Mamografija nije zabranjena u Švajcarskoj, a stručnjaci se slažu da ona spašava živote
- Objavljeno 10. decembra 2024. u 14:34
- Za čitanje potrebno 16 minuta
- Od: Ivan FISCHER, Anna HOLLINGSWORTH, AFP Hrvatska, AFP Finska
- Prevod i prilagođavanje Marion DAUTRY , AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
"Posebno mi je mamografija oduvek izazivala taj osećaj odbojnosti," piše u objavi postavljenoj na Fejsbuku 27. novembra 2024. u kojoj se nalaze skrinšotovi članka na hrvatskom objavljenog 25. novembra 2024. na sajtu koji je AFP već razobličio nekoliko puta, poput ovde, ovde i ovde. Na jednom skrinšotu se vidi naslov koji glasi: "Švajcarska je prva zemlja koja je zabranila mamografiju".
U članku se netačno navodi kako ta odluka "razotkriva ono što bi moglo biti najveća medicinska prevara ikada počinjena nad ženama". Kao razloge štetnosti mamografije navodi se da je većina rezultata koji su pozitivni na karcinom pogrešna, da je postupak sam po sebi štetan, da sam pregled podstiče rast tumora i da je medicinska studija otkrila 690.000 slučajeva preterane dijagnoze.
Te tvrdnje su se već pojavile na društvenim mrežama u novembru 2023. i AFP ih je tada opovgrnuo. Međutim, ponovo su se pojavile u januaru 2024, kao na primer ovde, te u oktobru ovde. Novije verzije tvrdnji podeljene su i na švedskom i holandskom.
Sve ove tvrdnje su ili zasnovane na pogrešno protumačenim podacima, ili su činjenično netačne, kažu stručnjaci. Predstavnici institucija za javno zdravlje i radiolozi potvrdili su AFP-u da nijedna od tvrdnji nema činjenično utemeljenje. Oni su identifikovali najverovatnije izvore za te netačne tvrdnje i rekli da mamografija ostaje najbolja dostupna metoda snimanja za rano otkrivanje raka dojke.
Švajcarska nije zabranila mamografiju
Glavna tvrdnja u novim objavama je da je Švajcarska "prva zemlja koja je zabranila mamografske preglede". Ova tvrdnja je netačna, ali je verovatno zasnovana na pogrešnom razumevanju vesti da je Švajcarski medicinski odbor savetovao 2013. godine da se prekine rutinski mamografski pregled (arhivirano ovde).
Švajcarski medicinski odbor nije zvanično državno telo. Ova organizacija, koja je ugašena 2022. godine (arhivirano ovde), bila je centar za "procenu zdravstvene tehnologije" i analizirala je odnos troškova i koristi različitih medicinskih tretmana. Preporuke Odbora nisu bile obavezujuće i bile su zamišljene kao smernice. Međutim, preporuka da se prekine sa sistematskim pregledima naišla je na široku kritiku stručnjaka iz ove oblasti, koji su rekli da je zasnovana na pogrešnim, nepotpunim ili pogrešno interpretiranim podacima, kao što je objašnjeno na primer ovde, ovde, ovde i ovde (arhivirano ovde, ovde, ovde i ovde).
Švajcarska savezna kancelarija za javno zdravlje ignorisala je preporuke Odbora. Na pitanje AFP-a, portparol Savezne kancelarije je u mejlu od 26. novembra 2024. rekao da "Švajcarska nije zabranila mamografiju niti planira da to učini".
Komentarišući tvrdnju za prethodnu proveru činjenica na istu temu, portparol Savezne kancelarije pojasnio je kako mamografiju "pokriva zdravstveno osiguranje i preporučuje se svake godine ženama u starosnoj dobi od 40 do 59 godina, a svake dve godine ženama od 60 do 75 godina starosti".
Pored netačne tvrdnje da je Švajcarska zabranila mamografiju, u objavama sa spiskom navodnih dokaza štetnosti mamografije iznose se i drugi argumenti protiv mamografskih pregleda. Za svaku od tih tačaka pokušali smo da pronađemo odakle je informacija mogla da dođe i zatražili smo od stručnjaka da potvrde da li je u njima nešto tačno.
Više od pola rezultata nije lažno pozitivno
Prva tvrdnja da je čak 50-60% svih pozitivnih rezultata je zapravo pogrešno. "Dakle, dijagnosticirani 'rak dojke', u 50-60% slučajeva se ispostavi da uopšte nije ni postojao", stoji u objavi.
