Ukrajinske granice su međunarodno priznate, ona nikad nije ni trebalo da ih 'registruje' u UN-u

Ove tvrdnje počele su da se dele onlajn u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu koja je počela 24. februara 2022. U njima se navodi da je Ban Ki Mun potvrdio 2014, kada se nalazio na čelu Ujedinjenih nacija, da se Ukrajina nije prijavila za registraciju granica i da ne postoji kao suverena država. U objavama se takođe netačno tvrdi da je prema Sporazumu Zajednice nezavisnih država (Commonwealth of Independent States - CIS) iz 1991, kojim je okončano raspuštanje Sovjetskog Saveza, "teritorija Ukrajine administrativni region SSSR-a".

Objavljena prvi put na Fejsbuku 26. februara 2022, srpska verzija ove tvrdnje podeljena je više od 380 puta, uglavnom među korisnicima koji postavljaju proruske i antizapadne sadržaje. Slične verzije kruže i na nekoliko drugih jezika - bugarskom, grčkom, nemačkom ili engleskom.

Tvrdnje su, međutim, netačne. Integritet Ukrajine i njenih granica priznat je, uključujući i od strane Rusije, u različitim međunarodnim ugovorima koji se mogu pronaći onlajn. Države ne moraju da registruju svoje granice u UN-u, rekao je AFP-u jedan profesor za međunarodne odnose.

Image

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 8. marta 2022.

Stav Ban Ki Muna o Ukrajini

U obmanjujućim objavama se tvrdi: "07.04.2014. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun dao je zapanjujuću izjavu, čija je distribucija zabranjena u ukrajinskim medijima i na internetu. O sukobu dve zemlje razgovarano je na sednici Saveta bezbednosti UN. Iz ovoga je izvučen sledeći zaključak: Ukrajina nije registrovala svoje granice od 25. decembra 1991. godine."

Ušli smo u trag kretanju Ban Ki Muna, koji je bio generalni sekretar UN-a između 2007 i 2016, na dan 7. aprila 2014. Internet pretraga pokazala je da je tog dana bio u Ruandi, gde je prisustvovao događajima obeležavanja 20. godišnjice genocida u toj zemlji, kao što se navodi u medijskim izveštajima ovde i ovde. UN je objavio njegov govor sa tog događaja. U pisanom govoru nema pomena Ukrajine.

Image

Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun u Kigaliju 7. aprila 2014. na ceremoniji obeležavanja 20. godišnjice genocida u Ruandi ( AFP / Simon Mejna)

U aprilu 2014. tenzije su eskalirale u ukrajinskom regionu Donbas nakon što je Rusija anektirala Krim mesec dana ranije.

Situacija je pomenuta na podnevnom brifingu zamenika portparola generalnog sekretara u Njujorku 7. aprila 2014. "Upitan o sukobima u istočnoj Ukrajini, portparol je rekao da je generalni sekretar duboko zabrinut povišenom nestabilnošću u istočnoj Ukrajini tokom vikenda. On je pozvao sve strane koje imaju odgovornost i uticaj na situaciju da smanje tenzije i ohrabre mirno izražavanje i smirivanje situacije", navodi se u istaknutim delovima brifinga objavljenim na sajtu UN-a.

Ovu izjavu zamenik portparola ponovio je i narednog dana na dnevnom brifingu.

Govoreći o datumu "07.04.2014", u obmanjujućim postovima se sugeriše da je situacija u Ukrajini bila u centru pažnje sastanka Saveta bezbednosti UN-a istog dana. Prema zvaničnom dnevnom redu sastanaka i rezolucija Saveta bezbednosti UN-a, tog dana, 7. aprila 2014. nije ni bilo sednice Saveta bezbednosti.

UN poziva na poštovanje ukrajinskih granica

Iako nismo pronašli izjavu koja je u netačnoj objavi pripisana Ban Ki Munu, pronašli smo nekoliko izjava iz 2014. o krizi u Ukrajini nekadešnjeg čelnika UN-a i drugih visokih zvaničnika. Nijedna ne dovodi u pitanje ukrajinske granice; naprotiv, u izjavama se poziva na očuvanje suvereniteta zemlje u svetlu ruskih pretnji.

Zamenik generalnog sekretara UN-a Jan Eliason (Jan Eliasson) rekao je tokom brifinga 1. marta 2014. da je Ban Ki Mun "ponovio svoj poziv za puno poštovanje i očuvanje ukrajinske nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta".

Eliason je 19. marta 2014. rekao da je generalni sekretar "nastavio da se angažuje sa ključnim akterima u cilju deeskalacije situacije, podstičući dijalog i poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija u pogledu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“.

