Društvene mreže preplavljene snimcima navodne vojne moći Irana, generisanim veštačkom inteligencijom tokom rata sa Izraelom

Izrael je započeo bombardovanje Irana 13. juna 2025, usmrtivši visoke vojne komandante i atomske naučnike u, kako je navedeno, pokušaju da spreči zemlju da dođe do nuklearne bombe. Teheran demantuje da ima takve ambicije. Kao odgovor, Iran je ispalio rakete na nekoliko većih izraelskih gradova, uključujući Tel Aviv i Haifu. 

Primirje je stupilo na snagu 24. juna, nakon što su SAD, saveznik Izraela, izvele udare na nekoliko iranskih strateških lokacija, a obe strane proglasile pobedu. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nazvao je sukob "istorijskom pobedom", dok je vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, izjavio da je iranska raketna odmazda dovela Izrael na ivicu kolapsa.

Iranske vlasti su izjavile da je tokom neviđene eskalacije tenzija između dve zemlje ubijeno 935 ljudi, dok je 28 ljudi preminulo u Izraelu prema zvaničnim podacima (arhivirano ovde).

Sukob u stvarnom životu pratila je onlajn bitka narativa podstaknuta dezinformacijama i sadržajem koji je generisala veštačka inteligencija.

AFP je proverio nekoliko snimaka podeljenih na društvenim mrežama uz tvrdnju da prikazuju moći iranske vojske. Međutim, svi pokazuju vidljive znake da ih je stvorila veštačka inteligencija, kao što su grafičke greške slične onima u video igrama, iskrivljena tela, neprirodni pokreti ljudi i predmeta, elementi koji se stapaju jedan sa drugim...

Crvene zastave

"Iran je počeo izvlačiti najopasnije oružje na svijetu iz planinskih tunela," piše u opisu videa podeljenog 22. juna 2025. na Fejsbuku koji je dobio preko 300 lakova. Kratak video prikazuje kamione koji prevoze velike rakete na onome što izgleda kao autoput.

Međutim, sve zastave na kamionima su crvene i liče na kineske zastave umesto da prikazuju iranske boje.

Štaviše, neki od automobila koji prolaze su deformisani i kreću se u suprotnom smeru iako voze na istoj strani onoga što izgleda kao autoput. Neki stubovi sa strane se takođe stapaju ili deluju nedovršeno.

Image

Skrinšot posta sa AI snimkom postavljenom na Fejsbuku. Znakove generisanja AI-jem istakao je AFP crvenim kvadratima

Obrnuta pretraga videa dovela je do ovog posta objavljenog na Tiktoku uz isti snimak. Na ovom snimku se vidi vodeni žig "Veo" u donjem desnom uglu (arhivirano ovde).

Veo je model za generisanje video zapisa na osnovu tekstualnih i slikovnih uputstava, koji je razvio "Google DeepMind", dostupan od 2024. godine. Njegova najnovija verzija, Veo 3, postala je široko dostupna u maju 2025. Korisnici mogu da kreiraju realistične video snimke jednostavnim unošenjem uputstava (engl. prompt) u program.

'Napravljeno pomoću Google AI-a'

"Iran je počeo izvlačiti najopasnije oružje na svijetu iz planinskih tunela," piše u opisu drugog snimka objavljenog 22. juna 2025. na Fejsbuku, u kojem se vide rakete u iranskim bojama transportovane na planinskim putevima.

Osvetljenje i glatkoća slike podsećaju na video-igru. Nepomična prašina između automobila, nedoslednosti u krilima raketa i nekoliko grafičkih grešaka, u pokretu kamena pored puta i sa zastavama na vozilima, ukazuju na to da video nije autentičan. AFP je označio nekoliko tih detalja u skrinšotu ispod.

Obrnuta pretraga slika dovela je do više postova na društvenim mrežama uz isti snimak u boljem kvalitetu. Najstariji post koje je AFP pronašao je objavljen na Jutjubu 21. juna 2025. Gugl Lens, Guglov alat za pretragu slika, prepoznao je znakove veštačke inteligencije u nekoliko skrinšotova sa snimka.

Image

Skrinšot snimka generisanog pomoću AI-ja i objavljenog na Fejsbuku (levo) na kojem je AFP označio sumnjive detalje, i skrinšot rezultata pretrage na Gugl Lens (desno) na kojem piše "napravljeno sa Gugl AI-jem"

Dodatno, može se primetiti da se estetika ovog videa podudara sa sličnim publikacijama koje se dele na društvenim mrežama, uz napomenu da su generisane pomoću veštačke inteligencije, poput ovog snimka postavljenog na Jutjubu 17. 2025. (arhivirano ovde).

U opisu piše: "ovaj video je fiktivna i filmska simulacija generisana pomoću Veo2 AI. Ne prikazuje stvarne događaje, stvarne vojne akcije ili stvarne snimke".

Rakete zaustavljene usred lansiranja

"Pogledajte opasne rakete Islamske Republike Iran," piše u opisu snimka na kojem se vide manje-više definisani raketni lanseri okruženi vojnicima i zastavama u iranskim bojama.

U kratkom snimku se vidi, međutim, kako velike crne rakete izlaze iz zemlje odjednom i ostaju neprirodno nepokretne na zemlji umesto da padnu ili da izlete.

Takođe, zastave su znak generisanja AI-jem: ne vijore se u istom smeru i imaju promenljive, deformisane oblike. Vojnici takođe stoje u čudnim, krutim pozicijama, neki gledaju u zemlju ili iza sebe.

Image

Skrinšot posta na Fejsbuku sa snimkom generisanim pomoći AI-a, napravljen 4. jula 2025. Neke znakove veštačke inteligencije je AFP označio crvenim kvadratima

AFP je takođe analizirao snimak sa alatom Sintajdi Detektor (SynthID Detector), alat Gugl DeepMind-a napravljen da pomogne u identifikaciji sadržaja generisanih njihovom alatom. U rezultatu piše da su pronađeni dokazi da je snimak napravljen od strane Gugl AI.

Vodeni žig Veo

U još jednoj sličnoj objavi postavljenoj 20. juna na Fejsbuku sa snimkom u kojem se vidi kako stotine vojnika stoje mirno u pustinji okruženi tenkovima, piše: "Da li mislite da će Iran uspeti u ovom ratu?".

I u ovom slučaju zastave su sumnjivi detalji koji ukazuju na veštačku inteligenciju: raštrkani su nasumično u gomili, delovi tkanine kao da nestaju dok vise u vetru, lete u suprotnim smerovima ili stoje uspravno i mirno. Formacije vojnika su takođe u čudnim, nepravilnim oblicima i ljudi se neprirodno kreću (posebno u donjem levom uglu).

Vodeni žig "Veo" takođe se vidi privremeno iza ili iznad dugmeta za zvuk, u donjem desnom uglu:

Image

Skrinšot snimka generisanog pomoću AI-ja postavljenog na Fejsbuku. AFP je označio sumnjive znakove crvenim kvadratima

Alat Sintajdi Detektor je takođe za ovaj snimak pronašao tragove koje pokazuju da je napravljen pomoću Gugl AI-ja.

Alati veštačke inteligencije podstiču dezinformacije

Guglov Veo i drugi alati veštačke inteligencije postali su lako dostupni i koriste se za manipulaciju narativima i javnim mnjenjem, pokazao je AFP.

Na primer, Veo je korišćen za proizvodnju lažnih realističkih snimaka nepostojećih građanina na Filipinima koji daju svoje mišljenje o politici kao da su stvarni, obični građani.

GetRil (GetReal), kompanija koja detektuje i nudi zaštitu od zlonamernog digitalnog sadržaja i dipfejkova, takođe je povezala VEO 3 sa lažnim snimcima Izraela uništenog iranskim raketama.

"Ovi alati se koriste za manipulaciju javnom percepcijom, često pojačavajući kontroverzne ili obmanjujuće narative sa neviđenim razmerama i sofisticiranošću," rekao je za AFP Ken Džon Mijači, osnivač firme BitMindAI sa sedištem u Ostinu u Americi.

Organizacija za zaštitu od dezinformacija Njuzgard (NewsGuard) identifikovala je 51 sajt na kojim je objavljeno više od desetak netačnih tvrdnji i lažnih sadržaja, od fotografija generisanih veštačkom inteligencijom koje tvrde da prikazuju masovno uništenje u Tel Avivu do izmišljenih izveštaja o iranskom zarobljavanju izraelskih pilota.

Izvori koji šire ove fabrikovane narative uključuju iranske Telegram kanale povezane sa vojskom i državne medijske izvore povezane sa Radiomisijom Islamske Republike Iran (IRIB), koju je sankcionisalo Ministarstvo finansija SAD-a, navodi Njuzgard

Četbotovi poput xAI-jevog Grok-a na Eksu, kojima se korisnici interneta sve više okreću za brzu proveru činjenica, pogrešno su identifikovali neke od manipulisanih slika i snimaka povezanih sa iransko-izraelskim ratom kao stvarne, rekli su istraživači.

"Ovo ističe širu krizu u današnjem onlajn informacionom pejzažu: eroziju poverenja u digitalni sadržaj," rekao je Mijači iz kompanije BitMindAI.

"Postoji hitna potreba za boljim alatima za detekciju, medijskom pismenošću i odgovornošću platformi kako bi se očuvala integritet javnog diskursa", rekao je. 

Iranski vojni i bezbednosni kapaciteti oštećeni

Izraelski napad u junu 2025. godine naneo je težak udarac vojnim kapacitetima Irana, rekli su stručnjaci AFP-u.

Iranske zalihe raketa su bile meta izraelskih udara i njegovi "balistički kapaciteti (...) su ozbiljno oštećeni," rekla je za AFP analitičarka za Bliski istok Eva Kuluritis (Eva Koulouritis).

Uprkos tome što Iran i njegovi saveznici tvrde da su pobedili, aktivisti za ljudska prava osudili su povećanu represiju unutar zemlje kako bi ugušili kritike zbog neuspeha u sprečavanju izraelskih i američkih udara (arhivirano ovde).

Roja Borumand (Roya Boroumand), izvršna direktorka američke nevladine organizacije "Centar Abdorahman Borumand", rekla je da iranske vlasti ovom represijom pokušavaju da suzbiju javno nezadovoljstvo zbog "ponižavajućeg udarca" koji je naneo Izrael, a koji je pokazao da Islamska Republika "nije u stanju da kontroliše svoj vazdušni prostor i zaštiti civile".