Zloupotrebljena fotografija iz Alžira ne dokazuje da su najnovije NASA-ine misije na Marsu lažirane
- Objavljeno 4. septembra 2024. u 16:22
- Za čitanje potrebno 9 minuta
- Od: Robert BARCA, AFP Slovačka
- Prevod i prilagođavanje Marion DAUTRY
Copyright © AFP 2017-2024. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
U prvoj polovini avgusta 2024, hiljade korisnika društvenih medija delilo je objave na engleskom jeziku na TikToku i Fejsbuku sa dve naizgled različite fotografije istog dela pustinje. U natpisu na gornjoj slici podebljanim slovima piše "MARS" i čini se da su na njoj prikazana NASA-ina robotska vozila "Indžinuiti" ("Ingenuity") i Perseverans (Perseverance). Na donjoj slici piše "ALŽIR" a na njoj je prikazana šačica turista koji gledaju iste dine i planine kao na gornjoj slici. Zaključak je da fotografija NASA-ine misije na Mars uopšte nije snimljena na crvenoj planeti već u Alžiru.
"Ko je popušio sletanje na Mesec, sledi novi animirani film. Sletanje na Mars. Pronađena je i lokacija u Alžiru," piše na primer u ovoj objavi na srpskom postavljenoj na Fejsbuku 12. avgusta 2024. Sličan post je objavljen ovde. Fotografiju su 12. avgusta 2024. delili i korisnici iz Hrvatske i Slovačke.
Na Telegramu je takođe objavljen petominutni snimak u kojem se osoba obučena u kostim astronauta šeta po crvenoj pustinji, uz komentar koji implicira da tako NASA snima svoje misije na Marsu: "Mars - Crveni planet, Crveni planet prikazuje astronauta koji istražuje nadrealne marsovske krajolike alžirske Sahare... Za više crtića o letećim kuglicama posjetite NASA-ine web stranice ili Disney."
Vesti o istraživanju svemira često su praćene netačnim ili obmanjujućim tvrdnjama o lažiranju sletanja na Mesec ili Mars, kako je AFP objasnio još u leto 2023. godine ovde, ovde i ovde.
Lagani NASA-in helikopter nazvan Indžinuiti koji je lansiran sa Zemlje u julu 2020. je povezan sa marsovskim roverom nazvanim Perseverans. U aprilu 2021. Indžinuiti je izveo prvi kontrolisani aerodinamički let na nebeskom telu, što će biti objašnjeno niže u tekstu.
Iako su neki komentari ispod objava ispravno ukazivali na neautentičnost slike, drugi su pokazali da neki korisnici zaista veruju da je slika iz Alžira objavljena kao da je slikana sa Marsa: "Ovo je dokaz da nikada nismo bili na Marsu, NASA samo snima u Alžiru."
Međutim, AFP nije pronašao dokaze da je NASA ikada ovu fotografiju objavila ili na bilo koji način bila povezana sa njom. Takođe nema veze ni sa snimkom, koji nije snimljen za NASA-u već u okviru projekta "Prostor za lutanje" (arhivirano ovde) fotografa i snimatelja Endru Studera (Andrew Studer).
Dve verzije iste fotografije
Vršeći obrnutu pretragu slike sa njenom donjom polovinom, pronašli smo veću verziju originalne fotografije objavljene na sajtovima poput ovog i ovog.
Daljom analizom fotografije, AFP je došao do zaključka da su gornja slika sa oznakom "Mars" i donja sa oznakom "Alžir" zapravo dve verzije iste originalne fotografije. Senke planine u pozadini, tragovi stopala u prvom planu i nekoliko drugih elemenata se tačno uklapaju:
Verzija fotografije obeležena kao "Mars" izmenjena je u nekom softverskom alatu sličnom Fotošopu: smanjena je zasićenost originalnih boja, NASA-ini roboti su ubačeni u okvir, a uklonjeni su ljudi i njihove izdužene senke. Iako je izmenjena slika vrlo mutna i u niskoj rezoluciji, noge jedne od figura sa originalne fotografije i dalje su vidljive prilikom povećanja u "Mars" verziji:
Slika korišćena bez dozvole fotografa
U metapodacima fotografije preuzete sa ove stranice otkrili smo da ju je napravio Gregori Roar (Grégory Rohart). Prema dostupnim podacima, fotografija je snimljena fotoaparatom Canon 40D u 9:56 ujutru 6. januara 2009. godine.
Prema javno dostupnim podacima na Internetu, Gregori Roar je francuski fotograf divljine i prirode, putnik i bloger koji je putovao u Alžir (arhivirano je ovde i ovde).
Kontaktirali smo Roara koji nam je potvrdio da je on autor fotografije.
Roar nam je takođe dao skrinšot fotografije otvorene u programu Fotošop Lajtrum, softveru za katalogiranje i uređivanje koji fotografi često koriste. Na skrinšotu su jasno vidljivi isti metapodaci i detalji ekspozicije:
"Slikao sam ju u Alžiru kada sam bio na pešačkoj turi u pustinji Tadrart," napisao je Roar AFP-u u mejlu 23. avgusta 2024. govoreći o oblasti Tadrart, pustinjskom i planinskom području na granici Alžira i Libije.
