Predsednik Vučić negira istoriju napada na novinare
- Objavljeno 12. juna 2025. u 11.31
- Za čitanje potrebno 9 minuta
- Od: AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
"Želim građanima da ukažem na jednu stvar koja se u Srbiji nije događala u prethodnih trideset godina. Ne 30, bogami 35. Nikada se nije dogodilo ono što se događalo sinoć i preksinoć Branki Lazić u Zaječaru, a posebno Dragani Ćendić u Kosjeriću", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za RTS (arhivirano ovde – 11:22 minut emisije).
Njegova izjava odnosi se na incidente tokom izbornog dana na lokalnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru 8. juna 2025, kada su, između ostalih, napadnute novinarke provladinog tabloida Informer.
Prema saopštenju Ministarstva informisanja, novinarka Dragana Ćendić bila je izložena "verbalnom i fizičkom napadu". Ona je za Euronews Srbija rekla da je "dok je izlazila iz zgrade opštinske uprave, bila 'izložena verbalnim uvredama, pljuvačini i napadu'" građana okupljenih ispred sedišta gradske izborne komisije, te da je jedan muškarac pokušao da joj otme telefon i udario je u rame, dok joj je drugi napadač udario šamar.
Regionalna informativna novinska agencija RINA objavila je snimak incidenta na svom Instagram profilu, ali se na njemu ne može jasno videti šta se tačno dogodilo. Dve osobe su uhapšene zbog ovog napada.
Ipak, tvrdnja da se ovakav ili sličan napad na novinare nije dogodio u poslednjih 35 godina nije tačna, što potvrđuju brojni dokumentovani slučajevi napada, pretnji i ubistava novinara u Srbiji.
Više napada u Kosjeriću i Zaječaru
Novinarke Informera nisu bile jedine kojima je tokom izbornog dana bilo onemogućeno da nesmetano izveštavaju o lokalnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru i te napade su osudila novinarska udruženja.
Osim napada na Draganu Ćendić, Udruženje novinara Srbije (UNS) osudilo je i "napade i vređanje ekipa Novosti, ALO-a, Tanjuga, Glasa zapadne Serbije i televizija Prva, Pink, Njuzmaks Balkan i Studio B".
Kako navodi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), tog dana zabeleženo je još napada na novinare. NUNS je osudio te incidente, poručivši da je "zastrašivanje i ometanje novinara tokom izbornog dana nedopustivo".
U noći između 8. i 9. juna, novinar dnevnog lista Danas Uglješa Bokić sprečen je da izveštava ispred prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu. Nakon što je pokušao da fotografiše načelnika Policijske uprave Novi Sad, Nevenka Marića, Bokića su verbalno onemogućavale i fizički gurale nepoznate osobe koje su odbile da se legitimišu, a nije utvrđeno da li su u pitanju pripadnici policije ili civili.
Novinarki nedeljnika Vreme, Tijani Stanić, izbušene su dve gume na automobilu i polomljeni retrovizori u Kosjeriću. Incident se dogodio nakon što je tim ovog nedeljnika snimao sumnjive aktivnosti u dvorištu lokalne firme koja je prethodno označena kao mesto mogućih nepravilnosti u izbornom procesu.
Fizički i verbalni napadi, kao i onemogućavanje rada novinara, zabeleženi su i tokom predizborne kampanje.
Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) saopštio je da su njihovi posmatrači registrovali 71 slučaj zastrašivanja, verbalnog i fizičkog nasilja nad opozicionim aktivistima, novinarima i građanima (arhivirano ovde).
Šta je bilo poslednjih 35 godina?
Dan nakon predsednikovog intervjua, obeležena je 24. godišnjica ubistva novinara, za koje do danas niko nije odgovarao.
Dopisnik Večernjih novosti Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine u ulazu zgrade u Jagodini, u kojoj je živeo sa porodicom. Tri puta je udaren čvrstim predmetom u potiljak (link arhiviran ovde).
Pantić je neposredno pre smrti najviše pisao o privrednom kriminalu, naročito o privatizaciji Jagodinske pivare i Cementare u Popovcu, što se u javnosti i dalje smatra glavnim motivom za njegovo ubistvo.
Ubistvo Milana Pantića jedno je od tri nerasvetljena ubistva novinara u Srbiji u proteklih 35 godina.
Vlasnik listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" i novinar Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine sa više hitaca ispred zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu (arhivirano ovde).
Iako je ovaj slučaj jedini od ubistava novinara u Srbiji koji je dospeo pred sud, Apelacioni sud u Beogradu je 2024. godine pravosnažno oslobodio četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti optuženih za njegovo ubistvo. Nalogodavci nikada nisu identifikovani, niti je istraga o njima ikada otvorena.
Ćuruvija je bio oštar kritičar vlasti Slobodana Miloševića, za šta mnogi smatraju da je upravo razlog zbog kog je ubijen. Nekoliko dana pre ubistva, provladin tabloid Politika ekspres objavio je tekst pod naslovom "Ćuruvija dočekao bombe", u kome je insinuirano da je podržavao NATO bombardovanje Srbije i "izdao" zemlju. Tekst je potom u celosti pročitan u dnevniku RTS-a.
U vreme Ćuruvijinog ubistva, ministar informisanja bio je Aleksandar Vučić.
Radislava Dada Vujasinović, novinarka nedeljnika "Duga", pronađena je mrtva 8. aprila 1994. godine u svom stanu na Novom Beogradu. Još uvek nije utvrđeno da li je reč o samoubistvu, ubistvu ili nesrećnom slučaju (arhivirano ovde).
Prvobitna zvanična verzija događaja bila je da je novinarka preminula od suicida, pucnjem u grudi iz lovačke puške. Porodica je osporavala službenu verziju smrti.
Posle promene vlasti, 2001. godine slučaj je ponovo otvoren kao sumnjiva smrt, s mogućnošću da je reč o ubistvu. Kasnije je Forenzički institut u Hagu zaključio da je smrt mogla da nastupi kao posledica ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja.
Trideset i jednu godinu kasnije, slučaj se nalazi u predistražnom postupku Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Vujasinović je izveštavala sa ratišta i pisala o korupciji i organizovanom kriminalu. Za svoje ratne reportaže nagrađena je nagradom Udruženja novinara Srbije "Svetozar Marković".
U istom vremenskom okviru, koji predsednik koristi kako bi istakao da se "nikada nije dogodilo" ono što se desilo novinarkama Informera 8. juna, pored ovih slučajeva bilo je i više stotina napada na novinare.
Na primer, novinaru Dejanu Anastasijeviću je 14. aprila 2007. godine postavljena ručna bomba "kašikara" na sims prozora sobe u kojoj je spavao sa suprugom. Detonacija je oštetila prozor i fasadu oko njega, kao i putnička vozila parkirana ispred zgrade. Iako su šrapneli zasuli sobu stana u prizemlju, druga bomba nije eksplodirala i Anastasijevići pukom srećom nisu povređeni (arhivirano ovde).
Uprkos tadašnjem obećanju nadležnih da je reč o "prioritetnom slučaju", nikada nije utvrđeno ko je postavio bombu. Anastasijević je preminuo 2019. godine, verujući da je bio meta zbog svojih svedočenja pred Haškim tribunalom, o čemu je i javno pisao.
Još jedan primer je i slučaj novinara Milana Jovanovića u Vrčinu, kome je 12. decembra 2018. godine zapaljena kuća. Na njegov dom bačeni su Molotovljevi kokteli, a počinioci su pucali na vrata kako bi sprečili izlazak njega i njegove porodice. Jovanović i njegova supruga uspeli su da se spasu izlaskom kroz prozor, ali je njihova imovina, uključujući i automobil, potpuno izgorela (arhivirano ovde).
Evropska federacija novinara ovaj napad je direktno povezala sa Jovanovićevim pisanjem o korupciji u opštini Grocka (arhivirano ovde). Zbog podstrekivanja na ovaj zločin, bivši predsednik opštine Dragoljub Simonović osuđen je na četiri godine zatvora. Osuđeni su i njegovi saučesnici, dok je izvršilac Aleksandar Marinković i dalje u bekstvu.
Porast fizičkih napada na novinare
Napadi na novinare u Srbiji nisu retkost. NUNS je od početka godine zabeležilo 125 napada i pritisaka na novinare i novinarke. Kako je za medije 22. maja rekla pravnica ovog udruženja Marija Babić, novinari su godinama izloženi verbalnim pretnjama, ali se u poslednje dve godine primećuje i porast fizičkih napada (arhivirano ovde).
