Digitalni evro neće zameniti gotovinu u evrozoni u oktobru 2025.
- Objavljeno 2. aprila 2025. u 09.50
- Za čitanje potrebno 9 minuta
- Od: Elena CRISAN, Claire-Line NASS, AFP Austrija, AFP Francuska
- Prevod i prilagođavanje Mina PEJAKOVIC , AFP Belgrade
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Kako se svi delovi ljudskih života sve više digitaliziju, a elektornska plaćanja sve više zamenjuju upotrebu fizičkih novčanica i kovanica, centralne banke širom sveta istražuju mogućnost uvođenja digitalnog instrumenta plaćanja uz gotovinu kao sledeći logičan korak u evoluciji novca centralne banke.
Prema istraživanju Banke za međunarodna poravnanja iz 2023., 94 % anketiranih centralnih banaka uključeno je u neki oblik digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC). Evropska centralna banka je jedna od njih i nedavno je odlučila da započne pripremnu fazu projekta digitalnog evra (arhivirano ovde).
"Digitalni evro od 1. oktobra. Podrazumeva ukidanje tekućih računa u bankama", piše u postu objavljenom na srpskom jeziku 26. marta 2025. godine na Fejsbuku uz kratku video kompilaciju tumačenja šta digitalni novac predstavlja.
"Predsednica ECB-a, Christine Lagarde: Digitalni evro (CBDC) dolazi, u oktobru 2025. godine....", piše u još jednom postu na Fejbuku od 10. marta 2025. godine uz kratak isečak iz govora predsednice ECB-a Lagard. Ista tvrdnja spominje se i u tekstu na sajtu "Nulta tačka", na kome se često dele dezinformacije. Neke je AFP razobličio ranije na primer ovde i ovde.
U članku se navodi da je Lagard istakla "da će Digitalni evro, centralizovano digitalno rešenje EU, biti spreman za lansiranje u oktobru 2025. godine—pod uslovom da prođe zakonodavnu fazu koja uključuje ključne aktere poput Evropske komisije, Parlamenta i Saveta".
Tvrdnje da ECB uvodi digitalni evro u oktobru 2025. podeljene su tokom marta na srpskom jeziku više desetina puta na Fejbuku, a širene su i na drugim jezicima, poput hrvatskog, češkog, slovačkog, francuskog, nemačkog ili španskog.
Te tvrdnje su, međutim, netačne. ECB navodi da je razvoj digitalnog evra još uvek u ranoj pripremnoj fazi te da neće zameniti gotovinu, nego će je samo nadopuniti, dok stručnjaci ističu da je digitalna valuta centralne banke još uvek godinama udaljena od realizacije.
Pripremna faza treba da bude završena u oktobru 2025.
Na konferenciji za novinare 6. marta 2025, nakon redovnog sastanka o monetarnoj politici ECB-a, Lagard je upitana o pripremama Centralne banke za digitalni evro, a u kontekstu odluke američkog predsednika Donalda Trampa iz januara 2025. da obustavi planove američke centralne banke vezane za mogući digitalni dolar (arhivirano ovde).
"Mi nećemo sahraniti ovaj digitalni evro", odgovorila je Lagard, navodeći oktobar 2025. kao "rok" za pripremnu fazu koja je započela u novembru 2023. Međutim, istakla je da takav projekat još mora da prođe kroz nužan zakonodavni postupak i dobije odobrenje Evropske komisije, Veća EU i Evropskog parlamenta.
Transkript odgovora Kristin Lagard dostupan je na sajtu ECB-a, a ceo govor se može čuti na snimku postavljenom na Jutjubu (arhivirano ovde i ovde). Isečak njenog govora u trajanju od dva minuta, koji počinje u 44:50 u Jutjub videu, takođe je podeljen u nekim objavama na Fejsbuku na srpskom jeziku kao dokaz da ECB planira da uvede digitalni evro u oktobru 2025.
Na svom profilu na platformi Eks, ECB je 13. marta 2025. ponovno pojasnila da se "rok" u oktobru 2025. odnosi isključivo na završetak pripremne faze, a ne na stvarni početak primene digitalnog evra.
ECB je na svom sajtu objavila i vremenski plan projekta digitalnog evra. U njemu se navodi da će, nakon završetka pripremne faze, Upravno veće, kao glavno telo odlučivanja ECB-a, održati sastanak na kom će odlučiti o narednim koracima (arhivirano ovde, ovde i ovde).
U skladu sa zakonodavstvom EU, uvođenje zvanične digitalne valute mora da dobije odobrenje Evropskog parlamenta i Veća EU-a, na osnovu predloga Evropske komisije (arhivirano ovde). Taj postupak bi mogao da traje godinama.
"Ako ikada budemo u mogućnosti da izdamo digitalni evro, za to će nam biti potrebno nekoliko godina", rekao je AFP-u Aleksandar Stervinu (Alexandre Stervinou), direktor za istraživanje i praćenje plaćanja u centralnoj banci Francuske (Banque de France), 13. marta 2025. (arhivirano ovde). Prema njegovom mišljenju, u praksi digitalni evro ne bi trebalo da bude uveden "pre sredine 2027. ili 2028.", dok bi "njegova potpuna implementacija mogla da traje nekoliko godina, na primer do 2030."
Predstavnik Austrijske narodne banke (OeNB) je 14. marta 2025. rekao za AFP da je uvođenje digitalnog evra pre 2027. ili 2028. "malo verovatno" (arhivirano ovde). Na tvrdnje da bi uvođenje digitalnog evra značilo i ukidanje gotovine, potparol OeNB-a je odgovorio: "Niko u evrozoni ne razmatra ukidanje gotovine."
Stervinu je dodao: "Želimo da digitalni evro može da zadovolji više-manje iste potrebe kao i gotovina, ali u digitalnom prostoru i uz druge instrumente plaćanja – zapravo, reč je samo o proširenju izbora instrumenata plaćanja."
U netačnim objavama se takođe tvrdi da uvođenje digitalnog evra znači i kraj plaćanja gotovinom. Tvrdnje o društvu bez gotovine su već dugo deo retorike teoretičara zavere. Međutim, trenutno ne postoje nikakvi službeni planovi o ukidanju plaćanja gotovinom ni u Srbiji, ni u zemljama EU gde se korsti evro.
Hrvatska narodna banka (HNB) objavila je i nekoliko kratkih pojašnjenja o projektu, u kojima jasno stoji da bi se digitalni euro koristio uz gotovinu, a ne umesto nje, da bi štitio anonimnost korisnika i da bi mogao čak da se koristi i oflajn (arhivirano ovdje).
Uvođenje ne sledi ubrzo
U sklopu paketa mera za digitalni evro (arhivirano ovde), Evropska komisija predstavila je u junu 2023. dva predloga usmerena na istovremenu podršku "mogućnosti korišćenja gotovine" i uspostavljanje "pravnog okvira za digitalni evro" (arhivirano ovde).
"Digitalni evro pruža prednosti za stratešku autonomiju Evrope, naročito s obzirom na trenutnu preveliku zavisnost od stranih platnih sistema", izjavio je potparol Komisije za AFP 13. marta 2025. godine.
Prema rečima Johana Flumea (Johannes Flume), profesora na Univerzitetu Pariz Lodron (Paris Lodron University) u Salcburgu i stručnjaka za monetarno pravo, trenutno nema razloga da se veruje da je uvođenje digitalnog evra neizbežno ili da će se dogoditi uskoro.
Taj proces bi mogao da "potraje", rekao je on za AFP, s obzirom na to da se preferencije građana za gotovinsko ili plaćanje karticom znatno razlikuju od jedne do druge zemlje evrozone.
Iako trgovci u evrozoni trenutno nisu u obavezi da prihvataju plaćanja karticom, u načelu uvek moraju da prihvate gotovinu u evrima (arhivirano ovde), osim ako za to ne postoji "legitiman razlog" (na primer, ako bi držanje gotovine moglo predstavljati rizik za fizičku sigurnost trgovca).
Ta obaveza ne bi trebalo da bude promenjena ni u slučaju uvođenja digitalnog evra, budući da je gotovina pravno zaštićena, posebno Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije (UFEU - arhivirano ovde).
"Zakonodavni predlog EU-a ne može izmeniti odredbu člana 128. stava 1. UFEU-a, prema kojoj su novčanice evra jedine zakonsko sredstvo plaćanja u Uniji", rekao je za AFP Kristof Oler (Christoph Ohler), profesor javnog i evropskog prava i direktor Centra za evropske studije na Univerzitetu Fridrih Šiler u Jeni (Friedrich Schiller University). "Isto tako, zakonodavstvo ne može da ukine pravo država članica da izdaju kovanice evra."
Osim toga, samo ukidanje gotovine direktno bi naišlo i na "dodatna ograničenja" u zakonima samih država članica, kako kaže Oler. Kao primer navodi zakone u Nemačkoj (arhivirano ovde).
Zabrinutost oko nadzora transakcija
Digitalizacija transakcija već je nekoliko godina legitimna tema zabrinutosti u Evropskoj uniji, jer omogućava određeni stepen praćenja.
Natali Janson (Nathalie Janson), vanredna profesorka ekonomije u poslovnoj školi NEOMA, ističe da je u slučajevima zemalja poput Bahama i Nigerije uvođenje digitalnih valuta možda bilo povezano upravo s ciljem "podsticanja finansijske uključenosti i smanjenja gotovinskih plaćanja u borbi protiv korupcije i nezakonite trgovine".
Čak i razvoj "digitalnog juana" u Kini, sa mogućnošću čuvanja novca i obavljanja transakcija putem aplikacije koju je razvio Istraživački institut za digitalne valute Narodne banke Kine, otvara pitanja o uključenosti državnih vlasti i njihovom pravu na kontrolu transakcija, a time i o poštovanju privatnosti (arhivirano ovde i ovde).
U Srbiji je zaštita korisničkih podataka regulisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti koji je usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) EU. Zaštitu podataka u Srbiji nadgleda Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U EU to je Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB).
Na upit AFP-a o tajnosti ličnih podataka prilikom plaćanja digitalnim evrom, iz Austrijske narodne banke odgovorili su da bi transakcije digitalnim evrom bile anonimne. To znači da Evropska centralna banka ne bi mogla da identifikuje osobu koja izvršava plaćanje, niti bi znala ko poseduje digitalni novčanik.
Aleksandr Stervinu je rekao: "U sistemima centralne banke (...) znali bismo da digitalni evri cirkulišu, ali ne i ko ih tačno poseduje."
"Tako da apsolutno ne postoji mogućnost da neko centralizovano državno ili drugo telo spreči nekog građanina da plaća tim digitalnim evrima", dodao je.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas