipar, ali je pretraga samo dovela do medijskih izveštaja sa protesta protiv rata u Ukrajini, kao ovde u martu i ovde u februaru 2022.

Rat u Ukrajini