"Njegov režim (Aleksandra Vučića) doprineo da je bezbednost novinara u poslednjoj deceniji drastično pogoršana i da iz meseca u mesec imamo napade, pritiske, pretnje na novinare", rekao je za AFP 11. juna 2025. Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a.
Udruženje novinara Srbije (UNS) je od početka godine do danas registrovalo 74 slučaja ugrožavanja novinara, što je za 17 više nego u istom periodu prošle godine (arhivirano ovde).
UNS posebno ističe podatak da je zabeleženo 16 fizičkih napada, čak 13 više nego prošle godine. Istaknuto je i da se veliki broj napada desio u prisustvu policije, ali bez njihove reakcije.
"U poslednjih par godina nekoliko novinarki i novinara moralo je da koristi mehanizme sigurnih kuća i da se sklanjaju iz Srbije zbog brutalnosti pretnji i napada na njih, naročito u proteklih godinu i po dana", rekao je za AFP 11. juna 2025. Veran Matić predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija.
Kako ističe Matić, koji je i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara formirane 2017. godine, do procesuiranja odgovornih za napade na novinare dolazi u vrlo malom broju slučajeva.
"Više od polovine prijavljenih slučajeva ili bude odbačeno od strane tužilaštva ili suda kao neosnovane za krivično gonjenje po službenoj dužnosti, ili policija ne odgovara na urgencije tužilaštva za prikupljanjem dokaza", dodaje on.
Prema podacima Višeg javnog tužilaštva u periodu od 2016. do aprila 2025. godine prijavljeno je ukupno 614 slučajeva napada na novinare, a do sada je pravosnažno ili prvostepeno rešeno 359 slučajeva, što čini 58,47% ukupnog broja.
Međutim, kako ističe Matić mnogi novinari i ne prijavljuju napade zbog nepoverenja u institucije.
'Svakodnevni pozivi SOS telefona od početka protesta'
Prema izveštajima domaćih i međunarodnih novinarskih organizacija, Srbija prednjači prema broju napada na novinare, a istovremeno je na dnu lestvice medijskih sloboda.
U najnovijem izveštaju Reportera bez granica (RSF), koji prenosi NUNS, zaključuje se da, "kada je u pitanju bezbednost novinara i novinarki", oni se u Srbiji "i dalje ne osećaju zaštićeno".
"U političkoj atmosferi dodatno polarizovanoj anti-vladinim protestima tokom 2023. i 2024. godine, novinari su često meta napada članova vladajuće elite, koje dodatno pojačavaju pojedini nacionalni TV kanali," navodi se u izveštaju.
Matić objašnjava da se "nama iz medija u proteklih par godina događa 'savršena oluja', kombinacija pretnji, nasilja, slapp tužbi, oslobađajućih presuda za najstrašnija ubistva i uz sve to neviđene uvrede i targetiranja novinarki i novinara i medija od strane najviših predstavnika vlasti".
"Od kada su počeli protesti u novembru prošle godine bilo je neuporedivo više fizičkih napada na novinarke i novinare. Ne prođe dan a da se na SOS telefon za prijavljivanje pretnji i napada na novinare ne jave oni koji se na različite načine osećaju ugroženi", rekao je Matić za AFP.
Napadi na novinare znatno su se povećali u toku studentskih protesta, ističe Komitet za zaštitu novinara, međunarodna nevladina organizacija koja se bavi bezbednošću novinara u svetu, (Committee for Protection of Journalists, CPJ).
CPJ navodi da se "atmosfera 'lova na veštice' protiv kritičara vlasti u Srbiji, na koju su novinari upozoravali pre godinu dana, u međuvremenu pretvorila u porast napada i pretnji na novinare, nakon što je u novembru 2024. godine došlo do smrtonosnog urušavanja železničke stanice, što je pokrenulo široki antikorupcijski pokret".
AFP je pisao o dezinformacijama koji se tiču novinara i protesta u Srbiji.
Novinari kojima je ugrožena bezbednost mogu pozvati SOS telefon broj 0800 100 115.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas