Indijsko istorijsko sletanje na Mesec oživljava teorije zavere o istraživanju svemira
- Objavljeno 21. septembra 2023. u 15:25
- Za čitanje potrebno 12 minuta
- Od: Marion DAUTRY, AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2024. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Indijska sonda Čandrajan-3 je sletela blizu južnog pola na Mesecu 23. avgusta 2023. (link arhiviran ovde). Desetine miliona ljudi pratilo je sletanje putem prenosa uživo Indijske organizacije za istraživanje svemira (ISRO). Naučnici u prostoriji su klicali kad je lender uspešno dotakao zemlju, čime je Indija postala prva nacija koja je stigla do ovog regiona Meseca (link arhiviran ovde).
Međutim, istog dana su počele da kruže netačne tvrdnje o svemirskim dostignućima Indije.
Video koji ismeva indijsko sletanje na Mesec je montaža
U postovima na društvenim mrežama se tvrdi da je indijsko sletanje na Mesec lažno i da su ljudi "glupi i naivni" zato što veruju u to što vide na televiziji. Međutim, video koji navodno to dokazuje je izmenjen. Klip je zapravo montaža napravljena kako bi izgledalo da su se ljudi u Indiji radovali sletanju gledajući dečije crtane filmove.
Klip je objavljen u postu na Telegramu 23. avgusta 2023. pod nazivom fajla "[pogrdni izraz za Rome] sleteli na mesec u crtanom filmu".
Podeljen je i u postovima na Fejsbuku uz istu poruku koja kritikuje svakog ko veruje da se sletanje dogodilo, na primer ovde, ili sličan natpis ovde.
Obrnuta pretraga slika je dovela do izveštaja o sletanju sa fotografijom ljudi kako gledaju veliki ekran na otvorenom. "Posmatrači gledaju sletanje na mesec Čandrajana-3 u Gradu nauke u Ahmedabadu u Indiji," piše u u ovom članku na francuskom (arhivirano ovde), u opisu slike, koja se ovde (arhivirano ovde) pripisuje Rojtersovom fotografu Amitu Dejvu (Amit Dave).
Gugl pretraga sa opisom fotografije i ključnim rečima "Reuters" i "Amit Dave" dovela je do ovog Rojtersovog izveštaja, objavljenog 23. avgusta 2023. (arhivirano ovde), o sletanju svemirske letelice Čandrajan-3 i u kojem se nalazi ta fotografija.
Ekran na originalnoj fotografiji prikazuje 3D prikaz sletanja sonde, koju je objavio ISRO (video arhiviran ovde), a ne dečiji crtani film. Simulacija je prikazana na početku direktnog prenosa sletanja, na primer na Jutjubu (arhivirano ovde).
Simulacija sletanja je korišćena za predstavljanje informacija koje je sonda poslala o svojoj brzini i visini i za praćenje procesa sletanja. Prikazana je zajedno sa podacima i slikama napravljenim uživo u toku približavanja površini Meseca, koje je takođe poslala sonda.
U 13:38 zvanična ISRO emisija uživo prikazuje simulaciju dok domaćini objašnjavaju kako je modul poslat u svemir, otputovao na Mesec i sprema se da sleti na njegov Južni pol.
Audio koji se čuje u izmontiranom video klipu je uzet iz ISRO-ovog prenosa. U 38:10 žena kaže: "Od operativnog tima misije možemo čuti da senzori rade normalno." Snimak prikazuje simulaciju napretka sonde i nekoliko drugih ekrana iz kontrolne sobe ISRO-a sa informacijama o statusu sletanja. Nekoliko sekundi kasnije, vidimo drugi ekran u prostoriji koji prikazuje fotografije Mesečeve površine koje snima sonda.
Druga obrnuta pretraga slike kako bi se pronašlo poreklo crtanog filma prikazanog u izmontiranom snimku dovela je do videa objavljenog na Jutjubu u julu 2021. na dečijem kanalu Geno kids (arhivirano ovde). "Nil Armstrong Sletanje na Mesec za decu", glasi naslov videa. Prikazuje troje dece kako idu na Mesec i otkrivaju da "nije od sira". Zatim se vraćaju na Zemlju sa kamenjem da bi ih "dali naučnicima".
"Geno Kids na edukativan i zabavan način proslavlja rad poznatih ličnosti iz prošlosti i sadašnjosti," objašnjeno je u opisu kanala.
Simulacije sletanja nisu dokaz da su svemirske misije lažne
Video simulacije koje se koriste za objašnjenje ili praćenje sletanja Indije na Mesec su podeljene u objavama na društvenim mrežama kako bi se sugerisalo da je to inscenirano, na primer u ovom postu objavljenom na Fejsbuku 24. avgusta 2023. Slične objave su kružile i na engleskom.
U drugom snimku objavljenom na TikToku 24. avgusta 2023. ismevaju se ljudi zato što veruju u svemirske ekspedicije zbog animiranih 3D vizualizacija koje se koriste za praćenje svemirskih misija Indije i Kine. "Ovaj indijski crtani film juče je sleteo na Mesec", kaže čovek koji na snimku govori na hrvatskom i dodaje da Indija nije mogla da uspe nakon što je nekoliko dana ranije propala Rusija "koja ima mnogo bolju tehnologiju od Indije". "Ko veruje u ta g**na," smeje se. Video je pogledan 80.000 puta i korisnica Fejsbuka ga je objavila u postu na srpskom podeljenom preko 600 puta.
U snimku na hrvatskom se vidi kako indijski premijer Narendra Modi aplaudira dok na drugom ekranu simulacija prikazuje uspešno sletanje svemirske letelice Čandrajana-3 na Mesec 23. avgusta 2023. godine, nakon čega slede scene radosti u prostoriji u kojoj su ISRO-ovi naučnici pratili sletanje. Taj snimak je preuzet iz ISRO-ovog prenosa događaja uživo (od 44:52).
Naučnik iz ISRO-a potvrdio je AFP-u da je animirana žuta raketa simulacija sletanja na Mesec. "Pratimo letelicu tokom njenog putovanja kroz simulatore i podatke koje smo primili," rekao je on 31. avgusta 2023.
Video snimci na društvenim mrežama ne prikazuju mnoge druge ekrane u prostoriji sa podacima kao što su brzina i visina letelice, ili onaj sa fotografijama koje je snimila ili poslala uživo svemirska letelica dok se približavala površini Meseca.
Tokom prenosa uživo, u 31:32 na primer, domaćin koji govori na engleskom objašnjava: "Snimač letelice neprekidno snima fotografije površine Meseca i to se takođe prenosi ovde." Istovremeno, u direktnom prenosu pojavljuje se krupni plan ekrana sa fotografijama koje letelica šalje uživo. Pogled na celu prostoriju pokazuje da su i simulacija i slike uživo prikazane, zajedno sa drugim ekranima, u ISRO-ovoj kontrolnoj sobi.
U 35:22 je na celom ekranu prikazana simulacija koja je zloupotrebljena u objavama na društvenim mrežama. Domaćin kaže: "Možemo da vidimo vizuelizaciju modula lendera koji se kreće ka površini Meseca." Ni u jednom trenutku simulaciju nije predstavio kao snimak stvarne letelice.
U danima nakon sletanja ISRO je objavio više slika sa Meseca na svom zvaničnom nalogu na Eksu (nekadašnjem Tviteru) ovde, ovde i ovde (arhivirani linkovi ovde, ovde i ovde).
U objavama na društvenim mrežama takođe se ne pominju raniji video snimci koje je objavio ISRO a na kojima se vidi letelica u orbiti oko Meseca nekoliko dana pre nego što je sletela, kao ovde 15. avgusta i ovde 20. avgusta 2023. (arhivirano ovde i ovde).
NASA je takođe fotografisala sondu parkiranu na površini Meseca sa svog Lunarnog izviđačkog satelita (Lunar Reconnaissance Orbiter) i objavila slike na svojoj stranici 5. septembra 2023. (arhivirano ovde).
U snimku objavljenom na TikToku na hrvatskom takođe se ismeva ideja da je Kina sletela na Mars, jer je ta zemlja objavila animirani video koji prikazuje sletanje, sličan simulaciji prikazanoj u Indiji. Animaciju sletanja kineske sonde na Mars prate scene erupcije veselja u sobi sa naučnicima. "Dame i gospodo, ovo je bilo sletanje Kine na Mars. Kao što vidite, sletanje je prošlo savršeno bez ikakve greške," kaže čovek, a zatim se smeje.
Kineska sonda Tianmen-1 sletela je na Mars 15. maja 2021. (link arhiviran ovde). Animirani video je objavila Kineska centralna televizija (CCTV), a potom kineski mediji (ovde) i strane agencije i mediji poput Rojtersa (arhivirano ovde) i Vašington posta koji je jasno naznačio da je video animacija (arhivirano ovde).
Sletanje je bilo nemoguće pratiti uživo zbog udaljenosti između Zemlje i Marsa. Komplikovani proces sletanja nazvan je "sedam minuta terora" jer se dešava brže nego što radio signali sa Marsa mogu da stignu do Zemlje, što znači da su komunikacije ograničene, preneo je AFP (arhivirano ovde).
NASA je čestitala kineskoj svemirskoj agenciji na uspešnoj misiji 19. maja 2021. (arhivirano ovde).
Kamera Univerziteta u Arizoni za Naučni eksperiment slikanja visoke rezolucije (High-Resolution Imaging Science Experiment - HiRise), koja se nalazi na Marsovom izviđačkom satelitu (Mars Reconnaissance Orbiter), primetila je rover na slikama snimljenim 2022. i 2023. (linkovi arhivirani ovde i ovde).
U snimku na TikToku, objavljenom mesecima nakon sletanja Kine na Mars, se zanemaruje činjenica da su snimak sletanja i slike sa Marsa već objavljeni (arhivirano ovde). Sonda je takođe poslala fotografije crvene planete (arhivirane ovde) pre početka procesa sletanja.
Kamera kontrolisana sa Zemlje snimila je poletanje Apola 17
TikTok video takođe uključuje snimke letelice koja se podiže sa površine Meseca. Čovek koji na snimku govori na hrvatskom pogrešno tvrdi da je snimak iz 1969. godine i sugeriše da ne može biti stvaran jer bi astronaut morao da ostane da bi ga snimio.
U stvari, snimak poletanja je iz misije Apolo 17 koja je posetila Mesec 1972. Inženjeri su koristili kameru kontrolisanu izdaleka sa Zemlje postavljenu na opremu koja je ostavljena na Mesecu nakon što su američki astronauti otišli.
Pretraga za video snimak sa ključnim rečima "moon liftoff Apollo" dovela je do originalnog video snimka koji je na Jutjubu 14. decembra 2009. objavio Smitsonijanov nacionalni muzej vazduhoplovstva i svemira (Smithsonian National Air and Space Museum), arhivirano ovde.
"Poletanje Apolo 17 Lunar Module je snimljeno televizijskom kamerom postavljenom na lunarnom roveru koji je posada parkirala oko 145 metara istočno od svemirske letelice. (...) Ed Fendel u Hjustonu je morao da predvidi trenutak paljenja, uzletanje i brzinu penjanja, da kontroliše nagib kamere da bi se pratio uspon," stoji u opisu videa.
Link vodi do članka Nacionalnog muzeja vazduhoplovstva i svemira objavljenog 30. decembra 2011. (arhivirano ovde), u kojem su objašnjene tehničke poteškoće i nezgode koje su dovele do snimanja ovog videa. "Uprkos svom njihovom teškom radu i tehnološkom razvoju, konačno poletanje ljudi sa Meseca došlo je i prošlo uz samo kratko obaveštenje u noćnim vestima," podseća se u članku.
"... televizijska kamera se mogla kontrolisati direktno sa Zemlje preko velike antene sa visokim pojačanjem na roveru. Pošto signali ka i sa Zemlje kasne nekoliko sekundi zbog udaljenosti od 240.000 milja, inženjeri misije su predložili da se unapred programiraju poletanja lunarnog modula za Apolo misije 15, 16 i 17," navodi se u članku.
"Svaka komanda je bila skriptovana, a sve što sam radio je da gledam u sat i šaljem komande. Nisam gledao u televiziju. Zaista ništa nisam video dok se nije sve završilo i kada smo pustili snimak. To su bile unapred podešene komande koje su samo izdavane tokom vremena. Na taj način ih je (kamera) sledila,"prisetio se u intervjuu 2000. godine za NASA-in projekat oralne istorije Džonsonov svemirski centar referent za instrumentaciju i komunikaciju za misije Apolo, Ed Fendel (arhivirano ovde).
Trajne teorije zavere o sletanju na Mesec
Šest NASA-inih misija spustilo je ljude na Mesec između 1969. i 1972. Prva je bila Apolo 11 , jula 1969. godine, tokom koje je Nil Armstrong postao prva osoba koja je prošetala Mesecom, sa Edvinom Judžinom "Bazom" Oldrinom (Edwin Eugene "Buzz" Aldrin). Samo jedna misija nije uspela: Apolo 13 pretrpeo je kritični nedostatak snage i kiseonika u letu i bio je primoran da kruži oko Meseca bez sletanja. Posada misije Apolo 17 je bila poslednja koja je kročila na Mesec, u decembru 1972.
Judžin Sernan (Eugene Cernan), čiji je otac bio iz Slovačke, bio je deo misije i za sada je poslednji čovek koji je hodao Mesecom.
Otkada su astronauti prvi put sleteli na Mesec 1969. godine, ljudi su odbijali ideju da je takvo tehnološko dostignuće moguće.
Milioni ljudi širom sveta i dalje veruju da niko nikada nije hodao Mesecom i da su slike koje je NASA emitovala u julu 1969. snimljene u holivudskom studiju, preneo je AFP 2019. godine povodom 50. godišnjice prvog sletanja na Mesec (link arhiviran ovde).
Prema francuskom novinaru i istraživaču teorija zavere Didijeu Dezormou (Didier Desormeaux) koji je 2019. pričao za AFP, to je prvi put da je "teorija zavere izgrađena u potpunosti oko vizuelne interpretacije medijskog događaja – koji oni [koji ne veruju u sletanje na Mesec, prim.ur.] u potpunosti osuđuju kao nameštaljku."
"Moć takvih teorija je u tome što, bez obzira na sve, opstaju, jer postaju verovanje koje dolazi sa vrstom evangelizacije i tako mogu da traju zauvek," dodao je on.
AFP Činjenice je več razobličio post na društvenim mrežama objavljen istog dana kada se Indija uspešno spustila na Mesec, a u kojem se tvrdilo da je satiričan snimak iz 2019. godine o udarnim rupama u Bengaloru dokaz da se sletanje na Mesec 1969. nije dogodilo.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
