U objavama na društvenim mrežama se ponovo šire netačne tvrdnje o navodnoj štetnosti mamografije

"MAMOGRAFIJA JE NAJVEĆI ORGANIZOVANI ZLOČIN NAD ŽENAMA.SVE SE VIDI NA ULTRAZVUKU ČEMU ONDA MAMOGRAFIJA?TAKO DOBIJAJU DOZIVOTNE PACIJENTE", piše u opisu posta objavljenog 12. jula 2026. na Fejsbuku, od kada je podeljen više od 260 puta.  

U objavi se navodi da "kriminalna medicinska mafija agresivno nameće redovne godišnje mamografske preglede kako bi ih pretvorila u profitabilne pacijente". Dalje se tvrdi da je više od polovine pozitivnih nalaza pogrešno, da je sam postupak štetan i da može da podstakne širenje tumora, kao i da je jedna velika studija navodno pokazala da zdrave žene mogu dobiti rak nakon mamografije. 

Ove tvrdnje su se proširile i na drugim profilima na Fejsbuku, a slične objave su i ranije kružile među korisnicima u regionu. AFP ih je poslednji put razobličio 2024.

Slične tvrdnje pojavile su se i na drugim jezicima, uključujući hrvatski,  nemački, francuski i engleski. Ranije su ih takođe razobličile i druge organizacije koje se bave proverom činjenica.

Image

Skrinšot netačnog posta sa Fejsbuka napravljen 31. jula 2026. Oznake crvenom bojom je dodao AFP

Švajcarska i dalje preporučuje mamografiju

U viralnim postovima na srpskom se tvrdi da je "Švajcarska prva zemlja na svetu koja ne preporučuje mamografske testove", dok se na primer u hrvatskim, kao i tokom prethodnih godina, tvrdi da je Švajcarska potpuno zabranila mamografiju. 

Suprotno tim tvrdnjama, Švajcarska i dalje preporučuje ovu metodu i nije je zabranila. 

"Švajcarska nije zabranila mamografiju", rekao je za AFP portparol švajcarskog Saveznog zavoda za javno zdravlje Simon Ming u imejlu od 22. jula 2026. godine.

"Programi mamografskog skrininga uspostavljaju se i organizuju na nivou kantona", dodao je. "Mamografija se preporučuje ženama starosti 50 i više godina, a organizovani programi skrininga su dostupni u mnogim kantonima."

Lucern je nedavno postao poslednji švajcarski kanton koji je najavio uvođenje zvaničnog programa skrininga raka dojke. Od jula 2026. godine žene starosti od 50 do 74 godine u tom kantonu dobijaju pisani poziv za mamografski pregled svake dve godine.

Na sajtu švajcarskog programa za skrining raka (Swiss Cancer Screening) objavljena je mapa Švajcarske koja prikazuje programe skrininga raka dojke u svih 26 kantona (arhivirano ovde). Iz nje se vidi da većina kantona već ima uspostavljene programe skrininga raka dojke, dok preostali planiraju njihovo uvođenje.

U Srbiji je Nacionalni program ranog otkrivanja raka dojke usvojen 2013. godine. Skrining mamografija namenjena je ženama u dobi od 50 do 69 godina, koje se pozivaju na besplatan pregled svake dve godine.

Karcinom dojke je najčešći maligni tumor kod žena u svetu, a u Srbiji jedan od najčešćih uzroka prevremene smrti kod žena. Stopa mortaliteta u velikoj meri zavisi od uspešnosti sprovođenja preventivnih programa. Tokom 2025. godine mamografiju je u okviru organizovanog skrininga obavilo 55.134 žena, dok je dodatnih oko 30.000 pregledano putem mobilnih mamografa. 

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u Republici Srbiji 2024. godine registrovane su 4.544 novoobolele osobe i 1.700 umrlih žena od raka dojke. Stopa obolevanja je iznosila 69,4 na 100.000, a stopa umiranja 19,4 na 100.000 žena. 

Polovina dijagnoza nije 'lažna'

U objavi na Fejsbuku se tvrdi da je "50-60% 'pozitivnih' rezultata lažno".

Međutim, to nije tačno. Pretragom ključnih reči utvrđeno je poreklo ove tvrdnje, kao što je objašnjeno u ovom AFP-ovom tekstu iz novembra 2023. godine. Pronađena je studija istraživača sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu, objavljena u medicinskom časopisu JAMA Network Open u martu 2022. godine.

U saopštenju za medije Univerziteta Kalifornije u Dejvisu o toj studiji stoji naslov: "Polovina svih žena doživi lažno pozitivan rezultat mamografije nakon 10 godina godišnjih pregleda." Kako objašnjavaju autori studije, "lažno pozitivan" nalaz znači da je mamografski pregled pokazao sumnjivu promenu, ali da naknadnim pregledima nije potvrđeno postojanje raka dojke.

