Merenje temperature sa infracrvenim toplomerom ne oštećuje pinealnu žlezdu
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 21. avgusta 2020. u 16.55
- Ažurirano 2. septembra 2020. u 19.48
- Za čitanje potrebno 3 minuta
- Od: Marin LEFEVRE, AFP Francuska
- Prevod i prilagođavanje Katarina SUBASIC , AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Objava, podeljena 15. avgusta, 2020, počinje citiranjem Fejsbuk posta sa “svedočenjem medicinske sestre iz Australije” o navodnoj zabrinutosti “time što uperim toplomer u obliku pištolja u čelo” osobe. Toplomer u obliku pištolja koristi se na ulazu u javne institucije, zdravstvene centre i razne poslovne prostore da bi se sprečilo širenje COVID-a-19. Iste objave mogu se videti ovde, ovde i ovde. Objave sa istim tekstom u junu su deljene na hiljade puta u Francuskoj, kao ovde, ovde i ovde.
Prema “svedočenju”, merenje temperature korišćenjem infracrvenog toplomera u obliku pištolja može dovesti u opasnost pinealnu žlezdu, smeštenu u mozgu.
To nije tačno: u francuskoj Nacionalnoj agenciji za bezbednost medicine i zdravstvenih proizvoda (Agence nationale de sécurité du médicament et des produits de santé - ANSM) AFP-u je 23. jula, 2020. rečeno da “tokom merenja temperature testirani pojedinac ni na koji način nije izložen radijaciji infracrvenih zraka.”
Toplomer zapravo kroz sočivo na senzoru hvata infracrveni spektar koji emituje ljudsko telo. U zavisnosti od dužine talasa primljene radijacije, toplomer pokazuje višu ili nižu temperaturu.
Osim toga, čak i da su infracrveni zraci direktno upereni prema žlezdi, ona se nalazi previše duboko u mozgu da bi mogli da je dostignu, rekla je AFP-u 22. jula, 2020, Gabriela Žirardo (Gabrielle Girardeau), istraživačica neuronauke na Nacionalnom institutu za zdravstveno i medicinsko i istraživanje (Institut national de la santé et de la recherche médicale - INSERM).
“Svetlo je veoma slabog kapaciteta da bi prošlo kroz lobanju, čak i ako dužina infracrvenih zraka lakše prodire,” kaže ona.
“Bilo bi potrebno da se potpuno prođe kroz lobanju da bi se stiglo do ove male žlezde koja se nalazi na dnu mozga,” rekla je u telefonskom razgovoru za AFP 23. jula, 2020. godine Mirej Rosel (Mireille Rossel), istraživačica i profesorka neuronauke na EPHE-u (École Pratique des Hautes Études - EPHE), elitnoj francuskoj javnoj instituciji sa naučnom, kulturnom i profesionalnom vokacijom.
Pinealna žlezda, ili epifiza, je mala žlezda veličine 8 milimetara “koja luči melatonin, hormon koji utiče na biološki ritam, drugim rečima, smenjivanje faza spavanja i budnosti (dan-noć),” objašnjava Gabriela Žirardo.
Mod Bodoan-Gober (Maude Beaudoin-Gobert), doktorka neuronauka pri Univerzitetu Klod Bernar Lion 1 (Claude Benard Lyon 1), rekla je AFP-u 23. jula, 2020. da su “ćelije retine (te koje) detektuju svetlost i prenose informaciju do određenog broja releja u mozgu pre nego što dostignu pinealnu žlezdu”. To aktivira lučenje melatonina tokom noći.
“Mislim da poreklo tog verovanja o uticaju toplomera na pinealnu žlezdu dolazi od činjenice da je kod reptila i ptica ta žlezda zapravo baš ispod lobanje i sadrži fotosenzitivne ćelije (prema tome osetljive na infracrveno i svetlo vidljivog spektra),” kaže istraživačica. To nije slučaj sa sisarima.
Međutim, neki infracrveni toplomeri koriste laserski pokazivač, malo svetlo koje se ne sastoji od infracrvene radijacije i koje “služi da pozicionira toplomer prema delu tela čiju temperaturu želimo da izmerimo,” dodaju u ANSM-u. Njegova snaga je, međutim, “slaba i postoje upozorenja da se ne gleda u njegov snop.”
Istovremeno u agenciji navode da nisu “primili bilo kakav nagoveštaj da postoji problem sa upotrebom ove vrste toplomera” i da “nema osnove za rizik povezan sa njihovom upotrebom.”
AFP je već pisao o bezbednosti ovih toplomera u obliku pištolja ovde na engleskom, a ovde i ovde na španskom.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