Savet bezbednosti UN-a raspravljao je o događajima u Ukrajini 13. aprila 2014. Pomoćnik generalnog sekretara UN-a za politička pitanja, Oskar Fernandez-Taranko, citiran je da je rekao da "generalni sekretar i Ujedinjene nacije ostaju posvećeni traženju mirnog rešenja ove krize koja je veća nego ikada."

Prema navodima javno dostupnih izjava pripisanih portparolu generalnog sekretara iz 2014, Ban Ki Mun je u nekoliko prilika pozvao na zaštitu ukrajinskog statusa.

On je 2. maja 2014. pozvao "sve strane da u potpunosti poštuju ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet". Ban Ki Mun je 3. maja 2014. u saopštenju za štampu podvukao "potrebu da svi u potpunosti poštuju ukrajinsko jedinstvo, suverenitet i teritorijalni integritet."

"On je ponovo istakao da svako mora uraditi svoj deo da vrati Ukrajinu sa ivice i obezbedi njeno jedinstvo, suverenitet i teritorijalni integritet", navodi se u drugom saopštenju iz juna 2014. "Svi moraju uraditi svoj deo da doprinesu mirnom rešenju ovog konflikta na način da se podrži ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet", navodi se u saopštenju iz avgusta 2014.

U maju 2015. generalni sekretar UN-a bio je u Kijevu na komemoraciji 70. godišnjice završetka Drugog svetskog rata. "Ujedinjene nacije i Ukrajina su snažni partneri: Ukrajina je članica osnivač Ujedinjenih nacija i u svojoj 24. godini nezavisnosti", rekao je Ban Ki Mun tom prilikom.

Ukrajina i Ujedinjene nacije

Još jedan dokaz da je netačna tvrdnja da UN ne priznaju Ukrajinu ili njene granice su snažne veze između ove međunarodne organizacije i te zemlje.

Kada se zvala Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika, bila je jedna od članica osnivača UN-a 1945. godine. Zemlja je takođe bila među državama izabranim da budu privremene članice Saveta bezbednosti UN-a, poslednji put 2016. i 2017.

Bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Henadij Udovenko čak je bio i predsednik Generalne skupštine UN-a 1997. i 1998. godine.

Ujedinjene nacije "nemaju ovlašćenje da priznaju bilo državu ili vladu. Kao organizacija nezavisnih država ona može primiti novu državu u svoje članstvo ili prihvatiti kredencijale predstavnika nove vlade," navodi se ovde.

"Ne postoji nešto tako kao registracija granica", rekla je za AFP 23. februara 2022. vanredna profesorka Odeljenja za međunarodno pravo i međunarodne odnose Univerziteta u Sofiji Mira Kaneva. "Priznavanje granica se odvija potpisivanjem relevantnog ugovora koji predstavlja volju zainteresovanih strana. Priznavanje stupa na snagu nakon ratifikacije, ne sa registracijom tog ugovora u UN-u gde se deponuju međunarodni ugovori", objasnila je ona.

"Granice nisu registrovane u UN-u. Sporazumi su registrovani pod članom 102 Povelje UN-a. Nedostatak registracije nema za posledicu njihovu nevalidnost - neregistrovani sporazum ima puno pravno dejstvo," rekao je AFP-u Dimitar Gočev, vanredni provesor javnog međunarodnog prava na istom univerzitetu. "Granice Ukrajine odlučene su po principu uti possidetis juris - što znači kad je država raspuštena, nove države imaju granice administrativnih jedinica iz kojih su nastale."

Rusija je priznala Ukrajinu. Nekoliko puta.

U obmanjujućim objavama tvrdi se da Ukrajina "nije registrovala svoje granice" od 25. decembra 1991. To je datum kada je Sovjetski Savez (SSSR) konačno raspušten. Rusija je već priznala njenu nezavisnost.

Image

Pet ključnih momenata u padu Sovjetskog Saveza ( AFP / Od Žene, Sabrina Blanšar)

Na referendumu 1. decembra 1991. Ukrajina je velikom većinom glasala za nezavisnost od raspadajućeg Sovjetskog Saveza. Ruski predsednik Boris Jeljcin priznao je njenu nezavisnost narednog dana, kao što je javio AFP:

Image

Skrinšot AFP-ove vesti od 2. decembra 1991. o Jeljcinovom priznavanju nezavisnosti Ukrajine

Lideri tri najveće republike u okviru SSSR-a -- Rusije, Ukrajine i Belorusije -- potpisali su 8. decembra 1991. Sporazum o Zajednici nezavisnih država uspostavljajući se kao suverene države. Završetkom raspuštanja SSSR-a, Zajednici se kasnije pridružilo još osam država.

Zajednica ima svoju internet stranicu na kojoj su detaljne informacije o njoj, uključujući i registar njenih istorijskih dokumenata, među kojima i Ugovor o uspostavljanju Zajednice nezavisnih država.

Prema članu 5 sporazuma: "Vrhovne strane ugovornice međusobno priznaju i poštuju teritorijalni integritet i nepovredivost postojećih granica unutar Zajednice".

Image

Skrinšot ugovora o osnivanju Saveza nezavisnih država napravljen 28. februara 2022.

"Ruski predsednik Boris Jeljcin priznao je nezavisnost Ukrajine 1991. u Belavezi", rekao je AFP-u u mejlu od 24. februara Defvid Marpl (David R. Marples), profesor ruske i istočnoevropske istorije na Univerzitetu u Alberti. "Rusija je još jednom priznala te granice Ugovorom o prijateljstvu iz 1997. godine."

Ovaj ugovor od 31. maja 1997. potpisali su Jeljcin i ukrajinski predsednik Leonid Kučma. Prema članu 2 "ugovorne strane poštovaće međusobni teritorijalni integritet i moraju priznati nepovredivost međusobnih granica."

Image

Skrinšot Sporazuma o prijateljstvu iz 1997, napravljen 28. februara 2022.

Susedne zemlje su 28. januara 2003. potpisale sporazum o svojoj granici. Ovaj bilateralni sporazum je registrovan u UN-u 2016. godine. Prema preambuli (na ruskom na strani 2, na engleskom na strani 209), sporazum se odnosi na "potrebu da se reše pitanja koja uključuju tok linije državne granice u cilju daljeg jačanja prijateljskih, dobrosusedskih odnosa između naroda Ukrajine i Rusije". Tačna lokacija granice između dve zemlje opisana je u dokumentu uz koji su dodate detaljne mape razgraničenja.

Šta je Budimpeštanski memorandum?

U netačnim objavama podeljenim na Fejsbuku takođe se tvrdi da prema "Budimpeštanskom memorandumu" Ukrajina nema granice. "Država Ukrajina ne postoji (i nikada nije postojala!)", navodi se. To je, međutim, takođe netačno. Ovaj sporazum govori upravo suprotno.

Potpisan 5. decembra 1994. u Budimpešti, memorandum sadrži bezbednosna uveravanja u vezi sa ukrajinskim sporazumom da se odrekne svog nuklearnog naoružanja. U članu 1 potpisnici -- među kojima i Rusija -- su se složili da "poštuju nezavisnost i suverenitet i postojeće granice Ukrajine". U članu 2 su se takođe složili da se "uzdrže od pretnje upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti Ukrajine".

Image

Skrinšot Budimpeštanskog memoranduma napravljen 28. februara 2022.

Navodi iz objava potiču iz 2014.

Na kraju nekih od obmanjujućih objava stoji potpis "Aleksandar Panin" čime se sugeriše da bi on mogao biti autor teksta. Nismo mogli da pronađemo njegovo ime internet pretragom.

Međutim Gugl pretragom na ruskom, pronašli smo fakt ček članak iz Kazahstana, koji je objavljen 27. februara 2022. Faktček (Factcheck.kz) je pronašao ovaj arhivirani članak na ruskom objavljen 30. maja 2014. koji je gotovo u reč verzija teksta koji trenutno kruži Fejsbukom na različitim jezicima.

Ova verzija je objavljena na internet stranici Novorus.info koja sebe označava kao "Centralnu novinsku agenciju Novorusije" (Central News Agency of Novorossia). Ime Aleksandar Panin se pominje na dnu tog članka. Faktček.kz je takođe pokazao da je u aprilu 2014. jedan drugi servis za proveru činjenica, ukrajinski Stopfake.org, našao iste tvrdnje (bez pominjanja imena Panin) objavljene na jednoj ukrajinskoj internet stranici 8. aprila 2014. citirajući navodnu emisiju "engleskog kanala TV Temza". Temza TV je zapravo poznata britanska produkcijska kuća koja proizvodi neke od najpoznatijih britanskih zabavnih programa.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu društvene mreže su preplavljene dezinformacijama o sukobu, kao i snimcima i fotografijama istrgnutim iz konteksta da bi se tvrdilo kako prikazuju ovaj konflikt. AFP je razobličio brojne takve dezinformacije o čemu možete čitati ovde.