Rezultat laboratorijske analize iz 2022. nije dokaz da je 'saharski pesak' neprirodan fenomen

Uobičajeni je fenomen da snažni vetrovi iz pustinje nose saharski pesak do Evrope, donoseći ga čak i do zemalja na severu kontinenta, pa i Bosne, Srbije i Hrvatske. Međutim, ta pojava takozvane "prljave kiše" često je predmet raznih teorija da nije reč o poznatom meteorološkom fenomenu. Tako su krajem juna 2024. na društvenim mrežama na više jezika ponovo podeljeni rezultati analize urađene dve godine ranije u laboratoriji u Tuzli uz netačnu tvrdnju da dokazuju da nije reč o pravom pesku, već o zaprašivanju opasnim metalima nekim drugim, neprirodnim, načinima. Analizu je 2022. naručio advokat iz Bosne Mirnes Ajanović, koji je i sam rekao da je ipak potrebno više istraživanja da bi se utvrdilo zašto uzorak iz Dobošnjice Donje u Bosni sadrži mnogo više teških metala nego uzorak peska navodno donetog pravo iz Sahare. Stručnjaci su doveli u pitanje metodologiju ovog eksperimenta i objasnili AFP-u da takav rezultat nije čudan kada je reč o uzorku sa mesta poznatog po industrijskom zagađenju.

"Znači, onaj što doleće iz Tunisa, nije to taj," piše u opisu posta objavljenog na Eksu 23. juna 2024. U postu se nalazi skrinšot teksta koji glasi: "Kada usporedimo pravi saharski pijesak (Tunis) i onaj što se prodaje pod 'saharski pijesak nad Europom', dobijamo sljedeće rezultate: 7x veću koncentraciju LITIJA..." i druge cifre o mnogostruko većoj koncentraciji raznih teških metala. Isti skrinšot je podeljen na drugim platformama poput Fejsbuka i ruske mreže VK.

Podelili su ga i korisnici iz Hrvatske, na primer u ovom postu objavljenom na Fejsbuku 22. juna 2024. i podeljenom preko hiljadu puta za tri nedelje.

O tim brojevima je pričala i Slađana Velkov, koja je ranije već delila netačne informacije o zdravlju. "Da li se to baca iz nekakvih aviona ne znam (...) Laboratorija zvanična u Bosni je uradila ispitivanja saharskog peska," kaže u kratkom snimku objavljenom na TikToku i Jutjubu, pozivajući se na rezultate analize koju je objavio i komentarisao advokat Mirnes Ajanović 2022.

Laboratorijski izveštaj i tvrdnju da se u prašini u Bosni i generalno u Evropi nalaze brojni metali u prekomernim količinama i da to ukazuje da se ne radi o prirodnom fenomenu podelili su i korisnici društvenih mreža u Francuskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Holandiji ali i na primer rumunska političarka u aprilu 2024.

Zagađenje vazduha i okoline je poznati problem u regionu, uključujući Bosnu, pa i u blizini Tuzle gde su analize urađene (arhivirano ovde i ovde). Međutim, Institut za hemijsko inženjerstvo je potvrdio za AFP da je samo analizirao uzorke koje je dobio, a da nije kontrolisano kako su uzeti. Stručnjaci koje je kontaktirao AFP upozorili su da ne treba donositi preuranjene zaključke, jer se postavlja nekoliko bitnih pitanja i sumnji u vezi sa metodologijom ovog eksperimenta, te da sastav materijala koji putuje iz Sahare može da se promeni tokom svog putovanja.

Image
Skrinšotovi postova o analizi navodnih uzoraka iz Bosne i Tunisa, napravljeni 10. jula 2024.

Izvor laboratorijske analize

Advokat i lokalni političar u Bosni Mirnes Ajanović objavio je 8. juna 2022. godine na Jutjub nalogu svoje stranke izveštaj iz laboratorije i snimak u kojem priča o rezultatima. Objasnio je da je njegova grupa "Narodni krizni štab", koja se protivila merama za zaustavljanje širenja kovida-19 u vreme pandemije (arhivirano ovde), naručila analize i poređenje navodnog uzorka peska sa Sahare sakupljenog u Tunisu sa uzorkom prašine iz Dobošnice Donje blizu Lukavca sakupljenim, kako Ajanović kaže, od "saharske prljave kiše" 7. aprila 2022.

Oba uzorka predata su Institutu za hemijsko inženjerstvo u Tuzli. Izveštaj o analizi se može naći ovde.

Prema rezultatima, drugi uzorak (navodno prašina iz Bosne) pokazuje više nivoe aluminijuma, arsena, barijuma, nikla, cinka i gvožđa u poređenju sa uzorkom navodno uzetim u Tunisu. Razlika između dva uzorka se manje-više poklapa sa brojevima navedenim u postovima na društvenim mrežama (na primer "8 puta veća koncentracija olova").

