Albancima je još od 2024. olakšan proces zapošljavanja u Srbiji kroz inicijativu 'Otvoreni Balkan'

Odnosi između Srbije i Albanije istorijski su obeleženi političkim tenzijama, pretežno zbog različitih stavova o statusu Kosova, čiju je jednostranu deklaraciju nezavisnosti Albanija među prvima priznala, uprkos snažnom protivljenju Srbije. Ipak, uz snažnu podršku Evropske unije i zbog težnje obe zemlje ka evropskim integracijama, Beograd i Tirana su 2014. godine okrenuli novu stranicu (arhivirano ovde) i započeli proces normalizacije odnosa. Taj proces je usmeren na dijalog i saradnju u oblastima kao što su sloboda kretanja, trgovina, transport i bezbednost, iako i dalje postoje značajni izazovi u vezi sa pravima manjina i regionalnom stabilnošću. Zbog svojih bliskih veza sa etničkim Albancima na Kosovu, Albanci iz Albanije su često negativno percipirani u srpskom javnom diskursu, ukljućujući i to da su prikazani kao neko ko pokušava da preuzme i okupira srpsku zemlju. 

U tom kontekstu, obmanjujuće tvrdnje o Albancima često kruže na društvenim mrežama u Srbiji. 

“Još 24 dana i Albanci iz Albanije mogu da uđu u Srbiju sa ličnom kartom, da rade i da kupuju stanove. Ko god ih zaposli imaće uz to i finansijske olakšice u vidu smanjenja poreza. Svakog ko o ovome ćuti smatram Vučićevim saučesnikom. Za tri godine, po ustavu, dobijaju pravo glasa u Srbij!”, piše na slici objavljenoj 7. februara 2025. godine na Instagramu.

Objave sa sličnim ili gotovo istim tvrdnjama podeljene su i na Fejsbuku i Eksu. Većina korisnika u komentarima je poverovala u istinitost ovih tvrdnji, reagujući vrlo zabrinuto uz ocenu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "izdaje Srbiju".

Međutim, ove tvrdnje su obmanjujuće, pokazuju zvanični dokumenti, a to je za AFP potvrdilo i nekoliko stručnjaka. Građani Albanije mogu da uđu u Srbiju koristeći samo ličnu kartu još od 2020. godine, kako je utvrđeno bilateralnim sporazumom, dok je slobodno tržište rada uvedeno 1. marta 2024. godine kao deo inicijative "Otvoreni Balkan" i obuhvata i državljane Severne Makedonije. Zahvaljujući bilateralnom sporazumu, Albanci već imaju pravo da kupuju nekretnine u Srbiji, dok za sticanje državljanstva, i samim tim pravo glasa, moraju da ispune iste uslove kao i svaki drugi stranac, kako su za AFP naveli stručnjaci u oblasti prava. 

Image

Skrinšotovi obmanjujućih postova sa Fejsbuka i Instagrama napravljeni 28. februara 2025. godine.

Stari video i tvrdnja

Neke objave sadrže i video u kojem Vučić navodno najavljuje slobodno tržište rada: "Od 1. marta imaćete slobodno tržište rada. Ovo je prvo slobodno tržište rada ... sa Albancima, sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom." U videu, nema pomena o tome da Albanci mogu da kupuju nekretnine u Srbiji ili da firme imaju poreske olakšice za zapošljavanje Albanaca.

Isti video kružio je društvenim mrežama i u februaru 2024. godine sa sličnim tvrdnjama u opisu, na primer, ovde. Najstarija verzija koju je AFP uspeo da pronađe putem obrnute pretrage videa podeljena je 23. februara 2024. godine na Jutjubu. Međutim, AFP putem opsežne pretrage na internetu nije mogao da pronađe originalni izvor videa.

U svakom slučaju, Vučić je gotovo istu izjavu dao u različitim intervjuima, na primer ovde i ovde u januaru 2024. godine.

Albanci još od 2020. godine mogu da uđu u Srbiju samo sa ličnom kartom

U prvom delu tvrdnje navodi se da od 1. marta 2025. Albanci iz Albanije mogu da pređu granicu Republike Srbije samo sa ličnom kartom. 

Međutim, ovo je omogućeno još od 19. novembra 2020. godine, kada je Vlada Republike Srbije donela odluku kojom se državljanima Albanije odobrava ulazak na teritoriju Srbije bez pasoša, uz korištenje samo važeće biometrijske lične karte (link arhiviran ovde).

"Primenom ove odluke stvaraju se dodatni preduslovi za dalje razvijanje privredne, ekonomske, naučne, prosvetne, sportske i kulturne saradnje između dve države”, piše u tadašnjem saopštenju Vlade Srbije.  

Ovo je potvrđeno i na zvaničnom sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, u sekciji posvećenoj često postavljanim pitanjima i odgovorima (arhivirano ovde). Odluka Vlade bila  je u to vreme ispraćena i u medijima.

Pravnik Dragutin Nenezić je ovo takođe potvrdio za AFP 28. ferbuara 2025: "Ulazak Albanaca u Srbiju sa ličnom kartom (i obrnuto) je omogućen još 2020. na osnovu bilateralnog sporazuma”.

Albanci nisu jedini koji imaju pravo da uđu u Srbiju samo sa ličnom kartom. Prema informacijama dostupnim na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova, državljani zemalja članica Evropske unije, Švajcarske Konfederacije, Kraljevine Norveške i Republike Island, kao i građani Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, takođe mogu da uđu u Srbiju samo sa važećom ličnom kartom.

Odluka o slobodnom tržištu rada između Srbije, Albanije i Severne Makedonije doneta je 2024. godine

Proces olakšavanja pristupa građana Albanije i Severne Makedonije tržištu rada u Srbiji deo je šire inicijative poznate kao Otvoreni Balkan, koja je pokrenuta 2021. godine (arhivirano ovde). Ova inicijativa ima za cilj stvaranje slobodnog tržišta između tri zemlje: Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako bi se unapredila ekonomska i politička saradnja u regionu. 

Image

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić (levo), premijer Severne Makedonije Zoran Zaev (sredina) i Albanije Edi Rama tokom Ekonomskog foruma o regionalnoj saradnji u Skoplju 29. jula 2021. (AFP / Robert ATANASOVSKI)

Kako kaže Nenezić: "Otvoreni Balkan se pre svega tiče slobode kretanja, boravka i zapošljavanja/socijalnog osiguranja". 

Vučić je u januaru 2024. godine zvanično najavio uspostavljanje slobodnog tržišta rada (na primer ovde i ovde) za mart te godine, a ne za 2025. kako se tvrdi u obmanjujućim postovima.

U okviru inicijative Otvoreni Balkan građani Albanije i Severne Makedonije mogu da pristupe tržištu rada Srbije uz pojednostavljene procedure. Da bi radili u Srbiji, oni treba samo da pribave digitalni identifikacioni dokument (ID) koji omogućava lakši i brži proces zapošljavanja. 

Nakon što im se zahtev odobri, građani dobijaju dokument o odobrenom slobodnom pristupu tržištu rada koji važi dve godine.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova, odobrenje za slobodan pristup tržištu rada omogućava građanima da borave i rade na teritoriji Republike Srbije tokom perioda važenja, bez obaveze da, kao strani državljani, podnose zahtev za odobrenje privremenog boravka i radne dozvole, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom (arhivirano ovde).

U nekim postovima se tvrdi da će Albanci nakon tri godine steći srpsko državljanstvo i pravo glasa, međutim, inicijativa Otvoreni Balkan ne reguliše ova prava.

"I jedno i drugo je regulisano zakonom za sve strance, pa i za Albance, dakle nezavisno od Otvorenog Balkana", objasnio je pravnik Dragutin Nenezić za AFP.

Prema važećem zakonu, srpsko državljanstvo može da se stekne poreklom i prijemom (arhivirano ovde). 

Državljanstvo Republike Srbije za strance može se steći prijemom pod određenim uslovima, koji uključuju: navršenih 18 godina, prijavljeno prebivalište u Srbiji najmanje tri godine, izjava da se Srbija smatra vlastitom državom, kao i dokaz o otpustu iz stranog državljanstva ili potvrda da će biti dodeljen ukoliko osoba bude primljena u srpsko državljanstvo. Takođe, strani državljani koji su u braku sa državljaninom Srbije ili su potomci iseljenika mogu ostvariti pravo na prijem u državljanstvo uz određene olakšice, kao što je izuzeće od otpusta iz stranog državljanstva

Nakon što se ispune svi navedeni uslovi i strani državljanin dobije srpsko državljanstvo, on dobija pravo i da učestvuje na izborima. 

U jednom delu obmanjujućeg posta takođe se pominje da će oni koji zapošljavaju Albance dobiti "određene finansijske podsticaje u vidu smanjenja poreza." Međutim, u okviru inicijative Otvoreni Balkan nigde nije navedeno da se poslodavcima koji zapošljavaju građane Albanije ili Severne Makedonije pružaju bilo kakvi finansijski podsticaji.

Ipak, bez obzira na ovu inicijativu, srpsko zakonodavstvo nudi poreske podsticaje još od 1. marta 2020. godine za poslodavce koji zapošljavaju novodoseljena lica, uključujući strane državljane i povratnike iz dijaspore. U 2024. godini, ovi podsticaji uključivali su smanjenje poreza i doprinosa na plate ovih zaposlenih za 70% u periodu od pet godina. 

Albanija i Srbija imaju sporazum o reciprocitetu u vezi sa kupovinom nekretnina

Pravo građana Albanije da kupuju nekretnine u Srbiji nije nova mera koja stupa na snagu 1. marta 2025, kako se tvrdi u viralnim objavama. Ovo pravo već postoji i regulisano je Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Prema članu 82. ovog zakona: "Strana fizička i pravna lica mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima u Republici Srbiji pod uslovom reciprociteta, osim ako posebnim zakonom nije drukčije određeno."

Kako je za AFP 27. februara objasnio advokat za nekretnine Milan Pavlović, to znači da državljani drugih zemalja mogu kupovati nepokretnosti u Srbiji samo ako za građane Srbije u njihovoj zemlji važi isto pravo.

 "Ovo se najčešće utvrđuje kroz bilateralne sporazume ili proverom propisa te države od strane nadležnih organa Srbije", rekao je on.

Na sajtu Ministarstva pravde postoji odsek "Međunarodna pravna pomoć u građanskim pravnim stvarima i pitanja o uzajamnosti", gde se može pronaći spisak država sa kojima Srbija ima ugovor o reciprocitetu (link arhiviran ovde).  

Image

Skrinšot sa veb sajta Ministarstva pravde sa spiskom zemalja sa kojima Srbija ima sporazum o reciprocitetu, napravljen 28. februara 2025. godine.

"Albanija se nalazi na tom spisku, i izgleda da je relativno nedavno dodata, pošto se nalazi pri dnu liste. Ovo je verovatno povezano sa inicijativom Otvoreni Balkan. Dakle, nije tačno da Albanci tek od 1. marta stiču ovo pravo – oni ga već imaju. Ovo se odnosi isključivo na sticanje svojine na stanovima i stambenim objektima," rekao je Pavlović.  

Međutim, kako on dalje objašnjava, strani državljani ne mogu sticati poljoprivredno zemljište. Kada je reč o poslovnim prostorima i sticanju svojine od strane pravnih lica, pravila su složenija, potrebno je dokazati ekonomski interes, odnosno da firma obavlja delatnost u Srbiji ili da postoji određena poslovna povezanost sa državom. Za to je neophodna posebna saglasnost nadležnog ministarstva, što trenutno spada pod resor Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.