Ponovo se pojavljuju netačne tvrdnje o kremi za sunčanje i raku kože

"Sunce (...) nije tu da bi izazvalo rak," tvrdi američka kiropraktičarka Stefani Rimka na snimku objavljenom na svom Instagram nalogu u februaru 2025. godine. Taj video se ponovo pojavio na društvenim mrežama u maju, u postovima na Fejsbuku i Instagramu, sa titlovima na srpskom. Objave su lajkovane i deljene više hiljada puta. 

"Sunce ne izaziva rak! Zapratite za više besplatnih i korisnih saveta o zdravlju," piše u opisu videa.

"Rak je metabolička bolest", kaže dalje Rimka i tvrdi da rak ne nastaje zato što se ljudi "prže na suncu", već zato što nanose "karcinogene koji su u svim kremama za sunčanje", jedu lošu hranu i piju dok se sunčaju.

U Srbiji se svake godine registruje nekoliko stotina slučajeva melanoma i "10 puta više drugih oblika raka kože", a od melanoma "za godinu dana kod nas umre blizu 250 osoba", izjavila je krajem aprila 2025. prof. dr. Lidija Kandolf, predsednica Intersekcijskog odbora za melanom Srpskog lekarskog društva, tokom predstavljanja nove nacionalne kampanje za prevenciju raka kože na VMA (arhivirano ovde).

Postoji širok naučni konsenzus da je "rak kože najčešće prouzrokovan ultraljubičastim svetlom (UV) poreklom od sunca ili solarijuma", kako je objašnjeno u ovoj brošuri Srpskog udruženja dermatovenerologa. Zaštitne kreme od UV zračenja su jedan od preporučenih načina zaštite kože, zajedno sa izbegavanjem direktnog izlaganja UV zračenju i pokrivanjem kože (arhivirano ovde).

Image

Skrinšot netačnog posta, napravljen 27. maja 2025.

AFP je još 2023. razobličio slične obmanjujuće tvrdnje o sunčanju, izlaganju suncu i kremama za sunčanje, koje se periodično pojavljuju na društvenim mrežama.

U podkastu "Derma Priče" objavljenom na Jutjubu 29. maja 2025, dermatološkinje dr Nevena Nešković i dr Milena Radojević razgovaraju o čestim netačnim tvrdnjama da SPF kreme izazivaju rak kože i da bi ljudi, zapravo, trebalo da izlažu svoju kožu suncu u najtoplijem dobu dana (arhivirano ovde).

"UV zračenje dovodi do oksidativnog stresa, odnosno pojačanja oksidativnog stresa koji direktno oštećuje i DNK. Neko malo oštećenje naše ćelije uspevaju da poprave, ali neka veća oštećenja, što znači da ste bili više izloženi, ne uspeva jer je veće oštećenje. Onda ta ćelija kreće da se transformiše u malignu ćeliju i to je početak karcinoma," objasnila je dr Radojević (od 7:14).

Dr Jelena Stojković Filipović, docentkinja dermatovenerologije na beogradskom Medicinskom fakultetu, rekla je u drugoj epizodi objavljenoj u februaru 2024. (od 26:34) da je "definitivno potvrđeno da ultraljubičasto zračenje jeste kancerogeno i da dovodi upravo do mutacija i omogućava ćeliji da se izmeni i da počne da funkcioniše neuobičajeno i to je u stvari kancer" (arhivirano ovde).

Kako je objašnjavaju iz beogradskog Zavoda za javno zdravlje na stranici o tvrdnjama i mitovima o suncu i kremama za sunčanje, "iako povremeno i umereno izlaganje UV zračenju može biti od koristi za naš organizam jer pospešuje stvaranje vitamina D, zbog dužeg i nekontrolisanog izlaganja mogu nastati različite posledice po zdravlje", uključujući "različite oblike raka kože" (arhivirano ovde).

Samo periodično i ograničeno izlaganje delova tela sunčevoj svetlosti je potrebno za sintezu vitamina D. "Ukoliko dođe do pojave crvenila na koži ili nastanka plikova, vitamin D se ne sintetiše," objasnila je dr Nevena Nešković u mejlu za AFP Činjenice 5. juna 2025.

Kreme za sunčanje ne izazivaju rak

Na drugom videu objavljenom na Instagramu 29. maja piše: "2025. je godina, a ti još uvijek koristiš kreme za sunčanje. Znaš li da su opasnije od sunca?". Post je dobio preko 900 lajkova za nedelju dana. U opisu snimka dalje se tvrdi da su "kreme za sunčanje sa kemijskom zaštitom" kancerogene, dok se preporučuju mineralne kreme za zaštitu od sunca.

Kako farmaceutkinja Saška Božić objašnjava na svom sajtu, postoje različite vrste SPF krema (arhivirano ovde).

"Fizičke hemijske barijere (poznate kao neorganske hemijske barijere ili mineralna sredstva za zaštitu od sunca) funkcionišu odbijanjem i raspršivanjem UV zraka. U Evropskoj uniji, Kanadi i SAD-u, jedine dve odobrene fizičke barijere su cink-oksid i titanijum-dioksid," piše ona.

