
Protest u Solunu bio je protiv NATO-a, ali i protiv ruskog rata u Ukrajini
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 11. marta 2022. u 17.36
- Za čitanje potrebno 5 minuta
- Od: Marion DAUTRY, AFP Beograd, AFP Greece
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
"Veliki antiNATO protesti u Solunu i podrška Rusiji i ruskom narodu u borbi za istinu i pravdu," piše u naslovu video snimka objavljenog na Fejsbuku 2. marta 2022. i podeljenog preko 9.700 puta za nedelju dana. U opisu snimka se dalje tvrdi, na obmanjujući način, da se "Širom Grčke i Kipra grčki narod digao na proteste. Spaljuju se zastave NATO pakta, Evropske Unije i Sjedinjenih američkih država. Uzvikuje se 'dole Amerika' i 'Živela Rusija'. Desetine hiljada Grka nosi grčke i ruske zastave kao i zastave Vizantije".
Isti video i tvrdnja su podeljeni u objavama na srpskom, poput ove i ove. U drugim objavama o snimku se kaže samo da je to bio protest protiv NATO-a, izostavljajući u potpunosti bilo kakvo pominjanje Rusije, kao ovde.
Ljudi koji protestuju i vide se u snimku, međutim, ne podržavaju Rusiju. Protest je održan 1. marta 2022. godine, kako se vidi na snimku, u Solunu. Ali stranka OKDE, čiji su transparenti vidljivi, kritikuje i NATO i Rusiju zbog rata u Ukrajini.

Na snimku se vidi protest tokom kojeg ljudi pale zastavu Severnoatlantskog saveza (NATO). Parole su ispisane na grčkom na belim transparentima i čuje se kako ljudi skandiraju. Vidljiv je i naziv "OKDE", koji ukazuje na Organizaciju komunističkih internacionalista Grčke (OKDE), jednu vanparlamentarnu komunističku partiju u Grčkoj.
Pretraga sa ključnim rečima "protest protiv NATO-a Solun" na engleskom sa datumom 1. mart 2022. dovela je do ovog snimka boljeg kvaliteta istog protesta ali snimljenog iz malo drugačijeg ugla. Druga pretraga na Tviteru za snimke sa protesta u Solunu 1. marta 2022. pokazala je da je ovaj koji se deli na Fejsbuku pravljen od dva videa koje je objavio grčki novinar Kris Avramidis ovde i ovde istog datuma kad je bio protest.

AFP je kontaktirao Krisa Avramidisa telefonom. On je u razgovoru 10. marta 2022. potvrdio da je on autor snimaka objavljenih na njegovom nalogu.
Protest protiv NATO-a i protiv rata Rusije u Ukrajini
Suprotno onome što se tvrdi u Fejsbuk objavama na srpskom, protest nije bio za "podršku Rusiji i ruskom narodu" i ne čuju se ljudi koji viču "živela Rusija".
Avramidis je za AFP objasnio da su organizatori protesta osudili "ulogu NATO-a u situaciji u Ukrajini", ali da je protest bio protiv rata i imperijalizma. On je takođe potvrdio da "nije bilo skandiranja u znak podrške invaziji na Ukrajinu."
Na transparentu iza čoveka koji pali zastavu NATO-a piše "NATO-SAD-RUSIJA MARŠ IZ UKRAJINE NE RATU – NEMA UČEŠĆA GRČKE U PLANOVIMA NATO-SAD-EU". Ljudi se mogu čuti kako skandiraju na grčkom: "Toliko godina NATO-a i uvek ista priča: rat i terorizam" i "Ne Rusiji, ne NATO-u u Ukrajini". Zastave su crvene zastave komunističke organizacije OKDE.
Ova komunistička partija nije zastupljena u grčkom parlamentu. Oni su na parlamentarnim izborima 2019. godine dobili 0,03 odsto glasova.
U "Izjavi o ratu u Ukrajini" objavljenoj na svom sajtu, OKDE je osudio grčko slanje vojne opreme u Ukrajinu za borbu protiv ruske invazije koja je počela 24. februara 2022. i onoga što tumače kao "Vašington i Brisel, NATO i EU koji pokušavaju da iskoristi ovu odvratnost i užas".
Takođe se kritikuje ruski "izgovor za napad kao pokret podrške Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici ili kao pokret koji ima za cilj demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine" što se opisuje kao zapravo "indikativno licemerje kojim imperijalisti pokrivaju svoje ratove".
U svom pozivu na protest 1. marta, osim kritika upućenih NATO-u, SAD-u i EU, OKDE osuđuje i ruskog predsednika. "Putin je smešnim antikomunističkim i antiboljševičkim parolama naredio imperijalističku invaziju na Rusiju," navodi se u saopštenju.
Protest se pominje i u ovom članku objavljenom 1. marta 2022. o "antiratnim skupovima u Atini i Solunu zbog rata u Ukrajini."
Istog dana, 1. marta 2022, bilo je i drugih protesta u Atini u znak podrške Ukrajini i protiv rata, kao i u Solunu koje su organizovali Ukrajinci koji žive u tom gradu. Protest koji je organizovao OKDE bio je zaseban.
Drugi protest protiv rata koji je organizovala druga organizacija održan je 2. marta 2022. godine u Solunu.
Zategnuti odnosi između Grčke i Rusije zbog ruske invazije na Ukrajinu
Prema navodima grčkog Ministarstva spoljnih poslova, "Grčka je povezana sa Rusijom snažnim istorijskim vezama prijateljstva zasnovanim na zajedničkim duhovnim i kulturnim vrednostima". Neke od ovih veza su zasnovane na zajedničkim vrednostima povezanim sa pravoslavnim hrišćanstvom. Grčka tvrdi da ima slične veze i sa Ukrajinom.
Grčka je takođe pokazala spremnost da uvede sankcije protiv Rusije u prošlosti zbog međunarodnih i domaćih pitanja, a odnosi su zategnuti zbog sukoba u Ukrajini.
Nakon ruske invazije Ukrajine, Grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je parlamentu 1. marta 2022. da Grčka podržava sankcije Evropske unije protiv Moskve.
Grčka je i članica NATO-a od 1952. godine.
Na vanrednom sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu 4. marta 2022. godine, grčki ministar Nikos Dendias je izjavio da "sadašnja situacija u Ukrajini predstavlja najveći izazov za vladavinu međunarodnog prava u 21. veku" i istakao da "Grčka ima značajnu manjinu od 150.000 ljudi oko Mariupolja u Ukrajini."
Ukrajinski Grci poginuli su u ruskom bombardovanju civilnih područja. Ministar Nikos Dendiad je 8. marta izjavio da "ima najmanje 10 žrtava (ubijenih) grčkog porekla, a dosta drugih se još vode kao nestali."
Greece, as I had the opportunity to tell you, has an important minority in Ukraine, and around Mariupol, approximately 150.000 people. Thank you for your kind words over our losses. We have at least 10 Greek origin victims, and quite many others not yet accounted for.
— Nikos Dendias (@NikosDendias) March 8, 2022
Mariupolj i njegovi stanovnici su pod teškim napadom ruskih trupa. Prema zvaničnim ukrajinskim izvorima, u gradu je za devet dana poginulo 1.207 civila. Nekoliko pokušaja evakuacije civila je propalo.
U objavama na Fejsbuku se pominje i Kipar, ali je pretraga samo dovela do medijskih izveštaja sa protesta protiv rata u Ukrajini, kao ovde u martu i ovde u februaru 2022.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas