Proces međunarodnog usvojenja u Srbiji na meti netačnih tvrdnji

"Znači lagano se poseti sajt, kupi dete, koje je pre toga oteto biološkim roditeljima i ćao..... PRODAJU SE DECA.....", piše u opisu snimka postavljenog na Fejsbuku 8. marta 2024. i podeljenog skoro 300 puta. "Ko prodaje Srpsku decu - Bilateralni ugovori o usvajanju dece - Ministarstvo za porodicu i demografiju - Novo dete na čekanju," piše u opisu posta objavljenog na Tiktoku 7. marta 2024. uz sedmominutnu verziju istog snimka i podeljenog skoro 18.000 puta. Snimak je podeljen i na Instagramu gde je prikupio 2.500 lajkova.

Video je napravljen tokom konferencije za medije 7. marta 2024. u Beogradu organizovanoj u znak pordške Ani Mihaljici, čije je troje dece nakon prijave policije i javnog tužilaštva centar za socijalni rad privremeno oduzeo i smestio u sigurnu kuću (arhivirano ovde). Konferenciju su organizovali Udruženje građana "NoVa", "Lekari i naučnici za nauku i etiku" (LRNE) i grupa "Pravo na izbor", koji lobiraju protiv vakcinacije u Srbiji i promovišu obmanjujuće informacije o Ivermektinu (arhivirano ovde), sredstvu za uklanjanje glista koje se netačno reklamira kao lek protiv kovida-19.

Tokom tih sedam minuta, Nada Gladović iz grupe LRNE tvrdi da je "istraživala gde se prodaju srpska deca" i navodi imena sedam agencija koje navodno nude srpsku decu za slanje u inostranstvo i kojima se potom gubi svaki trag. Ona pritom implicira da su na sajtovima prikazana nestala srpska deca.

"Uslovi za usvojenje su definisani Porodičnim zakonom i tim zakonom je predviđena i mogućnost međunarodnog usvojenja pod uslovom da se za dete ne mogu pronaći adekvatni domaći usvojitelji, a samo usvojenje mora da odobri ministar", rekla je za AFP Činjenice Marija Petrović, advokatica i stručna saradnica u beogradskom Centru za prava deteta. Ona je opovrgla tvrndje koje kruže na društvenim mrežama rekavši da se brzo usvajanje i gubljenje traga toj deci u inostranstvu "ne može dogoditi u zakonskom postupku". 

Međunarodna usvojenja prate rigorozan proces koji zahteva mnogo provera i izveštaja i traje mnogo duže od 24 dana -- u proseku 540 dana za roditelje iz SAD-a, najmanje tri godine prema španskoj agenciji za usvajanje. Vlasti Srbije traže izveštaje o deci od usvojitelja i socijalnih radnika tokom nekoliko godina posle usvojenja i mogu da traže i dodatne informacije bilo kad nakon toga, objasnila je za AFP Činjenice Robin Sajzmor (Robin Sizemore), izvršna direktorka američke agencije Hopskotč (Hopscotch Adoptions). Nekoliko agencija navedenih na konferenciji za medije trenutno čak i ne posluje u Srbiji.

Image

Skrinšot obmanjujućih postova na Fejsbuku i Tiktoku, napravljen 2. aprila 2024.

U objavama na društvenim mrežama poput ove postavljene na Fejsbuku 28. marta 2024. takođe se netačno tvrdilo da je devojčica prikazana na snimku Danka Illić, dvogodišnjakinja koja je nestala dva dana ranije i za koju je 4. aprila objavljeno da je ubijena istog dana.

Švedska ambasada u Beogradu upozorava na svom sajtu na širenje "pogrešnih i/ili nepotpunih informacija u vezi sa međunarodnim usvajanjem dece" (arhivirano ovde).

Tema je posebno osetljiva jer stotine srpskih porodica još čeka odgovore u slučaju navodno nestale novorođenčadi za koju roditelji veruju da su između 1960. i 2000. oteta iz porodilišta nakon što su proglašena mrtvim (arhivirano ovde). Zakon "o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u republici Srbiji" usvojen je 2020. godine. Komisija koja je formirana do sada nije objavila nikakve informacije (arhivirano ovde).

Skandali oko beba rođenih između 1950. i 2005. koje su ilegalno odvedene na usvajanje u porodice u inostranstvu potresli su mnoge zemlje, uključujući Gruziju (arhivirano ovde), Dansku i Južnu Koreju (arhivirano ovde), Belgiju, Gvatemalu (arhivirano ovde i ovde) i Francusku i Mali (arhivirano ovde). Nekoliko ovih afera dovelo je do istraga, na primer u Holandiji koja je 2021. godine suspendovala međudržavna usvajanja zbog zloupotreba između 1967. i 1998. godine. Istrage su takođe dovele do usvajanja novih zakona, na primer u Vijetnamu.

Međutim, desetine hiljada domaćih i – iako mnogo manje – međunarodnih usvajanja se dešava svake godine nakon dugog i temeljnog procesa definisanog zakonima.

Prema izveštaju Ujedinjenih Nacija iz 2010. (najnoviji podaci koje je AFP pronašao), svake godine širom sveta se usvoji oko 260.000 dece. Međunarodna usvojenja (kada roditelji usvajaju dete u drugoj zemlji) su mnogo ređa od domaćih. U Sjedinjenim Državama, na primer, 2021. godine 53.500 dece i mladih je usvojeno u zemlji, dok je 1.785 dece usvojeno u drugim zemljama. Roditelji iz drugih zemalja usvojili su 28 dece iz SAD-a. Petoro srpske dece usvojili su roditelji iz SAD-a 2022. godine.

Srbija je 2023. zabeležila najmanji broj usvojenja u deceniji sa ukupno 62 (arhivirano ovde) dok bi preko 300 dece moglo da bude usvojeno. Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju napisali su u mejlu za AFP Činjenice 22. marta 2024. godine da je od početka ove godine završeno šest usvojenja, uključujući dva međunarodna.

Zakoni koji definišu uslove za međunarodno usvojenje u Srbiji

Proces međunarodnog usvojenja pravno je definisan Konvencijom o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja iz 1993. godine (HCCH-ova Konvencija o usvajanju iz 1993.). Do sada ju je ratifikovalo 90 zemalja, uključujući Srbiju 2013. gde je stupila na snagu naredne godine. Konvencija "utvrđuje obaveze za vlasti zemalja iz kojih deca odlaze na usvajanje i one koje primaju ovu decu" i "osmišljena je da obezbedi etičke i transparentne procese", objašnjava UNICEF ovde.

U Konvenciji se navodi da do međunarodnog usvojenja može doći samo ako je ispunjeno nekoliko uslova kako u zemlji porekla deteta tako i u zemlji budućih roditelja, uključujući da je dete proglašeno za usvajanje i da se sva dužna pažnja prvo posveti domaćem usvojenju, kao i da su budući roditelji proglašeni podobnim za usvajanje. Centralni organ je zadužen da obezbedi poštovanje Konvencije i to može učiniti "bilo neposredno bilo uz pomoć javnih organa ili tela valjano akreditovanih u svojoj državi" (član 9).

Kako bi aplicirali, potencijalni roditelji moraju da prođu kroz agencije za usvajanje koje su akreditovane i ovlašćene da rade i u zemlji porekla i u Srbiji. U snimku podeljenom na društvenim mrežama, Nada Gladović navodi imena sedam stranih agencija za koje kaže da nude usvajanje dece u Srbiji. 

Prema podacima na sajtu HCCH-a, te agencije su akreditovane od strane Haške Konvencije, a većina je bila akreditovana u Srbiji 2020. godine. Međutim, neke trenutno čak ni ne nude pomoć za usvajanje u Srbiji. Agencija iz Australije je suspendovala operacije u Srbiji i zemlja se trenutno ne nalazi na spisku zemalja partnera Australijskih vlasti. Italijanska agencija Asociazione Ariete je dobila akreditaciju u Srbiji 2019. godine ali trenutno ne daje nikakve informacije o mogućnosti usvajanja u zemlji. Agencija iz Izraela na svom sajtu samo prikazuje akreditacije za rad u Rusiji i u Rusiji i Kazakhstanu, ali nigde ne pominje Srbiju.

Koju decu stranci mogu usvojiti?

Na konferenciji za medije ne pravi se razlika između slučaja Ane Mihaljice čija su deca privremeno odvedena u sigurnu kuću i dece koja se mogu usvojiti. To je "povezivanje nepovezanih stvari," rekla je advokatica Marija Petrović za AFP Činjenice.

"Centar za socijalni rad NE ODLUČUJE o roditeljskom pravu. Sud je nadležan za donošenje odluka o roditeljskom pravu," napisala je u mejlu 4. aprila 2024. "Centar može samo PRIVREMENO staviti pod starateljstvo decu pod roditeljskim staranjem, takođe pod uslovima koje propisuje zakon i ta deca ne mogu biti data na usvojenje," objasnila je.

"Dete se može usvojiti samo uz saglasnost roditelja" prema članu 95 srpskog Porodičnog zakona, osim u slučaju da "je roditelj potpuno lišen roditeljskog prava"; "ako je roditelj lišen prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta"; "ako je roditelj potpuno lišen poslovne sposobnosti" (član 96). 

Image

Skrinšot teksta srpskog Zakona o porodici, napravljen 4. aprila 2024.

"Da bi roditelji bili potpuno lišeni roditeljskog prava moraju da postupaju na način kojim ugrožavaju dete, a dokazivanje takvog postupanja je predmet SUDSKOG postupka i tu odluku ne donosi centar za socijalni rad," insistira Marija Petrović.

Za usvojenje se, prema zakonu, mogu razmatrati i deca koja nemaju žive roditelje ili za koje se ne zna gde se roditelji nalaze.

Međutim, pre nego što se može razmotriti međunarodno usvajanje, "prvi uslov jeste da se dete nalazi na evidenciji, odnosno u registru lica za usvajanje (registar usvojenika) minimum godinu dana i da postoji odobrenje ministra za njegovo usvajanje," rekla je u mejlu za AFP Činjenice 28. marta 2024. Dragana Krstić, glavna koordinatorka Savetovališta za usvajanje koje vodi udruženje "Šansa za roditeljstvo".

"Strani državljanin može usvojiti dete pod uslovom da se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima" i uz saglasnost Ministarstva, tvrdi Porodični zakon (član 103). To se navodi i u Haškoj konvenciji.

Za međunarodno usvajanje u Srbiji treba više od '24 dana'

Tokom konferencije za novinare, na ekranu u sali je prikazivana stranica o međunarodnom usvajanju u Srbiji američke agencije Sent Meri (Saint Mary) koja se koristi da bi se netačno tvrdilo da je "Srbija jedina zemlja u koju možete otići samo jednom i usvojiti dete za 24 dana".

Ne postoji pravilo o dužini procesa, ali mnogi uslovi moraju biti ispunjeni da bi se usvajanje moglo završiti i zakonski potvrditi.

"Procedura međunarodnog usvojenja je u svim fazama identična sa procedurom domaćeg usvojenja (priprema i procena usvojitelja; utvrđivanje njihove opšte podobnosti za usvojenje u zemlji porekla usvojitelja, čekanje na povezivanje sa detetom) i ta procedura traje duži vremenski rok," napisali su u mejlu za AFP Činjenice 22. marta 2024. iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Agencije, na osnovu svojih iskustava, procenjuju da poseta Srbiji kada odabrani roditelji dolaze da upoznaju svoje potencijalno dete može trajati 24 dana. Ali za to takođe nema pravila. "Period uzajamnog prilagođavanja kada usvojitelj dođe u Srbiju je specifičniji po više karakteristika (jezička i kulturološka barijera, administrativni postupci) i može se produžavati dokle god dete pokazuje znake da je potrebno dodatno vreme da se poveže sa konkretnom porodicom," rečeno je iz Ministarstva.

Ta poseta je samo jedan od mnogih koraka u procesu, a nije prvi. Vreme za završetak međunarodnog usvajanja "zavisi od više faktora, uključujući vašu sposobnost da obezbedite neophodnu papirologiju i od deteta koje želite da usvojite (...) u našem 21-godišnjem iskustvu, možemo reći da većina usvajanja traje između godinu i po i tri godine od početka do kraja, i naravno, ne uklapaju se svi u taj vremenski okvir," objašnjeno je na sajtu agencije Sent Meri.

Image

Skrinšot sa stranice o međunarodnom usvojenju u Srbiji na sajtu agencije Sent Meri, napravljen 4. aprila 2024.

Robin Sajzmor izvršna direktorka agencije Hopscotch, koja je takođe pomenuta na snimku na društvenim mrežama, ukazala je u mejlu za AFP Činjenice na podatke u izveštaju o međunarodnom usvajanju za američki Kongres, predstavljenom 2023. U izveštaju je objašnjeno da je kompletan proces trajao u proseku 540 dana za svako od petoro dece koje je američka porodica usvojila tokom 2022. godine (arhivirano ovde).

Za roditelje iz Španije, praksa je pokazala da "trenutno postoji minimalni prosečan period čekanja od tri godine od registracije dosijea, iako bi ovo vreme moglo da se smanji ukoliko se prihvate određene socijalne i zdravstvene karakteristike, kao i stariji maloletnici," prema navodima španske akreditovane agencije Kune. Proces je, čini se, brži za švedske roditelje i može se obaviti za nekoliko meseci, prema navodima akreditovane agencije Adoptions Centrum (arhivirano ovde).

Upoznavanje deteta sa potencijalnim usvojiteljima u Srbiji može da se desi tek nakon što se nekoliko koraka potvrdi po fiksnom redosledu, kao što je objašnjeno na stranici o međunarodnom usvajanju američkog Stejt departmenta o međunarodnim usvojenjima (arhivirano ovde).

Čak i kada budući roditelji dođu u Srbiju, to ne dovodi automatski do usvajanja.

"Kao i u slučaju domaćih usvajanja, stručni timovi zadržavaju pravo da prekinu postupak usvojenja ukoliko procene da do povezivanja ne dolazi i da iz tog ili nekog drugog razloga postupak međunarodnog usvajanja nije u najboljem interesu deteta," rekli su iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Provere istorije budućih roditelja

Robin Sajzmor je za AFP Činjenice pružila detaljno objašnjenje svakog koraka i dokumenata koji su neophodni da bi se američki roditelji nadali usvajanju. Prvo tamošnje vlasti moraju da utvrde da su potencijalni roditelji odgovarajući i kvalifikovani za usvajanje, što između ostalog uključuje izveštavanje o kućnim i porodičnim uslovima ("home study" na engleskom) i proveru prošlosti.

"Svaka potencijalna usvojiteljska porodica mora prvo da prođe proces istraživanja kućnih uslova, pri čemu će socijalni radnik lično posetiti i pregledati dom podnosioca zahteva, intervjuisati sve članove domaćinstva i prikupiti potrebna dokumenta koja potkrepljuju činjenice sadržane u izveštaju," objasnila je Sajzmor. To uključuje posete i intervjue, procenu porodične istorije i uslova života, krivične istorije i istorije zlostavljanja ili nasilja i proveru "bilo kog dostupnog registra zlostavljanja dece za bilo koju državu, teritoriju ili stranu zemlju u kojoj je potencijalni usvojilac ili bilo koja odrasla osoba član domaćinstva živeo od 18. rođendana".

Slični procesi opisani su i za španske i švedske potencijalne roditelje: prvo moraju da dobiju odobrenje u zemlji porekla, a zatim od srpskih vlasti. Ako je dete upisano u registru i buduće porodice ispunjavaju uslove, proces može da krene napred.

Spisak dokumenata potrebnih Srbiji za razmatranje buduće porodice dostupan je ovde.

Budući roditelji ne 'biraju' krvnu grupu i bolest deteta

Na snimku koji kruži društvenim mrežama, Nada Gladović tvrdi da potencijalni roditelji biraju da li žele da je dete zdravo ili "da li želite da ima neku bolest". "Zašto bi neko želeo da dete ima neku bolest," rekla je. Međutim, roditelji ne biraju decu "kao na Ali Ekspresu". "Ne postoje usvojitelji koji mogu i žele da usvoje konkretno dete" u slučaju međunarodnog usvajanja, rekla je Marija Petrović.

Srpske vlasti razmatraju potencijalne roditelje među odobrenim kandidatima. "Cilj usvojenja nije da se za potencijalne usvojitelje pronađe odgovarajuće dete, nego je najbolji interes deteta u fokusu," insistira Ministarstvo za brigu o porodici.

Međunarodno usvojenje "započinje se jedino u slučajevima kada se za dete u dužem vremenskom periodu nije pronašla adekvatna porodica za usvojenje u Srbiji. Iskustvo je pokazalo da se uglavnom radi o deci sa težim poremećajima zdravlja", rekli su iz Ministarstva u mejlu za AFP Činjenice i pomenuli da i srpski roditelji mogu da usvoje dete u inostranstvu.

Robin Sajzmor je ovu tvrdnju nazvala "užasavajućom".

"Takva verovanja su ukorenjena u diskriminatorskom pogledu na decu sa posebnim potrebama (...) Sumnja u podle motivacije se izražava kada postoji sumnja da bi porodica mogla ili želela da voli dete sa posebnim potrebama kao sopstveno biološko dete. Sva deca, uključujući decu sa posebnim potrebama, vredna su trajne zaštite porodice pune ljubavi," rekla je AFP-u.

Zdrava deca najčešće mogu naći porodicu u Srbiji, dok su "potrebni izuzetni napori da bi se deci sa posebnim potrebama pronašla odgovarajuća stalna porodica van Srbije kada su svi napori propali" u njihovoj zemlji, dodala je.

U svojoj prijavi roditelji mogu da opišu kako bi bili prikladni da se brinu o detetu sa specifičnim potrebama. "Kada dete ima posebne potrebe, najbolja porodica je ona koja može i koja već ima iskustva ili uspešno završeno potrebno obrazovanje, pripremu, obuku, koja locira grupe za podršku porodicama sa decom sličnih potreba i može da nađe lekare i specijaliste za razvoj u njihovoj zajednici. Nekim porodicama je lako voleti i brinuti se o detetu sa Daunovim sindromom, dok druga porodica može verovati da ima najbolju sposobnost da bude roditelj deteta sa spinom bifidom," objasnila je ona.

Informacije kao što je krvna grupa se ne dele sa potencijalnim roditeljima tokom procesa. Međutim, razgovara se o značajnim bolestima i nedostacima u obrazovanju ili u razvoju kako bi se procenila podudarnost između deteta i potencijalnih roditelja, potvrdila je Robin Sajzmor.

Od 2014. godine roditelji iz SAD-a usvojili su 34 srpske dece, od kojih 16 sa Daunovim sindromom i 11 sa drugim zaostacima u razvoju/invaliditetom, prema zvaničnim podacima američkog Stejt departmenta koje je sakupio Hopscotch (arhivirano ovde).

Srpska država ne gubi trag usvojenoj deci

Takođe je netačno tvrditi da "Srbija ima pravo da prati decu samo 15 dana", da usvojena deca "izgube identitet, više nisu Srbi" i da može bilo ko drugi da ih usvoji. Porodice koje su usvojile dete u Srbiji dužne su da, između ostalog, pošalju izveštaje sa fotografijama i procenama socijalnih radnika.

"Kada dete bude usvojeno, zemlja prijema je obavezna da u naredne dve godine (neke zemlje primenjuju trogodišnji model) izveštava pisanim putem (uz fotografije) o napretku deteta u zemlji prijema," objasnili su iz Ministarstva za brigu o porodici.

"Ministarstvo je posebno zainteresovano za izveštaje o zdravstvenoj, obrazovnoj i razvojnoj situaciji deteta," dodala je Robin Sajzmor.

Nezakonito je -- i smatra se oblikom zlostavljanja ili zanemarivanja dece u SAD-u -- smeštati usvojeno dete u drugu porodicu bez prolaska kroz poseban proces koji uključuje i zemlju domaćina i zemlju porekla deteta. Pomoć može dobiti porodica koja se suočava sa problemima u brizi o usvojenom detetu.

"Svejedno, u slučaju da svi napori za očuvanje porodice ne uspeju, porodica je po zakonu obavezna da kontaktira pružaoca usluga usvajanja [agencija poput Hopscotch-a, prim. ur.], koji će pomoći u pronalaženju kvalifikovane, odgovarajuće, pripremljene i porodice obučene za specifične potrebe deteta. Nova porodica počinje nakon usvajanja izveštavanje po rasporedu dok se novo usvajanje ne završi. U nekim slučajevima, ako centralne vlasti obe zemlje veruju da bi u interesu deteta najbolje bilo da se vrati u zemlju porekla, ovo koordiniše pružalac usluga usvajanja u dogovoru sa centralnim vlastima" zemlje porekla, objasnila je Robin Sajzmor.

"Nijedno srpsko dete nikada nije doživelo raskid usvojenja" u Sjedinjenim Državama, navela je ona.

Srbija sve relevantne podatke o usvojenom detetu čuva trajno. "Dete ima pravo da kada napuni 15 godina života traži uvid u spise predmeta o njegovom usvojenju. Biološki roditelji nemaju to pravo", rekla je za AFP Činjenice Dragana Krstić iz Savetovališta za usvojenje.

Da bi otišlo u zemlju svoje nove porodice, usvojitelji moraju prvo da pribave srpske lične dokumente za dete, kako je ovde objašnjeno za Švedsku i ovde za Sjedinjene Države. Srpske vlasti objašnjavaju u svom "profilu zemlje" koji je dostavljen Haškoj konferenciji i ažuriran 2020. da je deci usvojenoj u inostranstvu "uvek" dozvoljeno da zadrže srpsko državljanstvo (arhivirano ovde).

Međunarodno usvajanje nije kao šoping

Usvajanje ima cenu. Proces apliciranja zahteva veliki broj dokumenata i njihov prevod, za koji se mogu naplatiti naknade.

Haška konvencija tvrdi da se "mogu zahtevati i plaćati samo troškovi, uključujući i razumne naknade, licima uključenim u usvojenje" i da "direktori, administratori ili zaposleni koji su učestvovali u usvojenju ne smeju primiti naknadu koja nije srazmerna pruženim uslugama" (član 32).

Američki Stejt department takođe savetuje porodicama da čuvaju priznanice o svim troškovima i podsećaju da "organi za usvajanje u Srbiji ne naplaćuju nikakve naknade tokom procesa".

"Nepravilna plaćanja mogu predstavljati kršenje važećeg zakona ili stvoriti privid kupovine deteta i mogu dovesti u opasnost sva buduća usvojenja u Srbiji," upozoravaju američke vlasti.

Budući roditelji moraju da plate i putne troškove u Srbiju, a za njihovo usvojeno dete pribavljanje izvoda iz matične knjige rođenih i srpskog pasoša. Srpske vlasti ne traže druge troškove. Zakonski su zabranjene uplate radi uticaja na odluku o usvajanju ili radi dobijanja odustajanja od roditeljskog prava.

Trgovina decom radi usvojenja je krivično delo prema srpskom zakonu (član 389).

Haška konvencija propisuje da akreditovane agencije za usvajanje koje pomažu budućim roditeljima kroz proces moraju biti neprofitne (član 11).