S druge strane, ona objašnjava da: "Organske hemijske barijere funkcionišu tako što apsorbuju i rasipaju UV zrake. Mogu se napraviti od cinamata, salicilata, benzofenona, dibenzoilmetana ili derivata para-aminobenzoeve kiseline (PABA), između ostalih organskih jedinjenja".

Istraživanje iz 2021. godine ukazalo je na kancerogeni potencijal uobičajenog sastojka koji se nalazi u hemijskim kremama za sunčanje: oktokrilena, koja se može razgraditi u benzofenon (arhivirano ovde), a takođe je identifikovan kao toksičan za životnu sredinu (arhivirano ovde). Nakon daljih istraživanja, EU je prilagodila svoje propise o dozvoljenim sastojcima u kosmeticima, kako je AFP objasnio ovde na francuskom.

Dr Nešković ističe da, iako neki sastojci u kremama za sunčanje mogu izazvati alergije ili se ponašati kao endokrini ometači, ljudi koji žele da izbegnu hemijske filtere mogu da izaberu "preparate sa mineralnim filterima koji sadrže titanijum dioksid i/ili cink oksid".

"Ukoliko imate preosetljivu kožu i skloni ste alergijama prilikom izlaganja suncu birajte preparate na kojima je naznačeno da su za osobe sa osetljivom kožom sa mineralnim filterima," rekla je.

"Važno je da se koriste preparati sa višom fotoprotektivnom zaštitom SPF 50+ kada je u pitanju letnji period," dodala je, savetujući da se traže etikete sa više "+" za širu zaštitu od UVB ali i UVA zraka.

Profesor Miloš Nikolić, šef katedre za dermatologiju i venerologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rekao je za AFP Činjenice u julu 2023. da "prema sada raspoloživim podacima, kremovi za zaštitu kože od UV zraka / sunca su bezbedne za kožu i, generalno, za zdravlje ljudi".

"Nema u sadašnjem trenutku dokaza da komponente koje se koriste u antisolarnim kremovima predstavljaju rizik za zdravlje ljudi", dodao je.

Obraćajući se dezinformacijama o kremama za sunčanje i raku kože u tekstu za Američku fondaciju za rak kože u julu 2024. (arhivirano ovde), Elizabet Bazni (Elizabeth Buzney), stručnjakinja za dermatologiju u Brighamovoj i Ženskoj bolnici, objasnila da smo "dokazali da krema za sunčanje pomaže u sprečavanju raka kože", ukazujući na studije u Australiji – koja ima jednu od najviših stopa raka kože na svetu – koje su "pokazale da je melanom smanjen za 50 procenata, a karcinom skvamoznih ćelija za 40 procenata kod onih koji su svakodnevno koristili kremu za sunčanje".

Ishrana i rak

U viralnom snimku, Rimka iznosi opštu tvrdnju da ljudi sami izazivaju rak nošenjem kreme za sunčanje, jedući lošu hranu i pijući alkohol dok se "zapeče infracrvenom toplotom" na suncu, jer je "rak metabolička bolest".

Rak kože se ne svrstava u kategoriju "metaboličkih bolesti", rekla je dr Nešković.

"Rak nije bolest koja ima jednog poznatog uzročnika, već kompleksno oboljenje čiji su uzročnici nepoznati," objašnjeno je na sajtu Instituta za Onkologiju Vojvodine (arhivirano ovde).

"Poznati su samo faktori rizika koji doprinose njegovom nastanku, kao što su npr. hormoni, poremećaji imunog (odbrambenog) sistema organizma, genetski uzroci (nasledne mutacije gena), ali su najvažniji oni koji proizilaze iz nezdrave životne sredine i stila života," piše dalje.

Konzumacija određene hrane poput sušenih mesnatih proizvoda, crvenog mesa i druge hrane sa visokim sadržajem soli povezana je sa povećanim rizikom od razvoja određenih vrsta raka. Konzumiranje alkohola i pušenje se takođe smatraju faktorima rizika. Ovi faktori rizika važe i nezavisno od izlaganja suncu.

Tomas Sajfrid (Thomas Seyfried), profesor na odeljenju za biologiju na Bostonskom koledžu umetnosti i nauke Morisi, istražuje hipotezu o raku kao metaboličkoj bolesti. 

Rekao je u mejlu za AFP Činjenice 3. juna 2025. da hronična izloženost faktorima rizika kao što su alkohol i pušenje utiče na rad ćelija i na kraju može dovesti do "disregulisanog rasta ćelija" i tako do raka.

"Manjak vežbanja bi se takođe mogao dodati na listu" (faktora rizika), rekao je.

Rad naučnika Ota Varburga je osnova Sajfridovog istraživanja.

Međutim, Varburgova zapažanja i hipoteze o ćelijama raka se često i pogrešno citiraju ili shvataju, na primer u obmanjujućim tvrdnjama o "alkalnoj ishrani", kako je AFP objasnio ovde.

Rimka takođe netačno tvrdi da "estrogen ne izaziva rak". Iako je prirodni proizvod ljudskog organizma, estrogen jeste povezan sa nekoliko oblika raka.

Hormoni "imaju uticaj na nastanak malignih oboljenja, naročito ženski hormon – estrogen," piše na stranici Instituta za Onkologiju i Radiologiju Srbije posvećenoj različitim faktorima koji povećavaju rizik od raka (arhivirano ovde).

Sve AFP-ove članke o zdravlju možete pronaći ovde.