Prema informacijama iz studije, oko 12 odsto dvodimenzionalnih mamografskih pregleda dovodi do poziva na dodatnu dijagnostičku obradu, ali se rak dojke potvrdi kod svega 4,4 odsto žena koje su upućene na dodatne preglede, odnosno kod oko 0,5 odsto svih pregledanih žena. Tvrdnja o 50 odsto odnosi se na ukupnu verovatnoću da će žena tokom deset godina makar jednom biti pozvana na dodatne pretrage. Taj rizik je manji kod starijih žena i onih koje mamografiju rade svake dve godine.

U drugom AFP-ovom tekstu iz maja 2024. godine, Ana Vilkinson (Anna Wilkinson), lekarka opšte prakse i onkološkinja u Centru za rak pri bolnici u Otavi, objasnila je da se terminologija menja i da se umesto izraza "lažno pozitivni rezultati" sve češće koristi izraz "poziv na dodatno snimanje".

"Mamografski pregled je obavljen, ali na snimku nema dovoljno informacija, pa se žena poziva na dodatna snimanja", rekla je Vilkinson. "Tim ženama ne govorimo da imaju rak."

Nizak nivo zračenja

U objavi se takođe upozorava na pritisak na dojke tokom mamografskog pregleda, uz tvrdnju da se "veoma osetljivo tkivo mlečnih žlezda bombarduje radioaktivnim zracima koji mutiraju njihove ćelije". 

Andrea Šupe Parun, rukovoditeljka Odeljenja za programe skrininga raka dojke pri Hrvatskom zavodu za javno zdravlje (HZJZ), potvrdila je u imejlu od 24. jula 2026. za AFP da "savremeni mamografi koriste izuzetno niske i bezbedne doze zračenja, a sama kompresija traje svega nekoliko sekundi". Dodala je da koristi ranog otkrivanja bolesti "značajno nadmašuju potencijalne rizike".

Image

Sistem za rendgensko snimanje i mamografiju u bolnici Gere u centralnoj Francuskoj, snimljen 17. januara 2018. godine (AFP / Paskal Lašeno)

Na stranici pitanja i odgovori Kancelarije za skrining raka Srbije navodi se da se "tokom mamografskog snimanja dojka postavlja između dve ploče i čvrsto i veoma pažljivo pritiska kako bi se omogućilo snimanje. Pritisak traje vrlo kratko i za većinu žena je bezbolan, mada neke žene mogu osetiti blagu neprijatnost ili kratkotrajan bol tokom snimanja".

Američko društvo za borbu protiv raka na svom sajtu objašnjava da mamografski aparat koristi rendgenske zrake "u nižim dozama nego rendgenski snimci koji se koriste za pregled drugih delova tela, poput pluća ili kostiju". Organizacija takođe navodi da "koristi mamografije nadmašuju svaki mogući rizik od izlaganja zračenju". Doza zračenja kojoj je žena izložena tokom skrining mamografije obe dojke "otprilike je jednaka količini zračenja iz prirodnog okruženja kojoj bi bila izložena tokom oko sedam nedelja", navodi se na tom sajtu (arhivirano ovde).

Mamograf ne 'podstiče rast tumora'

U objavi se takođe, bez ikakvih dokaza, netačno tvrdi da mamografija "stimuliše rast tumora i širenje metastaza za mutacije gena".

Radiološkinja Pola Gordon (Paula Gordon), klinička profesorka na Odeljenju za radiologiju Univerziteta Britanska Kolumbija, potvrdila je AFP-u u tekstu iz novembra 2023. godine da je ta tvrdnja "apsolutno" netačna.

Poreklo ove tvrdnje povezuje sa "nepromišljenim komentarom" koji je izneo dr Entoni Miler (Antony Miller), jedan od vodećih istraživača u kanadskoj Nacionalnoj studiji skrininga raka dojke sprovedenoj tokom 1980-ih godina. Tokom rasprave o toj studiji početkom 1990-ih, Gordon je rekla da je Miler zamoljen da pretpostavi zbog čega se činilo da su randomizovana ispitivanja pokazala povećanje broja smrtnih slučajeva u grupi žena koje su bile podvrgnute mamografiji u poređenju sa kontrolnom grupom. Prema njenim rečima, Miler je izneo teoriju da je pritisak na dojku tokom mamografskog pregleda možda mogao da potisne ćelije raka u krvotok.

Studija iz 2013. godine, sprovedena upravo kako bi ispitala ovu hipotezu da kompresija može da potisne tumorske ćelije u krv, nije pronašla nikakve dokaze koji bi to potvrdili. Zaključeno je da je kompresija tokom mamografskog pregleda bezbedna (arhivirano ovde).