Uradili smo naprednu pretragu po ključnim rečima da bismo pretražili internet u potrazi za naučnim istraživanjima koja bi mogla podupreti ovu tvrdnju i pronašli smo studiju naučnika sa Univerziteta Dejvis u Kaliforniji iz marta 2022. godine, objavljenu u medicinskom časopisu JAMA Netvork Open (arhivirano ovde). Saopštenje za štampu Univerziteta Dejvis o istoj studiji (arhivirano ovde) ima naslov koji glasi: "Polovina svih žena iskusi lažno pozitivan mamograf posle deset godina godišnjih pregleda."
Kao što se navodi i u članku i u istraživanju, "lažno pozitivan" rezultat je kada je mamograf označen kao abnormalan, ali nema raka dojke.
U studiji se navodi da se na oko 12 odsto 2D mamografija pacijenti pozivaju na dodatne preglede, dok samo 4,4 odsto tih poziva, odnosno 0,5 odsto od ukupnog broja pacijenata, završi sa dijagnozom karcinoma. Cifra od 50% je ukupna verovatnoća posle perioda od deset godina da žena može biti pozvana na dodatni pregled. Ovaj procenat je niži kod starijih žena, kao i kod žena koje svake dve godine idu na mamografski pregled.
"Da bismo rano otkrili rak dojke, moramo biti na oprezu i istražiti sve potencijalno abnormalne nalaze. Stoga žene ne treba da brinu ako budu pozvane na dodatno snimanje ili biopsiju. Potvrđeno je da je velika većina ovih rezultata benigna", rekla je u saopštenju koje je objavio Univerzitet Tao-Kujen Ho (Thao-Quyen Ho), radiološkinja u Univerzitetskom medicinskom centru u Ho Ši Minu u Vijetnamu, istraživačica na Medicinskom fakultetu Ju-Si Dejvis (UC Davis) i jedna od vodećih autora istraživanja.
"To nisu pogrešne dijagnoze, to su pozivi na dodatne preglede", rekao je u mejlu za AFP 2. novembra 2023. Aleksandar Ivković, radiolog iz dijagnostičkog centra u Nišu Neo-Mag.
Radiološkinja Pola Gordon (Paula Gordon), klinička profesorka na Odeljenju za radiologiju na Univerzitetu Britanske Kolumbije, rekla je AFP-u u mejlu od 5. novembra 2023. da lažno pozitivni rezultati nisu pogrešna dijagnoza. "Izraz lažno pozitivan je obmanjujući. Koristi se kao 'lažna uzbuna', što znači da je na mamografiji uočena abnormalnost koju treba dalje pogledati", rekla je Gordon.
Ona je dodala da su brojke u objavi na Fejsbuku netačne i dala podatke iz njene zemlje kao primer. "U Kanadi, u proseku, od svakih 1.000 mamografija 70 žena će biti pozvano na dodatno snimanje. Nekima će biti potrebna samo jedna ili dve dodatne slike, nekima će biti potreban ultrazvuk. Od tih 70, kod njih 11 će biti potrebna biopsija. Od tih 11 biopsija iglom, četiri žene će dobiti dijagnozu raka dojke," rekla je Gordon.
Pritisak i zračenje koji se koriste tokom pregleda su bezbedni
Druga tvrdnja u tekstu je da se tokom pregleda dojke pritiskaju "velikom težinom" od 10kPa i da se "zdravo, veoma osetljivo tkivo mlečnih žlezda tada bombarduje radioaktivnim zracima". Iako su obe tvrdnje tačne sa tehničkog stanovišta, one su predstavljene na pogrešan način zbog čega se čini da su pritisak ili zračenje, ili oboje, štetni za pacijente. Oboje stručnjaka potvrdilo je AFP-u da to nije slučaj.
"Pritisak tokom mamografije je potreban da bi raširio tkivo da mogu da se vide karcinomi, kao i da stanji dojku kako bi bilo potrebno manje radijacije. I to traje samo par sekundi," rekla je Gordon AFP-u. "Pritisak je neprijatan, ali ne bi trebalo da je izrazito bolan".
Ivković je rekao kako se 10,4kPa "smatra bezbednim pritiskom i može uzrokovati bol u oko 7% žena", te da nema drugih štetnih posledica. "Radi podsetnika, atmosferski pritisak je prosečno 101.454kPa," rekao je radiolog.
U objavi se pominju i "radioaktivni zraci", koji ne postoje jer je radioaktivnost svojstvo atoma, a ne zraka. Verovatno se misli na jonizujuće zračenje, oblik elektromagnetnog zračenja dovoljno jakog da ukloni elektrone iz atoma i molekula, a koje se koristi u rendgenskim pregledima.
Ljudi su stalno izloženi niskim nivoima jonizujućeg zračenja iz prirodnih izvora – ono dolazi iz svemira, vazduha, tla i vode – ali mogu biti izloženi većim dozama tokom određenih dijagnostičkih pregleda, uključujući mamografiju, kao što se može videti u infografici ispod, koju je objavila Američka agencija za zaštitu životne sredine (arhivirano ovde).
"Nivo zračenja za mamografiju je među najnižim od svih medicinskih pregleda," rekla je Gordon za AFP. "On se smanjio tokom proteklih decenija i daleko je ispod 'prihvatljivog' nivoa koji su postavile organizacije za zaštitu od zračenja. Rizik od zračenja od mamografa je ograničen na žene mlađe od 20 godina, a zanemarljiv je za potrebe skrininga kod žena starijih od 40 godina. To je slično količini prirodnog zračenja kojoj smo izloženi tokom života samo sedam nedelja na nivou mora."
Uzimajući u obzir da se radijacija povećava sa visinom, ovo je količina prirodnog zračenja od tri nedelje života u gradu Denveru u SAD-u, rekla je Gordon. Grad se nalazi na 1.600 metara nadmorske visine i izložen je znatno većoj količini zračenja iz svemira nego mesta na nižim nadmorskim visinama. "Putovanje avionom je takođe povezano sa izloženošću višim nivoima radijacije," dodala je.
"Mamografija je metoda koja koristi rendgenske zrake (x zrake)", rekao je Ivković. "Doza je suviše mala da bi uticala na tkivo dojke pozitivno ili negativno. Treba napomenuti da su [tokom lečenja raka, prim. ur.] pacijenti izloženi zračenju naravno u daleko većim dozama, sa namerom da unište maligne ćelije, a ne da ih stvore," rekao je Ivković za AFP.
Prema navodima francuskog Nacionalnog instituta za rak, rizik od smrti od karcinoma induciranog zračenjem je u rasponu između 1 i 10 u 100.000 žena koje su 10 godina bile na mamografiji svake dve godine. Rizik od smrti zbog izbegavanja pregleda je znatno veći (arhivirano ovde).
Žena koja je bila na 13 mamografija u okviru organizovanog skrininga između 50. i 74. godine bila bi izložena ukupno četvrtini zračenja izazvanog jednim rendgenskim snimanjem abdomena i pelvisa, što je uobičajena dijagnostička procedura, takođe objašnjavaju u Nacionalnom institutu za rak.
Mamografija ne podstiče rast tumora
Treća tvrdnja, uz koju se ne navodi bilo kakav dokaz ili izvor, je da mamografija "stimulira rast tumora i širenje metastaza". AFP nije mogao da pronađe nijedno naučno istraživanje koje bi poduprlo ovu tvrdnju.
Prema rečima dr Gordon, tvrdnja je "apsolutno" netačna.
"Izvor ove neistine je usputni komentar koji je dao dr Toni Miler", (Anthony Miller), jedan od glavnih istraživača kanadskog Nacionalnog istraživanja redovnog pregleda dojki-1, sprovedenog osamdesetih godina prošlog veka. "Među randomizovanim kontrolisanim ispitivanjima mamografije, to je jedino što je pokazalo povećanje smrtnosti među ženama u 'mamografskoj grupi' u poređenju sa kontrolnom grupom. Kada je to predstavljeno, neposredno pre prve objave 1992. godine, dr Milera su zamolili da nagađa zašto bi moglo biti tako. Rekao je 'možda kompresija mamograma istiskuje rak u krv'," rekla je je Gordon u svom mejlu.
"Široko su ga citirali u laičkim medijima. Naknadno je povukao tu izjavu, a to je objavljeno u časopisu Nacionalnog instituta za rak, ali nikada nije povučeno u laičkim medijima", rekla je. Studija iz 2013. godine dizajnirana da ispita upravo tu hipotezu (da kompresija može gurati tumorske stanice u krv) nije pronašla dokaze toga, i zaključila je da je kompresija u mamografiji sigurna (arhivirano ovdje).
