Video nije snimio Kjubrik, već prikazuje scene iza kulisa iz filma iz 2018. i NASA-ine arhive iz 1972.
- Objavljeno 22. septembra 2023. u 16:28
- Za čitanje potrebno 10 minuta
- Od: Matus KRCMARIK, AFP Slovačka
- Prevod i prilagođavanje Marion DAUTRY
Copyright © AFP 2017-2024. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
U objavi na Fejsbuku od 28. juna 2023. u reels-u podeljenom 2.300 puta, netačno se tvrdi da prikazuje "arhivski snimak Stenlija Kjubrika" sletanja na Mesec snimljenog u studiju i da je reditelj priznao da su "sva sletanja na Mesec lažirana". Reels je podeljen u postovima i u avgustu i septembru 2023. godine.
Isti korisnik je već podelio taj video u martu ove godine. Podeljen je i na slovačkom u septembru i na rumunskom 2022. godine -- kada ga je razobličio AFP.
Kjubrika, koji je snimio film "2001: Odiseja u svemiru" 1968. godine, često citiraju ljudi koji ne veruju da su sletanja na Mesec stvarna. Neosnovane teorije da je snimio nameštenu misiju na Mesec navele su njegovu ćerku Vivijan da 2016. na Tviteru podeli demanti. "Kako neko može da pomisli da bi jedan od najvećih branilaca čovečanstva počinio takvu izdaju?", napisala je u otvorenom pismu objavljenom u tvitu. Ona je te tvrdnje nazvala "grotesknom laži".
Snimak zapravo prikazuje klipove sa snimanja filma Prvi čovek (First Man na engleskom) koji je izašao u bioskopima 2018. godine -- dugo nakon smrti Stenlija Kjubrika -- i stvarne klipove koji prikazuju boravak američkih astronauta na Mesecu 1972. godine. AFP na slovačkom je objasnio izvor svih scena u obmanjujućem postu.
Scena 'iza kulisa' snimanja filma 'Prvi čovek' 2017. godine
Film "Prvi čovek", reditelja Demijena Šazela (Damien Chazelle), sa Rajanom Goslingom (Ryan Gosling) u glavnoj ulozi američkog astronauta Nila Armstronga, snimljen je u kamenolomu u blizini Atlante 2017. godine, kako je objašneno u ovom članku, mnogo godina nakon Kjubrikove smrti 1999. godine.
Film priča o prvoj poseti čoveka na Mesec i uključuje rekonstrukciju sletanja. Zasnovan je na Armstrongovoj biografiji iz 2005. koju je napisao Džejms R. Hansen.
Armstrong je bio prvi čovek koji je hodao po Mesecu u okviru misije Apolo 11 1969. godine (arhivirano ovde). NASA procenjuje da je 650 miliona ljudi gledalo Armstrongove prve korake na Mesecu, kada je izgovorio čuvene reči "ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".
Scene iz video izveštaja IMAX-a
Slike na početku snimka korišćenog u netačnim tvrdnjama potiču iz video izveštaja "Iza kulisa" o snimanju Prvog čoveka (link je arhiviran ovde), koji je IMAX objavio na Jutjubu 11. oktobra 2018.
Prva scena u kompilaciji podeljenoj na društvenim mrežama prikazuje glumca obučenog kao astronaut koji stoji na merdevinama letelice dok se oko njega kreću članovi filmske ekipe. Ta scena je prikazana u 3:11 u originalnom snimku IMAX-a:
Dva astronauta koji stoje pored članova filmske ekipe pojavljuju se u 3:44 u IMAKS-ovom izveštaju:
Glumac u kostimu astronauta koji stoji na merdevinama se pojavljuje u 3:14:
U jednoj sceni, lice glumca Rajana Goslinga može se jasno videti na originalnom snimku, ali je previše zamućeno u videu koji se deli na društvenim mrežama (u 0:06 u netačnim objavama i u 2:05 u IMAX-ovom izveštaju):
Glumac koji se penje uz merdevine pojavljuje se u 2:27:
Nakon toga (1:58) video prikazuje glumca iza modula:
Izveštaj Insajdera
Druge scene prikazane u netačnom postu su uzete iz snimka koji je na Jutjubu 11. oktobra 2018. objavio kanal magazina Insajder pod nazivom "Kako je reprodukovano prvo sletanje na Mesec u filmu 'Prvi čovek'" (arhivirano ovde). U video izveštaju se priča o pozadini snimanja filma, konkretno kako je reditelj "koristio praktične efekte i CGI da oživi putovanje Nila Armstronga na Mesec", kako piše u opisu snimka.
U 14. sekundi videa u netačnom postu (1:54 u originalnom snimku) vidimo dva glumca u kostimu astronauta kako stoje pored modula sa užadima koja ih drže odozgo:
Scene koje prikazuju letelicu odozgo i astronauta kako se spušta takođe su vidljive u ovom izveštaju Insajdera u 00:25:
U 00:58, glumac se spušta niz letelicu:
Izveštaj Holivud strimsa
Još dve scene dolaze iz izveštaja "Iza kulisa" o tom filmu (arhivirano ovde), koji je 12. oktobra 2018. godine na Jutjubu objavio Holivud strims (Hollywood Streams). "Rajan Gosling, Kler Foj, Kajl Čendler, Kori Stil i reditelj Demijen Šazel vode nas iza kulisa i u svemir za svoj film 'Prvi čovek'", piše u opisu.
Na vremenskoj oznaci 0:21 video snimka koji se deli na društvenim medijima (3:54 u originalnom videu), na primer, vidimo glumca u odelu astronauta kako stoji pored letelice.
Scena u kojoj se s leđa prikazuje astronaut pojavljuje se u 3:48 u video snimku Holivud strimsa:
NASA-in snimak pokazuje kako astronauti posrću
Konačno, kadrovi sa snimanja "Prvog čoveka" u video snimku podeljenom na društvenim mrežama su praćeni klipovima američkih astronauta koji stvarno hodaju po Mesecu 1972. Kao što su istakli razni drugi novinari za proveru činjenica (npr. Factcheck Lab u ovoj priči objavljenoj u martu 2023.) ovi video snimci se mogu skinuti sa sajta NASA-e.
Snimak astronauta koji ne uspeva da ustane napravljen je 1972. i može se skinuti direktno sa sajta NASA-e klikom na ovaj link. Snimak objavljen na društvenim mrežama je ubrzan u odnosu na original.
U transcriptu na sajtu NASA-e (arhivirano ovde) je opisano (u žurnalu pod 144:35:24) kako se na snimku vidi Čarls Djuk (Charles Duke), pilot lunarnog modula, koji gura sondu u zemlju da bi testirao tlo. Kada se sonda potpuno uvuče, on pada zajedno sa njom. U trećem pokušaju uspeva da stane na noge:
Ostatak snimka takođe dolazi od NASA-e i može se preuzeti ovde. Prema transkriptu snimka, astronaut Djuk pokušava da zabije cev u zemlju Meseca kako bi uzeo uzorke. Čekić mu izleti iz ruke i četiri puta pokušava da ga podigne sa zemlje pre nego što odustane:
Mesec ima samo jednu šestinu gravitacije u poređenju sa Zemljom, pa se astronauti teško kreću po njegovoj površini.
"Uprkos mesecima intenzivne obuke, astronauti misija Apolo su se često mučili u svojim teškim, krutim, nezgrapnim skafanderima. Na mnogo načina, nošenje takvog odela je slično radu u prenaduvanom, krutom balonu," objašnjeno je u ovom članku Biznis insajdera iz 2019.koji uključuje razgovor sa astronautom Čarlsom Djukom, koji je pilotirao modulom za sletanje na mesec za misiju Apolo 16.
"Sagnuti se da bi uzeli neki predmet rukavicama bilo je praktično nemoguće, pa su astronauti morali da se oslone na druge alate. Takođe su morali da skaču kako bi čučnuli, koristeći doskok da sabiju svoja naduvana i elastična odela, koja su se borila protiv normalnog kretanja," objašnjeno je.
Trajne teorije zavere o sletanju na Mesec
Šest NASA-inih misija spustilo je ljude na Mesec između 1969. i 1972. Prva je bila Apolo 11 , jula 1969. godine (arhivirano ovde) tokom koje je Nil Armstrong postao prva osoba koja je prošetala Mesecom, sa Edvinom Judžinom "Bazom" Oldrinom (Edwin Eugene "Buzz" Aldrin). Samo jedna misija nije uspela: Apolo 13 pretrpeo je kritični nedostatak snage i kiseonika u letu i bio je primoran da kruži oko Meseca bez sletanja. Posada misije Apolo 17 je bila poslednja koja je kročila na Mesec, u decembru 1972.
Judžin Sernan (Eugene Cernan), čiji je otac bio iz Slovačke, bio je deo misije i za sada je poslednji čovek koji je hodao Mesecom.
Otkada su astronauti prvi put sleteli na Mesec 1969. godine, ljudi su odbijali ideju da je takvo tehnološko dostignuće moguće.
Milioni ljudi širom sveta i dalje veruju da niko nikada nije hodao Mesecom i da su slike koje je NASA emitovala u julu 1969. snimljene u holivudskom studiju, preneo je AFP 2019. godine povodom 50. godišnjice prvog sletanja na Mesec (link arhiviran ovde).
Prema francuskom novinaru i istraživaču teorija zavere Didijeu Dezormou (Didier Desormeaux) koji je 2019. pričao za AFP, to je prvi put da je "teorija zavere izgrađena u potpunosti oko vizuelne interpretacije medijskog događaja – koji oni [koji ne veruju u sletanje na Mesec, prim.ur.] u potpunosti osuđuju kao nameštaljku."
"Moć takvih teorija je u tome što, bez obzira na sve, opstaju, jer postaju verovanje koje dolazi sa vrstom evangelizacije i tako mogu da traju zauvek," dodao je on.
AFP Činjenice je već razobličio post na društvenim mrežama objavljen istog dana kada se Indija uspešno spustila na Mesec, a u kojem se tvrdilo da je satiričan snimak iz 2019. godine o udarnim rupama u Bengaloru dokaz da se sletanje na Mesec 1969. nije dogodilo.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas
