Zatvaranje crkve u Jerusalimu ponovo pokreće neutemeljene tvrdnje o 'napadu na hrišćane'

"Zbog eskalacije rata na Bliskom istoku Izrael zatvorio Hram Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu!", piše u opisu posta objavljenog na Instagramu 19. marta 2026. godine koji je od tada podeljen više od 2.000 puta. 

U objavi se nalazi i slika koja prikazuje plamenove oko svetilišta koje okružuje ono za šta hrišćani veruju da je Isusov grob u Crkvi Svetog groba u Jerusalimu i tekst u kome piše: "HRAM VASKRSENJA ZATVOREN PRVI PUT U ISTORIJI: Najsvetije mesto hrišcanstva utišano, otkazane vaskršnje liturgije u Jerusalimu!".

U drugim objavama, na primer ovoj objavljenoj na Fejsbuku 18. marta 2026. godine, nalazi se slika koja takođe prikazuje plamenove oko svetilišta ali iz drugog ugla. Na fotografiji je tekst na engleskom u kome piše: "NAJNOVIJE. Izrael zatvara Hristov grob na neodređeno vreme, prvi put u istoriji hrišćanstva. Bogosluženja tokom Velike nedelje i Uskrsa biće zabranjena. Nedeljne službe otkazane. Crkveni lideri sazivaju hitan sastanak."

U opisu posta piše da će "bogosluženja za Veliku nedelju i Vskrs biti zabranjena. Nedeljne  službe će biti otkazane. Crkva, koja bi trebalo da bude ispunjena stotinama hiljada ljudi u narednim nedeljama, nasilno se zatvara i ućutkava..."

"Izrael to navodi iz 'bezbednosnih razloga', dok je izraelskim Jevrejima dozvoljeno da slave na masovnim okupljanjima. Pored prisilnog zatvaranja džamije Al-Aksa, izveštaji pominju sveštenike koji su agresivno sprečavani da obavljaju svoje svakodnevne službe. Hrišćani ne smeju da ćute.!!", dodaje se. 

"Ovo se nikada ranije nije dogodilo - ni tokom 1.200 godina muslimanske vladavine, ni tokom krstaških ratova, ni tokom svetskih ratova, ni tokom pandemije", piše u drugom postu na Instagramu. 

Ista slika sa sličnim tvrdnjama podeljena je i na hrvatskom, rumunskom i engleskom jeziku. 

Image

Skrinšotovi netačnih postova sa Fejsbuka (levo) i Instagrama napravljeni 26. marta 2026. Oznake crvenom bojom je dodao AFP

Od kada su Izrael i Sjedinjene Američke Države započeli rat sa Iranom 28. februara, izraelske vlasti zatvorile su iz bezbednosnih razloga pristup svetski poznatim svetim mestima u Jerusalimu, uključujući džamiju Al-Aksa (Al-Aqsa Mosque), Crkvu Svetog groba i Zid plača.

Vlasti su 16. marta saopštile da su pronašle "fragmente raketa i ostatke presretača, od kojih su neki značajne veličine, na više lokacija u Starom gradu, uključujući kompleks Brda hrama, kompleks Crkve Svetog groba i jevrejsku četvrt" (arhivirano ovde).

Četiri dana kasnije, nakon upozorenja o nadolazećim projektilima ispaljenim iz Irana, eksplozija je napravila krater na padini brda unutar Starog grada, a krhotine su se rasule po putu (arhivirano ovde).

Novinari AFP-a na terenu videli su oštećenja na svega nekoliko stotina metara od svetih mesta u gradu. AFP nije mogao nezavisno da potvrdi da li je šteta nastala direktnim pogotkom rakete ili fragmentima koji su pali nakon presretanja.

Ograničavanje pristupa ovom svetom mestu je retko, ali ne dešava se prvi put, kako se tvrdi u objavama. 

Crkva je bila zatvorena za javnost krajem marta 2020. godine, kada je Izrael uveo niz mera kako bi suzbio širenje kovida-19, uključujući zatvaranje verskih objekata.

Merama koje je tada objavio kabinet premijera Benjamina Netanjahua građanima je bilo zabranjeno da napuštaju svoje domove osim radi kupovine osnovnih potrepština poput hrane i lekova, odlaska na lečenje ili, u pojedinim slučajevima, zbog posla.

Crkva je delimično ponovo otvorena dva meseca kasnije, uz ograničen broj vernika kojima je bio dozvoljen ulaz, u koordinaciji sa hrišćanskim denominacijama koje upravljaju tim mestom (arhivirani link).

Image

Fotografija zatvorenog ulaza u Crkvu Svetog groba u Starom gradu Jerusalima koju je AFP snimio 25. marta 2020. godine (AFP / Ahmad GHARABLI)

'Život, liturgije i obredi se nastavljaju'

Zaključno sa 26. martom 2026. godine, ne postoje naznake kada će Crkva Svetog groba ponovo biti otvorena, ali su upravnici tog mesta u saopštenju od 21. marta izjavili da su u stalnom dijalogu sa vlastima.

U saopštenju su naglasili da verske aktivnosti nisu prekinute, uprkos ograničenjima pristupa. "Zajednica franjevaca prisutnih kod Groba Gospodnjeg nikada nije prestajala, danju i noću, da obavlja zakazane proslave, rituale, dnevne procesije i liturgijske molitve".

"Čak i ovih dana, iako je pristup bazilici ograničen za vernike iz bezbednosnih razloga, molitva se nastavlja neprekidno na Svetim mestima". 

Što se tiče narednog perioda, institucija navodi da "nije moguće davati bilo kakve prognoze u vezi sa proslavama Strasne nedelje", suprotno tekstovima u objavama gde se tvrdi da će službe biti otkazane.

Frančeska Romana Stasola (Francesca Romana Stasolla), profesorka hrišćanske i srednjovekovne arheologije na Univerzitetu Sapijenca (La Sapijenca) u Rimu, koja je vodila iskopavanja u Crkvi Svetog Groba i tamo živela tri godine, rekla je da, iako je Crkva možda zatvorena za javnost, verske aktivnosti ne prestaju (arhivirani link ovde).

"Život, liturgije i rituali se nastavljaju bez prekida, dok monasi i braća koji žive u manastirima i samostanima povezanim sa Crkvom nastavljaju svoje svakodnevne aktivnosti", rekla je Romana Stasola za AFP u mejlu 20. marta.

"Uskrs će se stoga slaviti kao i obično, svakako sa smanjenim brojem ljudi, ali će se liturgije redovno nastaviti, kao što je uvek bio slučaj", dodala je.

Iran je poslednjih dana lansirao nove talase raketa i dronova ka Izraelu, uključujući i Tel Aviv. Izraelske službe za vanredne situacije saopštile su da je 24. marta uveče raketa iz Irana pogodila tlo u centralnom delu zemlje pri čemu je najmanje 12 ljudi povređeno.

U međuvremenu, pakistanski zvaničnici kažu da su Sjedinjene Države poslale Iranu plan od 15 tačaka za okončanje rata na Bliskom istoku. Iranska državna televizija je uveče 25. marta, pozivajući se na neimenovanog visokog zvaničnika, izvestila da je Iran odbacio mirovni plan.

Rat na Bliskom istoku izazvao je ogroman talas dezinformacija. Od početka izraelsko-američke ofanzive protiv Irana, AFP je razobličio brojne netačne informacije o kojima više možete čitati ovde.