Gordon je objasnila kako je danas poznato da je najverovatniji razlog za višak smrtnosti u "mamografskoj grupi" u tom specifičnom istraživanju taj što su medicinske tehničarke i koordinatori istraživanja kompromitovali proces nasumičnog razvrstavanja žena koje su se prijavile za učešće.
"Oni su namerno zaobišli randomizaciju i smestili žene sa sumnjivim kvržicama u mamografsku grupu, umesto da su ih nasumično rasporedili ili u mamografsku grupu ili u kontrolnu grupu. Kao rezultat toga, više žena je umrlo u mamografskoj nego u kontrolnoj grupi."
Neke žene dobiju rak nakon mamografije, ali ne zbog nje
Četvrta tvrdnja spominje "studiju urađenu na 690.000 snimaka", koja je navodno pokazala kako su mnoge popuno zdrave žene dobile rak dojke nakon mamografskih pregleda. AFP je potražio odgovarajuću studiju na Gugl skolaru (Google Scholar), i pronašao je ovo istraživanje iz 2000. (arhivirano ovde), u kojem je posmatrano 690.993 žena između 66 i 79 godina starosti i čiji rezultati se mogu pogrešno interpretirati da se stekne utisak da pokazuju ono što piše u objavi.
Rezultati navode: "Bilo je izglednije da će se detektovati in situ (na mestu, prim.ur) lokalni i regionalni karcinomi dojke među ženama koje su prolazile mamografske preglede".
"Igra reči 'posle' i 'zbog' nisu sinonimi", rekao je Ivković za AFP. "Recimo nakon što ljudi popiju čašu vode dnevno u svetu imamo oko 100.000 smrti, to bi po tim izjavama značilo da je zbog vode. Radi se o besmislenom tumačenju podataka da je nakon skrininga otkriveno mnogo karcinoma. To i jeste smisao skrininga - da se rano otkriju karcinomi."
"Naravno da mnoge žene dobiju karcinom u nekom trenutku nakon što su bile na mamografiji," rekla je Gordon AFP-u. "Upravo zato bi pregledi i trebalo da se rade godišnje: da se uhvati bilo koji rak koji se razvije. Ali to nije zbog mamografa! Među ženama prosečnog rizika (bez porodične anamneze itd.), jedna od osam će dobiti rak dojke u nekom trenutku u svom životu. Znamo da žene koje idu na preglede imaju 40-50% manje šanse da umru od raka dojke od žena koje ne idu."
I samo istraživanje, kada se pročita u celini, podržava ovu tezu. Zamišljeno je kako bi se utvrdilo da li žene starije od 69 godina, koje idu na redovan pregled, imaju smanjeni rizik od metastaziranog raka dojke. Dok je nekoliko vrsta karcinoma češće otkriveno kod žena koje su išle na redovan pregled, reč je o blažim i izlečivim formama raka. Rizik od otkrivanja metastaziranog raka dojke bio je značajno smanjen među ženama koje su išle na preglede, što je jasno navedeno kao glavni nalaz studije.
'Predijagnoza' - potencijalni nedostatak
Stručnjaci kažu i da je jedan od nedostataka mamografije takozvana "prekomerna dijagnoza" ili "predijagnostika", kada se testovima pronađu kanceri koji nikada ne bi napredovali ili postali opasni po život. Kako većina karcinoma na kraju napreduje, lekari leče sve pronađene karcinome, čak i ako u nekim slučajevima to možda nije bilo potrebno.
"Predijagnoza je koncept da kroz testove pronalazimo karcinome koji se ne bi pojavili tokom života pacijenta, pa stoga ne bi trebalo da budu pronađeni jer bi ona umrla od nečeg drugog pre toga," rekla je Gordon AFP-u u mejlu. "Pošto ne znamo šta će se desiti sa bilo kojim pacijentom u budućnosti, predijagnoza je teoretska i ne može se direktno meriti. Mora se proceniti. Metoda koja se koristi za procenu može i preceniti njenu pojavu."
Ova studija iz 2012. godine, koja je pregledala 16 procena predijagnoze u sedam evropskih zemalja, otkrila je da je prava incidenca predijagnoze najverovatnije jedan do 10% (arhivirano ovde).
