Stara slika grafita nemačkih antikomunista na sovjetskom tenku podeljena je van konteksta

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.

Fotografija grafita na sovjetskom tenku u gradu Šverinu, napisanog u znak kritike nemačkih komunističkih vlasti, snimljena 1988, deli se uz netačnu tvrdnju da je neko na ruskom tenku u Berlinu napisao "oslobodite nas ponovo". Kontekst grafita takođe nije preciziran, a mnogi korisnici su poruku shvatili kao stvarni poziv Rusiji. Arhiva Šverina i knjiga u kojoj je fotografija objavljena 1999. godine pokazuju da su dva muškarca koja su bila aktivna u demonstracijama protiv komunističkog režima u DDR-u napisala grafit u znak protesta. Kasnije su uhapšeni zbog učešća u prozapadnim demonstracijama. Šverin 1945. godine nije oslobodila sovjetska armija, već američka vojska, što su znali i ovi aktivisti.

"U Berlinu na ruskom tenku napisali: 'Oslobodite nas ponovno!'," piše u opisu crno-bele fotografije postavljene na Fejsbuku 1. novembra 2022. i podeljene skoro 300 puta za nedelju dana. Slika prikazuje tenk na kojem je na nemačkom napisano "Befreit uns nochmal", što znači "oslobodite nas ponovo". Iznad slike piše "Zossen am Russendenkmal", što u prevodu znači "ruski memorijal (u nemačkom gradu) Zosen(u)".

Korisnici Fejsbuka reagovali su u komentarima kao da je ta poruka pravi poziv Rusiji, koja trenutno ratuje protiv Ukrajine nakon što je izvršila invaziju na ovu zemlju u februaru 2022. pod izgovorom da je "oslobađa" od nacizma. Čini se da neki korisnici čak veruju da je fotografija snimljena nedavno. "Berlin traži da ga Rusi(ja) ponovo oslobodi," napisao je jedan korisnik koji je podelio post na Fejsbuku.

Fotografija je, međutim, snimljena 1988. godine u Šverinu, više od 200 km udaljenom od Berlina, koji je američka vojska oslobodila 1945. godine, a poruku su napisali prozapadni aktivisti u znak protesta protiv represivnih nemačkih komunističkih vlasti, navodi se u gradskom arhivu i knjizi iz 1999. u kojoj je fotografija objavljena.

Skrinšot obmanjujućeg posta na Fejsbuku napravljen 7. novembra 2022.

Znak protesta u komunističkoj Nemačkoj Demokratskoj Republici 1988.

Obrnuta pretraga slika na pretraživaču Tinaj (Tineye) pokazala je da se ova fotografija deli na internetu bar od 2014. godine, posebno na ruskim forumima i sajtovima. Druga pretraga pomoću ruskog pretraživača Jandeks dovodi do iste slike visokog kvaliteta i tvrdnje da je snimljena u Šverinu, a ne u Berlinu ili u Zosenu.

Dalja pretraga na nemačkom sa ključnim rečima "tenk", "oslobodite nas ponovo" i "Šverin", dovela je do ovog posta koji je 7. maja 2015. godine na Fejsbuku objavio javni arhiv grada Šverina. Post prikazuje fotografije tenka slične onoj u obmanjujućoj Facebook objavi.

Skrinšot obmanjujućeg posta na Fejsbuku (levo) i objave uprave arhive grada Šverina 2015. godine, napravljen 7. novembra 2022.

Jens-Uve Rost (Jens-Uwe Rost) iz arhiva u Šverinu potvrdio je u mejlu za AFP 7. novembra 2022. da obmanjujuća objava i post Grada na Fejsbuku "pokazuju isti tenk". Prema evidencijama arhiva, fotografija koju je objavio gradski arhiv snimljena je 1975. godine.

"Fotografija tenka sa natpisom 'Oslobodite nas ponovo' nalazi se u knjizi: 'Sećanja za budućnost: priče i istorija sa severa DDR' autora Ernsta-Jirgena Valberga i Tomasa Balcera” (Ernst-Jürgen Walberg i Thomas Balzer)," rekao je Rost za AFP. Ta knjiga je objavljena na nemačkom jeziku 1999. godine.

Skenirane stranice koje je Rost poslao AFP-u potvrđuju da obmanjujuća objava na Fejsbuku prikazuje fotografiju koja je objavljena 1999. godine u knjizi o životu u DDR-u:

Skrinšot obmanjujućeg posta na Fejsbuku (levo) i skenirane strane 213 knjige 'Sećanja za budućnost: priče i istorija sa severa DDR-a' Ernst-Jirgena Valberga i Tomasa Balcera (desno)

Fotografija je u knjizi pripisana "BStU"-u, arhivi Štazija, tajne policije DDR-a.

Skenirane stranice knjige koje je Rost poslao govore o intervjuu sa čovekom po imenu Frenk Rihter (Frank Richter) i njegovom suprugom Ilonom o tome kako je učestvovao u protestima i aktima prkosa komunističkim vlastima u godinama pre pada Berlinskog zida 1989.

"U jednom trenutku, ove 'rutinske' demonstracije na tržnici u Šverinu više nisu dovoljne za one koji žele da napuste zemlju. Frenk se toga tačno seća: 'Kada završite sa demonstracijama, idete kući, sednete i ponovo čekate. A onda dolazi tačka u kojoj ne želite ili ne možete više da čekate'," navodi se u knjizi.

Rihter zatim priča kako su u noći 8. avgusta 1988. godine on i njegov prijatelj Hansi "u ponoć krenuli" da naslikaju poruku na tenku .

"Tako da smo otišli u Šelfverder do ovog spomenika tenkova ili kako god su ga zvali. To je bilo na severoistočnom izlazu iz Šverina, prema Gustrovu. Ostavili smo auto jer smo znali da ćete, ako radite ovakve stvari svojim automobilom i oni saznaju i uhvate vas, zauvek" ostati bez svog automobila, citiran je u knjizi.

Dvojica prijatelja su morala da se sakriju i čekaju da policijski auto ode pre nego što su mogli da priđu tenku.

"Odmah smo zgrabili lonac sa farbom i četkicu i na tenku napisali jedan, ne, dva slogana: 'Perestrojka' i 'Oslobodite nas ponovo!' 'Perestrojka' - to je poteklo od Mihaila Gorbačova. 'Oslobodite nas ponovo' - to smo zapravo napisali na pogrešnom tenku, jer su Šverin od fašizma prvobitno oslobodili Amerikanci," rekao je Rihter.

Američke trupe zauzele su Šverin, glavni grad regije Meklenburg, 2. maja 1945. "Mesec dana kasnije, predale su ih britanskim okupatorskim snagama pre nego što je Crvena armija ušla u Šverin 1. jula 1945. godine," objašnjava Nacionalni dokumentacioni centar za žrtve diktatura u Nemačkoj, čije je sedište u Šverinu.

Prema izveštaju Hansa-Petera Albrehta (Hans-Peter Albrecht), koji je Rost pronašao za AFP u gradskoj arhivi, sovjetski tenk je instaliran 1975. i "uklonjen posle 1990. godine."

Frank Rihter i njegov prijatelj Hansi su, stoga, svoju poruku naslikali na sovjetskom tenku koji su tamo postavile komunističke vlasti pod čijom je kontrolom bilo to područje. Prema Rihterovim rečima, oni su, međutim, znali da je američka vojska bila ta koja je pobedila nacističke trupe na kraju Drugog svetskog rata i da je "oslobodila" grad.

Zatim su bacili lonac boje u reku i oprali ili spalili dokaze svog dela. Vlasti su brzo prekrile tenk i uklonile farbu.

Druga fotografija u knjizi prikazuje pozadinu tenka na kojoj je na ruskom napisana reč "Perestrojka" ("restrukturiranje" na engleskom). Perestrojka je bio novi program koji je, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, pokrenuo poslednji lider SSSR-a Mihail Gorbačov a čiji je cilj bio decentralizacija ekonomije i smanjenje kontrole komunističke partije. Međutim, u istočnoj Nemačkoj - DDR-u, koju u to vreme kontrolišu komunisti, "istočnonemački politbiro i vođa Erih Honeker kategorički su odbacili reforme," navodi se u ovom članku Dojče velea o masovnim protestima građana koji su zahtevali promene.

Godinu dana kasnije, masovni protesti koji su zahtevali kraj komunističkog režima izbili su bez policijske represije i Berlinski zid je pao, označavajući kraj komunističkog bloka u Evropi i početak kraja SSSR-a.

Više od 100.000 ljudi demonstriralo je u Lajpcigu 20. novembra 1989. tražeći slobodne izbore i ukidanje političkog monopola Komunističke partije ( AFP / Patrik Hercog)

Rihterova priča je zabeležena i u gradskom arhivu. "Šverinska hronika Uda Brinkera izveštava: (...) 9. avgusta 1988. godine na tenku je preko noći ispisan slogan 'Oslobodite nas ponovo'. Počinioci, dvojica muškaraca, su bili pod istragom i osuđeni su na 18 meseci zatvora. Aprila 25. 1991. tenk je uklonila Sovjetska armija bez prethodnog obaveštenja gradu," preneo je Rost u mejlu za AFP.

I Hans-Peter Albreht i Udo Brinker su zabeležili da je tenk 2008. godine prodat kompaniji za recikliranje metala Borovski i Hop (Borowski & Hopp) u gradu Bad Oldeslou.

Priča o grafitu je ispričana i u ovom članku o sudbini tenka prodatog u staro gvožđe, u kojem je citiran drugi radnik gradske arhive.

Fotografija tenka sličnog izgleda ispred kompanije Borovski i Hop objavljena je na Gugl mapama 2014. godine.

Frank, Hansi i još jedan čovek uhapšeni su nekoliko dana kasnije, 12. avgusta 1988. godine, dok su bili u vozu na putu za Berlin da protestuju protiv zida koji je u to vreme delio grad i sprečavao ljude da pređu sa Istoka na Zapad. "Naravno, pronašli su sveće koje je Frenk Rihter stavio u svoj prtljag za Berlin. 'Želeo sam da ih postavim blizu Zida i zapalim u znak protesta protiv zida,' povodom godišnjice njegove izgradnje," piše u knjizi iz 1999. godine.

Prema istorijskim podacima, između 1961. i 1989. godine "najmanje 140 ljudi je ubijeno na Berlinskom zidu ili je umrlo pod okolnostima koje su direktno povezane sa graničnim režimom DDR-a", dok je "najmanje 251 osoba sa istoka i zapada izgubila život pre, tokom ili posle kontrole na Berlinskom graničnom prelazu."

Ukrajinsko-ruski konflikt