Nobelovac Oto Varburg nije rekao da je rak posledica 'anti-fiziološkog načina života'

"Uzrok raka otkrio je Oto Hajnrih Varburg još 1923, zaštita od te fatalne bolesti vrlo je jednostavna," piše u postu na Fejsbuku objavljenom 7. decembra 2024. godine, a u kom se tvrdi da je dobitnik Nobelove nagrade iz 1931. godine otkrio da je rak "rezultat anti-fiziološkog načina života", definišući "anti-fiziološki način prehrane" kao hranu koja zakiseljuje organizam. Opširna objava sugeriše da oboleli od raka treba da konzumiraju alkalnu hranu koja smanjuje kiselost organizma, dok hemioterapija navodno dodatno zakiseljuje organizam i time pogoršava rak.

Slične tvrdnje pojavljuju se već godinama. Tekst na srpskom jeziku, objavljen 2022. na onlajn portalu koji promoviše alternativnu medicinu, sadrži gotovo identične tvrdnje kao i post iz decembra ove godine. Slične tvrdnje zabeležene su i ranije, poput teksta iz 2013. objavljenog na portalu Radio-televizije Crne Gore ili 2014. objavljenog na srpskom sajtu "Zanimljivosti" i bosanskom portalu "Hercegovina info". Slične ili potpuno iste tvrdnje kružile su i na društvenim mrežama, poput Fejsbuka i Eksa, u više navrata – 2013, 2014, 2015, 2016,  2019. i 2023. godine.

Ista tvrdnja pojavila se ponovo i na hrvatskom jeziku u novembru 2024. 

Rad Ota Varburga (Otto Heinrich Warburg) često je bio pogrešno tumačen ili netačno predstavljen. AFP Činjenice je 2020. godine razobličio tvrdnje da ćelije postaju kancerogene zbog nedostatka kiseonika, kao i tvrdnje iz 2023. godine prema kojima je rak uzrokovan "antifiziološkim načinom života." Takođe, AFP-ov servis za proveru činjenica na francuskom jeziku razobličio je 2022. godine slične tvrdnje da je Varburg navodno izjavio kako "nijedna bolest, uključujući rak, ne može preživeti u alkalnom okruženju."

Višestruke istrage AFP-a otkrile su da su tvrdnje o raku iz objave netačne. Nema dokaza da je dr Varburg ikada govorio o "antifiziološkom načinu života" ili aludirao na "kiselost hrane" ili nedostatak fizičke aktivnosti kao uzrok raka, kako se tvrdi u objavi. Stručnjaci se slažu da kiselost nije uslov za razvoj kancerogenih ćelija i da ne postoje dokazi da povećana kiselost povećava rizik od razvoja raka. Iako je tačno da se ćelije raka mogu bolje razvijati u kiselom okruženju, nivo kiselosti organizma nije određen unosom hrane, kažu naučnici i lekari. 

Image

Skrinšot netačnih Fejsbuk objava napravljen 26. decembra 2024.

Oto Hajnrih Varburg bio je nemački fiziolog i biohemičar, rođen 1883. godine (arhivirano ovde). Njegov rad na ćelijskom disanju bio je inovativan u proučavanju ćelija raka. Nobelovu nagradu je dobio 1931. godine (arhivirano ovde) za "otkriće prirode i načina delovanja respiratornog enzima."

Prema rečima Angele Oto (Angela Otto), vanredne profesorke na Fakultetu za bioinženjering u Minhenu koja dugo proučava rad dr Varburga, nije zabeleženo da je on povezivao konzumiranje određene vrste hrane ili fizičku aktivnost sa rakom.

"Nisam našla dokaz da je Oto Varburg u svojim naučnim radovima koristio termin 'anti-fiziološki način života' ili nešto slično tome", napisala je Angela Oto u mejlu AFP-u u januaru 2023. "U svojim kasnijim godinama (nakon 1956. godine) on je navodio kancerogene iz okruženja kao moguće ('sekundarne') uzroke raka, koji su vodili do respiratornog oštećenja i potom anaerobne glikoze (fermentacija šećera jednaka je proizvodnji laktata) kao 'primarnog' uzroka raka", rekla je Oto, dodajući da "kiselost nije preduslov za rast tumora". 

Osim toga, Varburg "nije aludirao na 'kiselost' hrane. Niti je pominjao nedostatak fizičke aktivnosti kao uzroka raka", dodala je ona.

Suprotno tvrdnji u članku da ćelije raka ne mogu da prežive u prisustvu kiseonika, Angela Oto kaže da im je on potreban:

"Tokom poslednjih deset godina dokazano je da je metabolizam ćelija raka vrlo fleksibilan i adaptibilan (plastičnost tumora) - više nego što je Oto Varburg mogao da predvidi pre 60 godina. Povrh toga, ćelije raka 'preživljavaju' u prisustvu kiseonika - on im je potreban! - i umrle bi kad ne bi bilo O2 (anoksije)," objasnila je ona.

"To znači: ćelije raka 'UDIŠU' kiseonik i preživljavaju u prisustvu visoke (normalne) koncentracije kiseonika". Tumorske ćelije ne mogu da prežive uz pomoć samo glukoze - potrebni su im i drugi nutrijenti - "i NE MOGU da prežive bez kiseonika!", istakla je ona (podebljana i velika slova napisala Oto).

Hrana koja zakiseljuje ne uzrokuje rak

U objavi se tvrdi i da ishrana "pretežno hranom koja zakiseljuje" doprinosi "kiseloj sredini" koja uzrokuje rak, te izvlači zaključak da ljudi treba da izbegavaju "hranu koja zakiseljuje telo".

Naučnici mere kiselost vodenih rastvora pomoću tzv. pH vrednosti (arhivirano ovde), koja se kreće od 0 (izrazito kiselo) do 14 (izrazito lužnato), dok pH vrednost 7 označava neutralni rastvor (ni kiseli ni alkalni).

"Neka istraživanja su pokazala da kisela sredina može pomoći rast ćelija raka. Tako da postoji ideja da će ishrana bogata alkalnom hranom (sa visokim pH) i siromašna kiselom podići nivoe pH u telu (učiniti telo više alkalnim) i sprečiti ili čak izlečiti rak", rekla je u aprilu 2018. Marija Pecel (Maria Petzel), klinička nutricionistkinja u Centru za proučavanje raka MD Anderson pri Univerzitetu Teksas, u intervjuu za članak koji je objavljen na internet stranici Centra. Međutim, "važno je primetiti da je reč o istraživanjima ćelija raka u laboratoriji koja ne odražavaju kompleksnu prirodu ponašanja tumora u ljudskom telu. A i hrana ne može da promeni pH u vašoj krvi", rekla je ona.

Razobličavajući mit da takozvana "alkalna dijeta" može sprečiti rak, ona je rekla: "Hrana koju jedete ne može promeniti pH nivo u vašoj krvi. Telesni pH je vrlo strogo regulisan sistem. Ukoliko promenite ishranu, možete videti promene u pH vrednosti pljuvačke ili urina jer su to otpadne materije, ali nikada ne možete pojesti toliko da to zaista utiče na vašu krv."

Miloš Babić, molekularni biolog, neurobiolog i direktor istraživanja u Seldomu (Celldom), kompaniji koja istražuje funkciju pojedinih ćelija, objašnjava da je ljudski organizam "uvek blago bazan, sa pH između 7.35 i 7.45, što jako pažljivo kontrolišu pluća i bubrezi".

"Ako se ovo poremeti, ozbiljni problemi nastaju odmah, nema nikakvog čekanja da se razvije rak. Da postoji hrana koja čini vaše telo kiselim, vi biste u roku od par sati nakon obroka bili u bolnici, i iz nje verovatno ne biste izašli živi. Doslovno ništa što se može nazvati hranom ili pićem apsolutno ne može da učini vaše telo kiselim," rekao je Babić AFP-u u mejlu u februaru 2023.

Vrednost pH u krvi je oko 7.4, neutralno stanje. "Svaka značajna devijacija te vrednosti je opasna", objasnila je i Angela Oto AFP-u u aprilu 2021. "Visoka alkalna vrednost bi ubila ćelije", dodala je ona.

Hrvatski stručnjak za ishranu Dominik Stanković takođe je u mejlu za AFP 18. decembra 2024. izjavio da ne postoje dokazi da bilo koja vrsta ishrane može promeniti prirodnu pH vrednost tela i da se suvišni kiseli ili alkalni elementi oslobođeni tokom varenja brzo filtriraju putem pluća i bubrega.

"Ovo stalno filtriranje stvara 'otpadne tekućine' koje se uklanjaju iz tijela kroz npr. urin, slinu i znoj", rekao je Stanković. "pH tih tekućina može varirati ovisno o tome što unosimo. Naravno,  pH tih izlučevina ne odražava pH naše krvi."

Kako kaže Stanković, povećana konzumacija tzv. "alkalne" hrane preporučuje se ne zato što bi alkalizovala krv i lečila rak, već zbog drugih sastojaka koji imaju dokazano povoljne učinke na naše telo, poput specifičnih nutrijenata.

"Rješenje za borbu protiv raka nisu skupe knjige s dijetama punim nepotrebnih restrikcija, nepotrebni suplementi i alkalne vodice na kojima se danas zarađuje pod izgovorom 'alkalizacije tijela'," dodao je on.

"Najbolje što po trenutnim znanstvenim istraživanjima možemo napraviti u pogledu prehrane je uvrstiti puno biljne hrane koja ima za cilj unos najmanje pet porcija voća i povrća dnevno, korištenje cjelovitih žitarica u odnosu na rafinirane žitarice, češće uključivanje graha/mahunarki i svesti konzumaciju mesa na 2-3 puta tjedno. I naravno, povremeno i umjereno uživati u unosu one nutritivno siromašnije hrane poput slatkiša ili pizze. Jer i psihološka komponenta prehrane je vrlo bitna. "

U jednoj meta analizi iz 2016, koja je objavljena u Britanskom medicinskom časopisu (British Medical Journal) i u kojoj je pregledano 252 izvoda istraživanja o efektnosti alkalne ishrane na borbu protiv raka, zaključuje se:

"Uprkos promociji alkalne ishrane i alkalne vode u medijima i od strane prodavaca, gotovo da ne postoji aktuelno istraživanje koje bi ili podržalo ili opovrglo ove ideje... Promocija u javnosti alkalne ishrane i alkalne vode za prevenciju ili lečenje raka nije opravdana."

Osim toga, Babić objašnjava da "mi danas sasvim jasno znamo kako kancer nastaje i kako se razvija (promene u genima koje dovode do nekontrolisanog množenja naših sopstvenih ćelija i koje im omogućavaju da izbegnu imuni sistem), što nema apsolutno nikakve veze sa kiselošću, kiseonikom, ili bilo kojim drugim takvim faktorom".

"Danas se može kroz genetske analize ustanoviti tačno koji su se geni promenili i doveli do kancera - mutacije koje proizvodi preterano izlaganje UV zračenju, pušenje, kancerogene supstance i slični faktori", dodao je on.

Na svojoj internet stranici za proveru činjenica o raku, "Cancer factfinder," Harvardova Škola za javno zdravlje objašnjava da "ne postoje humana epidemiološka istraživanja koja proučavaju odnos između pH i raka".

"Nema laboratorijskog dokaza da kiseli pH povećava rizik od raka. Iako je tačno da ćelije raka rastu dobro u kiselom okruženju, hrana koju jedete ne utiče na pH nivoe vašeg tela. Faktori koji utiču na pH vašeg tela uključuju gubitak tečnosti, nivoe elektrolita i funkcionisanje organa."

Koristi hemioterapije potvrđene su u kliničkim studijama 

Jedna od tvrdnji u objavi je i da "hemioterapija ne leči, već pogoršava kiselost organizma", što navodno pogoršava i rak.

Onkolog Davor Kust, šef Poliklinike Anova i osnivač onkološke mreže onkologija.net u Hrvatskoj, izjavio je za AFP 23. decembra 2024. da je medicina odavno napustila takve teorije, dodajući da bi bilo sjajno kada bi bolest bila tako jednostavna.

"Liječenje danas u onkologiji temelji se na dosta ozbiljnim ispitivanjima, ne daju se lijekovi samo zato jer se netko sjetio," rekao je Kust. "Provode se istraživanja na jako velikim brojevima ljudi - jedna skupina prima do tada najbolje liječenje, a druga nešto novo. Sve onkološke terapije prošle su dosta stroge i uniformirane kliničke studije, koje daju dosta objektivne i realne podatke, kojima se može vjerovati."

U svom članku o hemioterapiji, Kust objašnjava da se ona može koristiti za lečenje raka, smanjenje rizika od povratka bolesti, usporavanje rasta raka ili smanjenje nekih simptoma (arhivirano ovde)."Pokušaji da se će se ljudi izliječiti ako promijene prehranu, bojim se da to nije moguće," rekao je Kust za AFP. "Prehrana može pomoći, ali ne i izliječiti."

U članku Jejl medicine (Yale Medicine) o hemioterapiji (arhivirano ovde), medicinski onkolog Džozef Pol Eder (Joseph Paul Eder) opisuje napredak u borbi protiv raka ovom metodom. "Hemioterapija protiv raka razvila se od poslednjeg izbora pre 60 godina do tretmana koji danas može izlečiti pacijente ili im značajno produžiti život, često s mnogo manje nuspojava nego originalni lekovi pre nekoliko decenija," rekao je Eder.

Fizička neaktivnost je faktor rizika, ne glavni uzrok raka

"Jedina tačna stvar u celoj priči je da fizička aktivnost i dobra ishrana zaista smanjuju verovatnoću raka (mada ne na nulu, pogotovo u modernom društvu gde su i najzdraviji ljudi izloženi smogu i dimu cigareta)", kaže Babić.

On objašnjava da aktivni ljudi koji se hrane dobro, sa mnogo biljne hrane i povrća, između ostalog imaju bolju cirkulaciju, zdraviji imunski sistem koji bolje uklanja kancerozne ćelije u ranim fazama, manje masnog tkiva, bolju zamenu starih ćelija u kojima se najviše nakupljaju mutacije.

"Sve to zajedno utiče da verovatnoća raka, kao i verovatnoća mnogih drugih bolesti, bude manja. Dobro je i korisno biti aktivan", kaže Babić.

Na sajtu Cancer factfinder navodi se da "postoje jaki dokazi da su viši nivoi fizičke aktivnosti povezani sa manjim rizikom za nekoliko vrsta raka. Dosta tih dokaza je objavljeno u 'meta analizama' ili statističkim poređenjima više istraživanja koja se bave sličnim pitanjima".

U svojoj informaciji o odnosu fizičke aktivnosti i raka, američki Nacionalni institut za rak (National Cancer Institute - NCI) navodi da ljudi koji su fizički najaktivniji imaju 12-21% manji rizik da obole od nekih vrsta raka u odnosu na one koji su najmanje aktivni.

Osim toga, iako je manje istraživanja o sedelačkom ponašanju i riziku od raka nego o fizičkoj aktivnosti i mogućnosti obolevanja od raka, sedelačko ponašanje - sedenje, poluležanje ili ležanje tokom dužeg perioda vremena (osim za vreme spavanja) može takođe biti povezano sa povećanim rizikom od nekih vrsta raka, piše NCI.

Prema Stručnom izveštaju iz 2018. o fizičkoj aktivnosti i riziku od raka, koji je objavio Svetski međunarodni fond za istraživanje raka (the World Cancer Research Fund International), istraživačka mreža sa sedištem u Londonu koja ispituje kako ishrana, težina i fizička aktivnost utiču na rizik razvoja i preživljavanja raka, postoje jaki dokazi da fizička aktivnost smanjuje rizik od raka debelog creva, grudi (posle menopauze) i endometrijuma, kao i da upražnjavanje fizičke aktivnosti većeg intenziteta smanjuje rizik od raka dojke pre i posle menopauze.

Image

Skrinšot iz sažetka Stručnog izveštaja 2018. o fizičkoj aktivnosti i riziku od raka, snimljen 6. februara 2023.

Prema Evropskom kodeksu protiv raka (ECAC) – skupu od 12 preporuka (arhivirano ovde) koje je razvila Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) Svetske zdravstvene organizacije (SZO), na inicijativu Evropske komisije  pridržavanje ovih preporuka može sprečiti ili izbeći gotovo polovinu svih smrtnih slučajeva od raka u Evropi.

Preporuke uključuju izbegavanje pušenja i izloženosti duvanskom dimu, održavanje zdrave telesne težine, redovnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu (žitarice od celog zrna, povrće i voće, ograničavanje unosa šećera i masti, crvenog mesa i hrane s visokim sadržajem soli, te izbegavanje mesnih prerađevina), prestanak ili ograničavanje konzumacije alkohola, izbegavanje sunčevih zraka i korišćenje zaštite od sunca, izbegavanje kancerogenih supstanci na radnom mestu, smanjenje izloženosti zračenju, dojenje dece ako je moguće, vakcinaciju dece protiv hepatitisa B i HPV-a, te učešće u organizovanim programima skrininga za rak debelog creva, dojke i grlića materice.

Više AFP-ovih provera činjenica o zdravlju možete pronaći ovde.