Brnabić je izostavila deo citata Munire Subašić u kome kaže: neka su Vučićeva 'djeca živa i sretna'

"Munira Subašić izrekla je do sada najmonstrouzniju pretnju - i ne samo po život predsednika Republike Srbije @avucic, već direktnu pretnju po život njegove dece i njegovih još uvek nerođenih unučadi," piše u dugom postu objavljenom na Eksu 12. jula 2024. na nalogu predsednice skupštine Srbije Ane Brnabić. Ona citira Muniru Subašić, koja je u intervju za Danas objavljenom 12. jula 2024. (arhivirano ovde) pričala o obeležavanju godišnjice genocida u Srebrenici i o značaju rezolucije UN o Danu sećanja na genocid počinjen u julu 1995.

Brnabić je u svom postu citirala reči Munire Subašić: "Meni je žao što Aleksandar Vučić nije bio sponzor Rezolucije, što se na taj način nije nama majkama izvinio. Mrtvi se ne mogu vratiti, ali ipak i on ima svoju djecu. Mora da misli na to. Nije samo njegov život važan – važan je život njegove djece i njegovih unučadi. Trebao je na neki način da traži oprost od majki."

Tabloidi su preneli post Ane Brnabić uz senzacionalističke naslove poput "NAJMONSTRUOZNIJA PRETNJA PO ŽIVOT VUČIĆA I NJEGOVE DECE" ili "Brnabić o najmonstruoznijoj pretnji Munire Subašić". Za neke tabloide i medije je "Sramotna kletva" to što je Subašić takođe rekla "a on (Aleksandar Vučić, prim. ur.) neka očekuje od Alaha kaznu".

Ni Brnabić, ni mediji koji su preneli njenu objavu, nisu citirali nastavak izjave u kojoj je Subašić poželela Vučiću da su njegova "djeca živa i sretna", niti njene reči da rezolucija UN usvojena u maju 2024. (arhivirano ovde) ne proglašava srpski narod "genocidnim".

Image

Skrinšot obmanjujućeg posta na Eksu, napravljen 12. jula 2024.

Hiljade ljudi se okupilo u memorijalnom Potočari u Srebrenici 11. jula 2024. u znak sećanja na masakr bosanskih Muslimana 1995. godine. Tom prilikom sahranjeni su posmrtni ostaci 14 žrtava koje su identifikovane u poslednjih godinu dana (arhivirano ovde).

Tokom događaja je predsednica pokreta "Majke enklava Srebrenica i Žepa" Munira Subašić izjavila za Danas: "Hvala Bogu da je Rezolucija o genocidu u Srebrenici usvojena, jer, koliko god ona bila važna za nas, isto je važna i za ljude koji negiraju genocid, jer njihova djeca, obični ljudi, ne znaju pravu istinu."

Rezolucija Ujedinjenih Nacija koja proglašava 11. jul Međunarodnim danom razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. usvojena je u maju 2024. na plenarnom sastanku Generalne skupštine svetske organizacije. Srbija, kao i nekoliko drugih zemalja poput Rusije i Kine, se oštro se protivila usvajanju tog dokumenta. Iako se u Rezoluciji nigde ne spominje odgovornost celog naroda, niti se srpski narod proglašava "genocidnim", predsednik Srbije Vučić je tokom sednice izjavio da je "jedina njena svrha bila da se moralna krivica prebaci na jedan narod: na narod Srbije i Republike Srpske."

U tekstu se zapravo uopšte ne pominje Srbija, već naglašava "da je prema međunarodnom pravu krivična odgovornost za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini." O tome kako su provladini mediji i političari u Srbiji neosnovano predstavili Rezoluciju pisao je portal Raskrikavanje (arhivirano ovde).

Šta je tačno rekla Munira Subašić?

Munira Subašić je za Danas rekla: "Meni je žao što Aleksandar Vučić nije bio sponzor Rezolucije, što se na taj način nije nama majkama izvinio. Mrtvi se ne mogu vratiti, ali ipak i on ima svoju djecu. Mora da misli na to. Nije samo njegov život važan – važan je život njegove djece i njegovih unučadi. Trebao je na neki način da traži oprost od majki."

Srpski list je citira da je dodala da "neka su njegova djeca živa i sretna a on neka očekuje od Alaha kaznu."

O Rezoluciji je rekla da to nije proglašavanje srpskog naroda "genocidnim".

"Ako narod ne zna istinu i veruje samo u ono što predsjednik kaže onda njihova budućnost neće biti sretna, neće se sretno završiti (...) Potrebna nam je pravda, povjerenje, ne zbog nas, nego zbog onih koji ostaju iza nas, da imaju bolju i sretniju budućnost," izjavila je Subašić.

Međutim, njene reči da je Rezolucija bitna za pomirenje i budućnost naroda na Balkanu, kontekst i ceo citat ne pominju ni Ana Brnabić, ni mediji koji su preneli njenu objavu.

Image

Bosanska Muslimanka koja je preživela genocid u Srebrenici 1995. pored kovčega rođaka na spomen groblju u Potočarima 11. jula 2024. (AFP / ELVIS BARUKCIC)

Snage bosanskih Srba koje je vodio Ratko Mladić zauzele su 11. jula 1995. Srebrenicu, grad u istočnoj Bosni -- koji je tada bio enklava pod zaštitom UN-a -- i narednih dana ubile više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

Bio je to najgori masakr u Evropi od Drugog svetskog rata i dva međunarodna suda, čiju nadležnost priznaje i Srbija, su presudila da je to genocid.

Ratko Mladić je osuđen na kaznu doživotnog zatvora, između ostalog za genocid i progon, istrebljivanje, ubistvo i nehumano delo prisilnog premeštanja sa područja Srebrenice tokom 1995. godine (arhivirano ovde). Radovan Karadžić, koji je tada bio predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant oružanih snaga Republike Srpske, je takođe osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici i druge zločine protiv čovečnosti (arhivirano ovde).