Institut navodi da može samo da komentariše rezultate u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju dozvoljenih količina štetnih i opasnih tvari u zemljištu (Sl. Novine FBiH 72/09) i da uzorak iz BiH sadrži više hemijskih elemenata u količinama iznad dozvoljenih. Kako piše u Pravilniku, granice su utvrđene za "tvari koje se smatraju onečišćivačima poljoprivrednog zemljišta" (član 1).

Institut je 11. aprila 2024. u mejlu za AFP rekao da je izvršio testove na dva uzorka, ali da im ih je dala treća strana. Stoga Institut nema načina da zna u kojim okolnostima su uzorci uzeti. "U slučaju kada je uzorak dostavljen od korisnika, rezultati se primjenjuju na uzorak onakav kako je primljen," piše i u izveštaju.

Sam Ajanović je odbio da navede razlog za razliku u sastavu uzoraka. U kratkom snimku objavljenom na Jutjubu 20. aprila 2024, Ajanović je ponovio da treba ispitati odakle te koncentracije teških metala ali i da "možemo reći da možemo pretpostavljati ali neću da pretpostavljam. Mi govorimo i prezentiramo činjenice. Ako počnemo se baviti špekulacijama (...) onda će reći 'vi ste teoretičari zavjere'".

Upitna metodologija

Franko Marenko (Franco Marenco), vanredni profesor u Centru za istraživanje klime i atmosfere (CARE-C) Instituta Kipra i stručnjak za aerosole i daljinsku detekciju, rekao je u mejlu za AFP 16. aprila 2024. da ne veruje da je "eksperiment ispravno dokumentovan za dokazivanje bilo kakve teorije."

Kaže da na osnovu dostupnih informacija o analizi, "nisu date nikakve informacije o tome gde su uzorci prikupljeni, koji je metod korišćen za prikupljanje, niti način na koji se uzorcima rukovalo i kako su čuvani između prikupljanja i analize."

Marenko je naglasio da je prilikom sprovođenja takve studije važno osigurati da se isti metod sakupljanja koristi na obe lokacije i da se "verifikuje da putovanje vazdušne mase između dve lokacije odgovara stvarnom putu putovanja kroz atmosferu".

Predložio je uzimanje uzoraka na velikoj nadmorskoj visini da bi se izbegla kontaminacija. To je zato što se "unutar graničnog sloja očekuje da će biti pomešan sa lokalnim izvorima," rekao je on. "Granični sloj"  je meteorološki termin za najniži deo Zemljine atmosfere.

Profesor Konrad Kandler, rukovodilac Istraživačke grupe Atmosferski aerosol na Institutu za primenjene geonauke u Nemačkoj, takođe je ukazao na nedostatak informacija o tome kako je sproveden eksperiment. "Nije jasno koja je vrsta ekstrakcije korišćena, što će uticati na interpretaciju rezultata," rekao je u mejlu za AFP 18. aprila 2024.

Image
Gusta peščana prašina iz Sahare daje nebu žućkasti izgled iznad Nice na jugu Francuske 30. marta 2024. (AFP / Valeri Aš)

Iako se često priča o "saharskom pesku", nije u pitanju pesak kakav se može naći ispod stopala na površini zemlje na plaži ili u pustinji, već je reč o česticama prašine (arhivirano ovde).

Kandler je naveo da je poređenje uzorka tla (kao što je saharski pesak) sa uzorkom prašine u vazduhu "generalno besmisleno" jer je većina čestica tla prevelika da bi se transportovala na veliku udaljenost.

Sa tim se slaže i viši naučnik u Mađarskom centru za astronomiju i nauke o Zemlji Đerđ Varga (György Varga), koji istražuje i proučava oluje prašine. Pesak, sa većim česticama, obično se ne transportuje na velike udaljenosti, za razliku od prašine, koja se sastoji od manjih čestica, rekao je on AFP-u u mejlu od 12. aprila.

Poznati izvori zagađenja

Dr Elizabet Paunović, nezavisna ekspertkinja za uticaje životne i radne sredine na zdravlje, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije i članica srpske organizacije Nacionalna ekološka asocijacija, objasnila je AFP-u 18. aprila 2024. da se, ako je uzorak pravi i uzet je u gradu Tuzli ili negde u blizini, prilikom razmatranja analize mora uzeti u obzir činjenica da je ova oblast poznata po industrijskim objektima i dugogodišnjem zagađenju vazduha (više o tome ovde, ovde i ovde).

"Kad se radi o Tuzli, za koju je dugoročni problem zagađenja vazduha vrlo dobro zabeležen, besmisleno je imati ideju da neko prska zagađivače iz aviona, jer tamo već ima teške i dobro poznate zagađivače," rekla je Paunović.

I kada pogledamo uticaj prašine iz Sahare ili drugih krajeva, Franko Marenko kaže da treba uzeti u obzir činjenicu da "prašina može da promeni sastav tokom putovanja i pokupi zagađenje na putu (na primer iz gradova, industrije, ratnih zona, itd.)".

Kandler je takođe istakao da se sastav prašine može promeniti ako su izvori zagađenja duž njenog puta.

Prema njegovim rečima, drugi uzorak liči na tipičnu zagađenu prašinu pronađenu prilikom uzorkovanja iz grada ili gusto naseljenog područja. "Elementi obično antropogenog porekla (koji potiču ili su pod uticajem ljudskih aktivnosti - prim. ur.) su pojačani. Oni mogu doći iz mnogo različitih izvora, uglavnom industrijskih kao što su metalurška prerada, sagorevanje uglja, sagorevanje nafte, automobili, itd.", rekao je AFP-u.

"Sama udaljenost od industrijskog izvora ne govori o lokalnoj kontaminaciji," kaže Kandler i ističe da se čini da region u kojem se nalazi laboratorija ima značajnu lokalnu kontaminaciju teškim metalima.

'Prljava kiša' sve češća

U aprilu 2024. "izuzetan" oblak prašine iz Sahare zagušio je delove Evrope, uzrokujući loš kvalitet vazduha i oblaganje stakla i automobila prljavštinom, prema klimatskom monitoru kontinenta. Saharska prašina stiže u Evropu kada snažni vetrovi prenose čestice iz pustinje Sahare preko Sredozemnog mora. Iako se može desiti tokom cele godine, rano proleće je tipično period kada je ovaj fenomen na vrhuncu.

U saopštenju za štampu, jedan viši naučnik iz Službe za praćenje atmosfere Kopernikus (CAMS) rekao je da "iako nije neobično da saharska prašina dospeva u Evropu, poslednjih godina došlo je do povećanja intenziteta i učestalosti takvih epizoda, što bi se potencijalno moglo pripisati promenama u obrascima atmosferske cirkulacije" (arhivirano ovde).

Da li je prašina iz Sahare opasna po zdravlje? Kako je objašnjeno na sajtu Kopernikus, sve zavisi od njene koncentracije i visine (arhivirano ovde). Dok prašina na velikim visinama ima manji uticaj na površinu, oblaci nižeg nivoa pogoršavaju kvalitet vazduha i stvaraju respiratorne rizike. Saharska prašina nosi mikroorganizme, uključujući patogene, ali to ne bi trebalo da bude znak za uzbunu jer su virusi i bakterije u vazduhu prirodno prisutni," dodaje se. "Slično iskustvu pandemije kovida-19, opasnost po zdravlje zavisi od koncentracije patogena," piše na stranici ažuriranoj 2022.

Ne postoje dokazi da su kemtrejlsi stvarni

Neki korisnici koji su podelili analize ili komentarisali postove o tome pomenuli su "bacanje iz aviona" ili kemtrejlse. AFP je već pisao o tome kako nepotkrepljeno verovanje u svetsku zaveru da nepoznati akteri ispuštaju u vazduh tone raznih proizvoda iz nejasnih razloga (takozvani "kemtrejlsi"), maskira stvarne i dobro poznate probleme povezane sa zagađenjem životne sredine.

Mnogi naučnici i institucije objasnili su da nema dokaza da kemtrejlsi ili hemijski tragovi na nebu postoje. To je, na primer, učinilo Kraljevsko aeronautičko društvo Velike Britanije 2023, pre toga francuski klimatolog Olivije Buše (Olivier Boucher) 2018, Američka agencija za zaštitu životne sredine 2014. godine, desetine atmosferskih hemičara i geohemičara upitanih u istraživanju 2016. godineŠvedski meteorološki institut 2013, uzbunjivač Edvard Snouden 2019. (arhivirano ovde), kao i međunarodna NVO za zaštitu životne sredine Grinpis (Greenpeace). 

Dr Paunović upozorava na to da usmeravanje na ove neutemeljene tvrdnje vodi ka nedostatku politike protiv zagađenja. "Pravi se pogrešna slika u javnosti, onda nemate pritisak javnosti i tako se opravdava nepreduzimanje mera. To ide u korist lobija, naftnih kompanija, zagađivača. Nije u korist rešenja," rekla je za AFP u martu 2024.

Ažurirana je naslovna fotografija
11. jul 2024. Ažurirana je naslovna fotografija

Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?

Kontaktirajte nas