Video star deceniju prikazuje požar u stambenom tornju u Šardži, a ne iranski napad na kancelarije CIA-e

"Rat se rasplamsava, Iran je pogodio kancelarije CIA u Dubaiju!", piše u opisu posta objavljenog 1. marta na Fejsbuku. U objavi se nalazi i video koji prikazuje gust dim kako izlazi iz solitera. Video je podeljen i ovde uz tvrdnju da je Iranski dron pogodio toranj u Dubaiju.

Osim na društvenim mrežama tvrdnja je objavljena i u medijima uz isti snimak, na primer ovde u Novostima, provladinom tabloidu.

Isti snimak se proširio u više zemalja, uključujući Indiju, Pakistan i Nigeriju.

Širenju tvrdnje i snimka dodatno je doprinela vest ruske novinske agencije TASS, koja je 1. marta izvestila da je Iran gađao sedište CIA-e u Dubaiju, pozivajući se na objavu na Telegramu iranske novinske agencije Fars, bliske Korpusu garde Islamske revolucije.

Image

Skrinšot netačnog posta sa Fejsbuka napravljen 5. marta 2026. Oznake crvenom bojom je dodao AFP

Video je počeo masovno da se širi u trenutku kada su 28. februara 2026. godine otpočeli koordinirani američki i izraelski vojni udari na Iran, koje je Izrael nazvao "Operacija ričući lav", a SAD "Epski bes".

Ofanziva je obuhvatila opsežne vazdušne i raketne udare na iransku vojnu infrastrukturu, kao i ubistvo iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija (Ayatollah Ali Khamenei), 28. februara uveče, zajedno sa još nekoliko visokorangiranih komandanta.

Kao odgovor na napad, Iranski revolucionarni gardijski korpus proglasio je sve američke i izraelske vojne objekte širom regiona legitimnim metama. Iran je 1. marta 2026. započeo uzvratne napade raketama i dronovima usmerenim ka Izraelu i više arapskih zemalja u Zalivu koje su domaćini američkim vojnim bazama, uključujući Bahrein, Katar, Kuvajt, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate. 

Vlasti su saopštile da su eksplozije potresle veštačko ostrvo Palm Džumejra (Palm Jumeirah) u Dubaiju i da su ostaci drona izazvali požar u luksuznom hotelu Burdž Al Arab, dok su talasi iranskih raketa 28. februara ciljali Ujedinjene Arapske Emirate (arhivirani link ovde).

Ministarstvo odbrane UAE saopštilo je da su od 28. februara do 5. marta 2026. poginule tri osobe, državljani Pakistana, Nepala i Bangladeša, dok je zabeleženo 78 slučajeva lakših povreda među državljanima UAE, Egipta, Sudana, Etiopije, Filipina, Pakistana, Irana, Indije, Bangladeša, Šri Lanke, Azerbejdžana, Jemena, Ugande, Eritreje, Libana i Avganistana.

Međutim, ne postoje zvanični izveštaji da je neka zgrada CIA-e u Dubaiju pogođena iranskim dronovima.

Obrnuta pretraga slika na Guglu, korišćenjem ključnih kadrova iz videa koji se netačno deli, pokazuje da oni odgovaraju snimcima objavljenim na Jutjubu 1. oktobra 2015. godine (arhivirano ovde), koji se odnose na veliki požar u Šardži (Sharjah), lučkom i trećem po veličini gradu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (arhivirano ovde).

Naslov videa na arapskom jeziku, objavljenog na Jutjubu 20. oktobra 2015, glasi: "Veliki požar u Šardži, Ujedinjeni Arapski Emirati".

Image

Skrinšot sa Jutjuba napravljen 3. marta 2026. godine

Dodatna pretraga po ključnim rečima dovela je do više sličnih videa objavljenih na Jutjubu u oktobru 2015. godine. Među njima je i snimak objavljen na kanalu koji je u vlasništvu medija Nešnal (The National), dnevnog lista na engleskom jeziku iz UAE koji izlazi u Abu Dabiju, pod naslovom "Požar u visokoj stambenoj zgradi u centru Šardže", kao i druge snimci uključeni u prilog koji je ovde objavio arapski medijski kanal Akhbar Al Emarat.

O požaru su detaljno izveštavali lokalni mediji (ovde, ovde i ovde) u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uključujući i Nešnal.

U člancima je tada navedeno da je požar izbio 1. oktobra 2015. oko 14:15 i da se brzo proširio, zahvativši oko 26 od ukupno 30 spratova zgrade. Oko 250 porodica je evakuisano, dok je oko 40 osoba zbrinuto na licu mesta zbog udisanja dima ili povreda zadobijenih tokom evakuacije. Nije bilo prijavljenih smrtnih slučajeva.

O požaru u Šardži izveštavali su i međunarodni mediji, uključujući Asošijeted pres (Associated Press), u članku koji je preneo saudijski dnevni list na engleskom jeziku Arab njuz (Arab News), kao i Bi-Bi-Si (BBC), (arhivirano ovde i ovde).

Geolokacija je pokazala da zgrade koje se vide na snimku odgovaraju zgradama sa Gugl mape iz ulične perspektive (Google Street View) iz marta 2015. godine (arhivirano ovde)

Image

Poređenje skrinšota videa koji je deljen uz netačne tvrdnje (levo) i Gugl mape iz ulične perspektive iz 2015. godine, sa elementima koje je označio AFP, napravljeno 3. marta 2026. godine

AFP je pisao i o drugim dezinformacijama povezanim sa ratom na Bliskom istoku na primer ovde i ovde.