Citat o strahu je pogrešno pripisan Hermanu Geringu

“Prije otprilike 75 godina Hemann Goering svjedočio je na sudu u Nuernbergu i tada su ga upitali: ‘Kako ste uvjerili njemački narod da sve ovo prihvati!?’ Odgovorio je: ‘Bilo je lako, to nije imalo veze sa nacizmom, To ima veze s ljudskom prirodom,” navodi se u objavi na hrvatskom podeljenoj više od 550 puta od 10. novembra 2020. Navodni odgovor dalje nastavlja: “To možete učiniti u nacističkom režimu, socijalističkom, komunističkom, u monarhiji, a i u demokraciji. Jedina stvar koju trebamo učiniti da bi ljudi bili robovi je da ih uplašimo. Ako možeš zamisliti način kako uplašiti ljude, možete ih natjerati da rade što god želite.”

Objavu, koja već duže vreme kruži društvenim mrežama na raznim jezicima uključujući francuski, poljski i engleski, uglavnom dele protivnici preventivnih mera koje vlasti preduzimaju kako bi se suprotstavile pandemiji Covid-a-19. Uz, kako se čini Geringovu fotografiju iz Prvog svetskog rata, u objavi je i fotografija žene sa maskom na licu.

Image

Snimak Fejsbuk objave napravljen 13. novembra 2020.

U arhivama sa Nirnberškog suđenja, koje na engleskom mogu biti pregledane ovde, a na nemačkom ovde, međutim, nema tragova takvog citata. Robert Kenedi Junior, nećak bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija, koji često deli teorije zavere o pandemiji, citirao je isti taj citat i pripisao ga Geringu na protestu protiv mera uvedenih zbog Covid-a-19 u Berlinu u avgustu 2020.

Gugl pretraga na engleskom jeziku po ključnim rečima Gering citati o strahu dovodi do knjige “Nirnberški dnevnik” (Nuremberg Diary) američkog psihologa G.M. Gilberta, koji je skupljao svedočenja nacističkih vođa.

“Prirodno, ljudi ne žele rat; ni u Rusiji, ni u Engleskoj, niti u Americi, pa ni u Nemačkoj. To je razumljivo. Međutim, vođe neke zemlje odlučuju o politici i uvek je jednostavno navući ljude da se slože, bilo da je reč o demokratiji ili fašističkoj diktaturi ili parlamentu ili komunističkoj diktaturi,” Gering je, kako se navodi, rekao Gilbertu u svojoj ćeliji 18. aprila 1946. godine.

Gilbert je odgovorio: “Postoji jedna razlika… U demokratiji ljudi mogu da odlučuju posredstvom svojih izabranih predstavnika, a u Sjedinjenim Državama samo Kongres može da proglasi rat.”

Na to je Gering odgovorio: “O, sve je to u redu, ali, pitali se ne pitali, ljude uvek možete dovesti do toga da se povinuju vođama. To je lako. Sve što treba da uradite je da im kažete da su napadnuti i osudite mirovnjake zbog nedostatka patriotizma i izlaganja zemlje opasnosti. To funkcioniše na isti načinu u bilo kojoj zemlji.”

Nakon smrti Adolfa Hitlera, Jozefa Gebelsa i Hajnriha Himlera, Gering je bio najviši živi zvaničnik Trećeg rajha na početku Nirnberškog procesa 1945. godine. Nekadašnja Hitlerova desna ruka, Gering je služio kao komesar za avijaciju, komandant vazdušnih snaga (Luftwaffe), ministar unutrašnjih poslova Pruske i izvršilac Hitlerove ekonomske politike zvane “četvorogodišnji plan”.

Suđenje u Nirnbergu je počelo 20. novembra 1945. ali je Gering svoje svedočenje, koje je trajalo osam dana, započeo tek 13. marta 1946. Osuđen je na smrt vešanjem ali je izvršio samoubistvo nekoliko sati pre planirane egzekucije 15. oktobra 1946. godine.

Francuski Le Mond takođe je razobličio ovu tvrdnju.