Međutim, on nije napravio niti dozvolio montažu sa NASA-inim robotima. "Kao fotograf, naravno da ne volim da se bilo koja moja fotografija koristi bez moje saglasnosti, a još manje da se koristi van svog prvobitnog značenja," rekao je.
Nismo uspeli da utvrdimo geolokaciju u oblasti Tadrart na kojoj je fotografija snimljena. Međutim, pronašli smo još jednu fotografiju na kojoj je snimljen isti pejzaž na sajtu italijanske turističke agencije kao deo plana putovanja na jugoistok Alžira.
Na osnovu navedenog možemo zaključiti da slika zapravo nije nastala na Marsu, već negde usred pustinje Sahare.
AFP, međutim, nije pronašao da je NASA ikad koristila tu fotografiju uz tvrdnju da prikazuje Mars. Ne može se zaključiti da su sletanja robota na Mars lažirana samo zato što postoje fotografije crvene pustinje snimljene u Alžiru. Isto važi i za snimak objavljen na Telegramu koji prikazuje osobu obučenu kao astronaut koja šeta po crvenoj pustini.
U 00:30 na snimku se može pročitati natpis "prostor za lutanje - Crvena planeta" ("Space to roam - The Red Planet" na engleskom). Pretraga na Internetu je dovela do snimka objavljenog na Jutjubu 28. aprila 2024. (arhivirano ovde) na kanalu američkog fotografa i snimatelja Endru Studer (arhivirano ovde).
"'Prostor za lutanje: Crvena planeta' prikazuje astronauta koji istražuje nadrealne marsovske pejzaže alžirske Sahare kao omaž čudima planete koju zovemo dom," piše u opisu snimka. Stoga je jasno da snimak prikazuje dramatične pejzaže Alžira a ne planetu Mars. Niti na Jutjubu, niti na Instagramu (arhivirano ovde), niti na stranici o projektu (arhivirano ovde) nije navedeno da je video snimljen bilo gde drugde nego u Alžiru. Nalog na Instagramu posvećen projektu takođe jasno objašnjava da Studer "istražuje onostrana mesta ovde na Zemlji" (arhivirano ovde).
Perseverans i Indžinuiti: istorijska prekretnica
Nakon uspeha rovera Kjurioziti (Curiosity) koji je sletio na Mars 2012. i nastavio svoju misiju do današnjeg dana (link je arhiviran ovde), NASA-ina najnovija faza istraživanja Marsa bila je misija Mars 2020, koja je uključivala postavljanje rovera Perseverans i helikoptera Indžinuiti na površinu crvene planete.
Perseverans, dizajniran za istraživanje kratera Jezero, ima za cilj da traži znakove drevnog mikrobnog života i da proučava geologiju i klimu planete. Nakon sletanja u februaru 2021. godine, počeo je da prikuplja uzorke površine Marsa, otvarajući put budućoj misiji koja bi mogla da preuzme te uzorke i vrati ih na Zemlju, Oni će pružiti do sada neviđen uvid u prošlost planete i moguće znake života na Marsu. Ova misija u sklopu je ispitivanja mogućnosti nastanjivanja na Marsu i predstavlja pripremu za buduća ljudska istraživanja jer testira tehnologije za proizvodnju kiseonika iz atmosfere Marsa.
Indžinuiti, helikopter težak 1,8 kilograma prikačen na rover Perseverans, predstavlja revolucionarni tehnološki demonstrator. Lansiran zajedno sa roverom, on je 19. aprila 2021. godine je uspešno završio svoj prvi let, koji ujedno predstavlja i prvi let na motorni pogon na drugoj planeti. Tokom tog istorijskog trenutka, Indžinuiti se uzdigao 3 metra u tanku atmosferu Marsa, lebdeo je i napravio slike pre nego što je bezbedno sleteo. Ovo dostignuće nije samo pokazalo izvodljivost istraživanja Marsa iz vazduha, već je pružilo i ključne podatke za buduće misije koje bi mogle koristiti leteća vozila za istraživanje planetarnih površina odozgo.
Nakon svog prvog leta, Indžinuiti je napravio ukupno 72 leta, što predstavlja više od dva sata leta kratkim skokovima uz ukupnu pređenu udaljenost od oko 17 kilometara. Njegova misija se razvijala tako da on sada deluje kao vazdušni izviđač koji pomaže svom saputniku na točkovima da traži znakove drevnog mikrobnog života od pre nekoliko milijardi godina kada je Mars bio mnogo vlažniji i topliji nego danas.
Poslednji let helikoptera Indžinuiti 18. januara 2024. završio se prinudnim sletanjem koje je oštetilo lopatice rotora, zbog čega je NASA povukla helikopter iz upotrebe. Indžinuiti je 16. aprila 2024. poslao svoj poslednji signal nazad na Zemlju uz emotivnu oproštajnu poruku. On će, zajedno sa podacima koje je sakupio, ostati na Marsu dok budući istraživači ne budu uspeli da ga pronađu. Dugovečnost helikoptera je promašila sva očekivanja, prkoseći izazovima kao što su peščane oluje, opasan teren, kvar senzora i hladnoća.
Svi AFP-ovi članci na srpskom o nauci su dostupni na ovom linku.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
