Video koji prikazuje farbanje voća i povrća generisan je pomoću veštačke inteligencije

"Jel taze roba baba? Taze, taze, jutros obrano!", piše u opisu ovog posta obljavljenog na Threads-u početkom decembra 2025, a koji je podeljen više od 3.000 puta. 

U objavi se nalazi i video-kompilacija u kojoj nekoliko različitih radnika u zaštitnim odelima prska boju preko nezrelog voća i povrća.

Image

Skrinšot netačnog posta napravljen 12. decembra 2025. godine. Oznaku crvenom bojom je dodao AFP

Isti video podeljen je i na Fejsbuku, a skrinšot iz snimka na Instagramu.

Slični snimci već mesecima kruže društvenim mrežama na različitim jezicima, na primer na engleskom, francuskom, španskom, arapskom i albanskom. 

AFP je istražio i te klipove i utvrdio da su generisani pomoću veštačke inteligencije o čemu više možete pročitati ovde i ovde.

Snimak koji se deli na srpskom jeziku takođe je generisan pomoću AI-a, što pokazuju mnoge vizuelne nedoslednosti koje je uočio AFP. 

Na primer, primetili smo da iz uređaja kojim se navodno prska voće u većini videa izlazi bela tečnost, a ne boja kojom se voće navodno farba.

Image

Prikaz bele tečnosti kojom se navodno prska voće i povrće napravljen 12. decembra 2025. godine. Oznaku crvenom bojom je dodao AFP

Drugo, u nekoliko navrata, čak i pre nego što muškarac navodno poprska voće i povrće veštačkom supstancom, može se primetiti da ono već menja boju.

Image

Prikaz ofarbanog voća i povrća napravljen 12. decembra 2025. godine. Oznaku crvenom bojom je dodao AFP

Dalje, ono što još jasnije ukazuje na to da je video napravljen pomoću veštačke inteligencije jeste natpis na kineskom jeziku u sredini snimka, koji u prevodu znači: "Snimak je digitalno obrađen i ne postoji u stvarnosti."

Takođe, u gornjem levom uglu nalazi se oznaka "generisano pomoću AI-a". 

Image

Skrinšot iz videa sa obeleženim tekstom na kineskom u kom piše da je sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije napravljen 12. decembra 2025. godine. Oznaku crvenom bojom je dodao AFP

Nismo uspeli da pronađemo originalni snimak, ali je obrnuta pretraga slika dovela do nekoliko objava na Jutjubu sa istim snimkom, na primer ovde.

U Evropskoj uniji, upotreba prehrambenih boja strogo je regulisana Uredbom (EZ) br. 1333/2008 o prehrambenim aditivima, koja u svojim aneksima precizira koji se aditivi smeju koristiti i pod kojim uslovima (arhivirano ovde). Iako Srbija nije članica EU, njeni propisi u oblasti bezbednosti hrane u velikoj meri su usklađeni sa ovim pravilima.

U Srbiji je upotreba prehrambenih boja strogo regulisana Zakonom o bezbednosti hrane, kao i podzakonskim aktima koji su usklađeni sa propisima Evropske unije. Pravilnikom o prehrambenim aditivima precizno je definisano koji se aditivi smeju koristiti, u kojim namirnicama i pod kojim uslovima.

"Dozvoljena je upotreba samo boje E 172 (oksidi i hidroksidi gvožđa) u količini do 6 mg/kg i to samo kao pojačivača kontrasta za navođenje određenih oznaka na nejestivoj kori agruma, dinje i nara", rekao je Ivan Stanković profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu u mejlu za AFP od 11. decembra 2025. godine.

Image

Skrinšot izvoda iz Pravilnika o prehrambenim aditivima (“Sl. Glasnik" br. 53/2018)

Kada se prehrambeni aditivi, uključujući boje, koriste u proizvodima, proizvođači su u obavezi da ih jasno navedu na deklaraciji. Prema Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, aditivi se označavaju navođenjem funkcionalne kategorije, poput "boja", uz naziv aditiva ili njegov E-broj. Isto je predviđeno i Uredbom (EU) br. 1169/2011 o informisanju potrošača o hrani. 

Ove obaveze odnose se na prerađenu ili industrijski proizvedenu hranu, poput slatkiša, pića ili pekarskih proizvoda, ali ne i na sveže voće i povrće jer se ono uobičajeno ne tretira prehrambenim bojama. Prema propisima EU, boje nisu odobrene za upotrebu na neprerađenom voću i povrću, a isto pravilo važi i u Srbiji.

Kako kaže Stanković "samo upotreba (u Pravilniku) navedenih pojačivača kontrasta bi mogla da se protumači kao bojenje malih površina nejestive kore voća. Sredstva za glaziranje daju sjajniji izgled površine voća, ali ne menjaju njegovu boju". 

Pojedine supstance mogu biti dozvoljene isključivo za površinski tretman svežeg voća i povrća, kao što je slučaj sa voskovima, čija je svrha da produže svežinu proizvoda tokom transporta i skladištenja. Te supstance ne služe za promenu boje i prolaze procenu bezbednosti po zdravlje ljudi pre nego što budu odobrene za upotrebu.

Prema Zakonu o bezbednosti hrane, ukoliko se tokom inspekcijskih kontrola ili laboratorijskih analiza utvrdi da proizvod ne ispunjava zakonske uslove, on se odmah povlači sa tržišta, a nadležni organi izriču sankcije koje mogu uključivati novčane kazne ili zabranu obavljanja delatnosti.

I bugarski i francuski zvaničnici i proizvođači potvrdili su za AFP, nakon što je sličan video počeo da kruži na njihovim jezicima, da takvi postupci "farbanja" voća jednostavno ne postoje u njihovoj industriji.

 Prirodni gas može ubrzati sazrevanje

U imejlu upućenom AFP-u 15. oktobra 2025. godine, Marijana Miltenova, predsednica Upravnog odbora Nacionalnog saveza baštovana u Bugarskoj, rekla je da bi, čak i kada bi plodovi voća bili obojeni spolja, "bilo jasno da bi oni iznutra ostali zeleni".

"Nezreo paradajz bio bi bezukusan", navode iz Američke akademije opšte prakse (AOPn).

Prema rečima Miltenove, paradajz se u velikim logističkim centrima, na primer u SAD, pakuje poluzreo i sazreva u ambalaži tokom transporta do krajnjih kupaca. "Naši konkurenti, koji izvoze u Francusku, beru ga ranije – kada je blago narandžasto-zelen – kako bi sazreo tokom transporta", potvrdilo je i francusko industrijsko udruženje.

U Evropi je proizvođačima dozvoljeno da, kod pojedinih vrsta voća, koriste etilen, prirodni gas koji same biljke proizvode, kako bi se kontrolisano podstakao proces sazrevanja. 

Etilen deluje kao biljni hormon i učestvuje u promenama boje, čvrstine, kiselosti, ali i u razvoju arome i sadržaja šećera u plodovima. Na taj način on ubrzava prirodno zrenje, ali ne predstavlja veštačko bojenje ili "farbanje" voća, kako se tvrdi u viralnim snimcima.

Isti princip važi i u Srbiji. Nadležni organi navode da su sredstva za zaštitu bilja koja sadrže etilen odobrena za upotrebu u zatvorenim prostorima, isključivo od strane profesionalnih korisnika, gde deluju kao regulatori rasta biljaka koji ubrzavaju fiziološke procese sazrevanja i zrenja. Upotreba etilena je dozvoljena i kod određenih sorti paradajza gajenih u plastenicima, kako bi se ujednačila boja plodova unutar iste cvasti, ali ne i nakon berbe.

U Srbiji se upotreba ovakvih postupaka nalazi pod nadzorom nadležnih institucija, koje prate da li se poštuju propisane granice i uslovi. Ukoliko se tokom kontrole utvrdi da su zakonski limiti prekoračeni ili da je došlo do nepravilne primene, nadležni organi o tome obaveštavaju druge institucije i preduzimaju zakonom predviđene mere.

AFP je i ranije pisao o drugim dezinformacijamja povezane sa sadržajima generisanim veštačkom inteligencijom o čemu više možete čitati ovde.