U pregledu iz 2013. (arhivirano ovde), koji su naručili britanska organizacija za istraživanje raka "Cancer Research UK" i Ministarstvo zdravlja Ujedinjenog Kraljevstva, procenjuje se da bi predijagnostika mogla da predstavlja do 19% karcinoma otkrivenih redovnim skriningom, ali je naglašeno da je trenutno nemoguće razlikovati potencijalno fatalne karcinome od "predijagnostikovanih karcinoma". Analiza zaključuje da redovni programi skrininga dojke u Ujedinjenom Kraljevstvu "pružaju značajnu korist i da ih treba nastaviti".
"Predijagnoza je vredna razmatranja, to je razlog zašto mnogi stručnjaci savetuju da se pregledi mogu prekinuti ako je životni vek žene kraći od sedam godina: ako ima uznapredovalo srčano oboljenje, neki drugi agresivni karcinom itd. Ali predijagnoza nije dobar razlog da se obustave skrininzi za žene između 40 i 49 godina," rekla je Gordon AFP-u.
Institucije za javno zdravlje preporučuju redovne preglede
Neki stručnjaci sada veruju da bi se još bolji rezultati mogli postići ako bi se učestalost mamografija prilagođavala pojedinačnom pacijentu, na osnovu individualnih faktora rizika od raka dojke, umesto da se koriste preporuke zasnovane na starosti (arhivirano ovde). U toku je studija koju finansira Evropska Unija, koja bi trebalo da se sprovodi od 2018. do 2025. godine i testira ovu hipotezu tako što nudi češće preglede ženama sa većim rizikom od raka dojke, a ređe ženama sa nižim rizikom (arhivirano ovde).
Na osnovu do sada završenog istraživanja i dostupnih podataka, Grupa za razvoj smernica Inicijative Evropske komisije za rak dojke (ECIBC) preporučuje mamografiju kao organizovani skrining program za rano otkrivanje raka dojke kod asimptomatskih žena (arhivirano ovde). ECIBC preporučuje skrining svake dve ili tri godine za žene starosti između 45 i 49 godina, svake dve godine za žene između 50 i 69 i svake tri godine za žene između 70 i 74 godine.
U SAD-u, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) koriste preporuke (arhivirano ovde) za skrining raka dojke koje je razvila Radna grupa za preventivne usluge Sjedinjenih Država. Radna grupa preporučuje skrining svake dve godine za žene između 50 i 74 godine, dok se ženama između 40 i 49 godina starosti preporučuje da se konsultuju sa svojim lekarom o tome kada da počnu i koliko često da idu na mamografiju.
"Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji. Svake godine oko 4.600 žena oboli, a 1.600 umre od ove bolesti," navodi Institut za javno zdravlje Batut (arhivirano ovde).
"Ukoliko se rak dojke otkrije u ranoj fazi, veća je šansa za izlečenje primenom poštednih hirurških metoda, oporavak je brži, a kvalitet života je bolji nego kod žena kod kojih se bolest otkrije u kasnijim fazama. U mamografiji se koriste male i neškodljive doze zračenja," objašnjeno je na Batutovom sajtu. Mamografski skrining je besplatan za žene između 50 i 69 godina i preporučuje se svake dve godine (arhivirano ovde).
U Crnoj Gori, program ranog otkrivanja raka dojke za žene takođe poziva pacijentkinje između 50 i 69 godina na besplatan mamografski pregled svake dve godine (linkovi arhivirani ovde i ovde).
Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) organizira Nacionalni program ranog otkrivanja raka dojke (arhivirano ovde), koji se sastoji od poziva na besplatne mamografske preglede svake dve godine, poslatih poštom svim ženama između 50 i 69 godina starosti.
"Kod žena koje su se odazivale na poziv za mamografiju u nacionalnom programu pokazalo se da je rak dojke otkriven u ranijem stadiju u većem postotku nego kod žena koje se nisu odazvale pozivu u program", rekla je u mejlu za AFP 20. oktobra 2023. koordinatorka Programa Andrea Šupe Parun. Mamografije su "svakako jedan od razloga pada mortaliteta od raka dojke u RH uz sve bolju dijagnostiku i oblike liječenja raka dojke," navela je ona.
Šupe Parun je mamografiju opisala kao "najvažniju slikovnu metodu u dijagnostici raka dojke" i naglasila da se njome mogu otkriti promene na dojkama i do dve godine ranije nego što bi to mogli klinički pregledi na osnovu pojave simptoma ili opipljivih kvržica.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