Ultrazvuk ne zamenjuje mamografiju

U objavama se tvrdi da je mamografija nepotrebna jer se "sve vidi na ultrazvuku". Međutim, prema relevantnim medicinskim izvorima, ove dve metode ne mogu se posmatrati kao zamena jedna za drugu, već su komplementarne.

Kako za portal e-Klinika objašnjava dr Tatjana Pavlović, specijalista radiologije, "ultrazvučni pregled dojki ima veliki broj prednosti, ali je mamografija zlatni standard prvenstveno u otkrivanju karcinoma dojke, kao i jedina metoda koja može pouzdano da detektuje kalcifikacije koje u dojkama skoro nikad ne izazivaju simptome i premale su da bi se napipale ili osetile".  

"Zbog svojih tehničkih karakteristika ultrazvuk je prvenstveno pogodan za žene mlađe od 40 godina, koje dominantno imaju žljezdanu građu tkiva. Ponekad se takva struktura dojki ne može precizno evaluirati drugim radiološkim i imidžing metodama," kaže dr Pavlović. Sa druge strane, prema njenim rečima, mamografija je u svetu a i kod nas prva i osnovna metoda pregleda za žene starije od 40 godina kod kojih je struktura tkiva "dominantno masna (lipomatozna), jer to mamografiji obezbeđuje potpuniju sliku". 

Opšti je stav da se ženama do 40. godine života uradi ultrazvučni pregled dojki jednom godišnje. Inicijalna mamografija se radi sa 40 godina života, a i kod starijih žena u sklopu skrining programa i to na dve godine. Navedene procedure se zasnivaju na različitim principima i radiolog, dakle, primenjuje metode u zavisnosti od godina starosti, porodične i lične anamneze, zaključuje dr Pavlović.  

"Ultrazvuk nije dovoljna metoda kao rutinski skrining test za rak dojke", ističe se i na internet stranici klinike Žutić iz Beograda i dodaje da "pravilno odabrana dijagnostička metoda za pregled dojki može značajno doprineti ranom otkrivanju i uspešnom lečenju raka i drugih promena u tkivu dojke".

"Oba pristupa imaju svoje prednosti i ograničenja, te je važno da se izbor metode prilagodi individualnim potrebama pacijentkinje, strukturi dojke i specifičnostima svakog slučaja. U mnogim situacijama, kombinovana upotreba ultrazvuka i mamografije može pružiti najdetaljniji uvid u stanje dojki, omogućavajući precizniju dijagnostiku i efikasnije praćenje zdravlja dojki," dodaje se. 

Kako objašnjava Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", nacionalni program skrininga raka dojke Srbije, kao i u drugim evropskim zemljama, i dalje smatra mamografiju osnovnom metodom izbora za žene između 50 i 69 godina, kao i žene starije od 40 godina koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu. 

Na drugoj strani, ultrazvuk dojki je "važna dopunska metoda mamografiji, naročito kod mlađih žena i kod gustog žlezdanog tkiva", ističe na svom sajtu radiološka klinika Ars Medica Beograd i dodaje da se ultrazvuk koristi za "razlikovanje cističnih i čvrstih promena, dodatnu evaluaciju sumnjivih nalaza i praćenje već postojećih promena. Često se radi u kombinaciji sa mamografijom radi maksimalne dijagnostičke sigurnosti."

Studija o 690.000 žena je izvučena iz konteksta

U objavi se navodi i netačna tvrdnja o navodnoj studiji sa "690.000 slika koja je pokazala da savršeno zdrave žene razviju veliki broj slučajeva raka dojke nakon mamografskih testova".

Pretragom na Gugl skolaru (Google Scholar) pronađena je studija istraživača sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, objavljena 2000. godine u časopisu American Journal of Medicine (arhivirano ovde). Studija je analizirala podatke 690.993 žene starosti od 66 do 79 godina, ali se čini da su zaključci iz nje izvučeni iz konteksta u objavama na društvenim mrežama.

U rezultatima studije se navodi: "Rak dojke in situ, lokalizovani i regionalni rak dojke češće su otkriveni kod žena koje su bile podvrgnute skrining mamografiji".

Cilj studije bio je da utvrdi da li žene starije od 69 godina koje redovno odlaze na mamografske preglede imaju manji rizik od metastatskog raka dojke. Iako je nekoliko vrsta raka češće otkriveno kod žena koje su redovno išle na preglede, prema studiji se uglavnom radilo o blažim oblicima bolesti koji mogu da se leče. Rizik od otkrivanja metastatskog raka dojke bio je "značajno smanjen" kod žena koje su odlazile na preglede, zaključili su istraživači.

Ostali AFP-ovi tekstovi o raku dostupni su ovde, ovde i ovde.