Izjava ministra Martinovića da Šešelj nije osuđen za ratni zločin je obmanjujuća

Odgovarajući na komentare opozicije na skupštinskoj sednici 4. jula 2023, koju je uživo prenosio RTS, ministar za javnu upravu i državnu samoupravu Aleksandar Martinović je rekao: "Vojislav Šešelj nije osuđen za ratni zločin. Vojislav Šešelj je osuđen za podstrekivanje na deportaciju Hrvata iz Hrtkovaca. A to nije ratni zločin... zato što nijedan Hrvat iz Hrtkovaca nije deportovan, nego su svi Hrvati iz Hrtkovaca, iz Golubinaca, iz Slankamena, iz drugih mesta u kojima su živeli, zamenili svoje kuće".

Osim na svom Jutjub nalogu, gde je pregledan više od 2.000 puta (od 20:22), vladajuća SNS podelila je njegov govor u parlamentu na svojoj internet stranici, posebno ističući ovu tvrdnju (video u sredini). SNS je potom taj link podelio i na svojim nalozima na Tviteru (u međuvremenu preimenovanom u "X") i Fejsbuku.

Martinovićeva izjava je izuzetno obmanjujuća: iako tehnički govoreći Šešelj nije osuđen za ratne zločine, on je osuđen za zločine protiv čovečnosti. Osim toga, Žalbeno veće je utvrdilo da je vođa ultranacionalističke Srpske Radikalne Stranke zaista odgovoran za progon i deportacije Hrvata iz Hrtkovaca 1992. godine. Zločini protiv čovečnosti, kao kategorija zločina iz oblasti međunarodnog prava, nalaze se u istoj grupi kao i ratni zločini i smatraju se težim, rekli su AFP-u pravni stručnjaci.

Image

Slika od 22. novembra 2017. prikazuje Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu ( AFP / Džon Tis)

Šešelj je osuđen za zločine protiv čovečnosti zbog deportacija u Hrtkovcima

Vojislav Šešelj je optužen (arhivirani link ovde) 2003. godine i suđeno mu je pred Sudom UN-a (Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju - MKSJ) u Hagu formiranom da se bavi ratnim zločinima počinjenim tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka (arhivirani link ovde). Činjenice o njegovom slučaju mogu se pronaći na internet stranici MKSJ-a ovde (arhivirani link ovde) i ovde na stranici Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MRMKS) koji je preuzeo nezavršene slučajeve kad je MKSJ zatvoren 2017. godine (arhivirani link ovde).

Treća izmenjena optužnica iz 2007. teretila je Šešelja u tri tačke za zločine protiv čovečnosti i u šest tačaka za ratne zločine počinjene od avgusta 1991. do septembra 1993. godine, zbog uloge koju je kao vođa SRS-a imao u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

U martu 2016. sudije MKSJ-a oslobodile su ga po svim tačkama optužnice (arhivirani link ovde).

Međutim, nakon žalbe tužilaštva, u aprilu 2018. Žalbeno veće proglasilo je Šešelja krivim (arhivirani link ovde) po tačkama optužnice 1, 10 i 11, "za podsticanje na progon (prisilno raseljavanje), deportaciju i druga nehumana dela (prisilno premeštanje), kao zločine protiv čovečnosti, i za činjenje progona (kršenje prava na bezbednost), kao zločin protiv čovečnosti u Hrtkovcima, u Vojvodini". Osuđen je na 10 godina zatvora, ali je Veće smatralo njegovu kaznu odsluženom s obzirom da je bio u pritvoru Haškog tribunala od 2003. do 2014. godine.

Šešelj je oslobođen optužbi za "kršenje zakona i običaja rata", na šta se često misli kad se govori o "ratnim zločinima", za specifična dela ubistva, mučenja, okrutnog postupanja, bezobzirnog uništavanja, uništavanja ili hotimičnog nanošenja štete ustanovama posvećenim veri ili obrazovanju, pljački javne ili privatne imovine i vezana za određena mesta u Hrvatskoj i Bosni: Vukovar, Zvornik, Sarajevo, Mostar i Nevesinje.

U svojoj presudi, Žalbeno veće citira transkript Šešeljevog govora na stranačkom mitingu u Hrtkovcima 6. maja 1992. u kome je, između ostalog, rekao da "u Hrtkovcima nema mesta za Hrvate" i da "[ćemo] ih [izvesti] na granicu srpske zemlje, odatle peške neka produže, ako sami ne odu".

"On se direktno obratio Hrvatima poručivši im da 'nemaju gde da se vrate' i završio govor rečima: 'Ubeđen sam da ćete i vi Srbi iz Hrtkovaca i ostalih sela u okolini znati da sačuvate međusobnu slogu i jedinstvo, da ćete se vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata u vašem selu i okolini", navodi Žalbeno veće (strana 69/146).

Hrvati nisu 'svojevoljno pristali da odu iz Hrtkovaca'

Martinović tvrdi da deportacija Hrvata iz Hrtkovaca "nije ratni zločin... zato što nijedan Hrvat iz Hrtkovaca nije deportovan, nego su svi Hrvati iz Hrtkovaca, iz Golubinaca, iz Slankamena, iz drugih mesta u kojima su živeli, zamenili svoje kuće" sa Srbima u Hrvatskoj koji su želeli da dođu u Srbiju i čije kuće su navodno bile mnogo vrednije nego hrvatske. To, međutim, nije ono što je Sud ustanovio i objasnio u presudi.

Žalbeno veće u presudi citira ekspertski izveštaj u kome se navodi da je "od maja do avgusta 1992. veliki broj hrvatskih civila napustio Hrtkovce i da je ukupan broj stanovnika hrvatske nacionalnosti u Hrtkovcima smanjen za 76,3 procenta" (strana 71/149). Prema navodima presude, na suđenju Šešelju Sud je utvrdio da "su mnogi nesrpski civili otišli iz Hrtkovaca tako što su zamenili kuće sa srpskim izbeglicama u okolnostima u kojima se pribegavalo prisili, šikaniranju i zastrašivanju", te da "Žalbeno veće smatra da nijedan razuman presuditelj o činjenicama ne bi mogao da zaključi da su nesrpski civili svojevoljno pristali da odu iz Hrtkovaca" (150).

"Dokazi pokazuju da su, ubrzo nakon Šešeljevog govora, mnogi Hrvati i drugi nesrbi otišli u Hrvatsku bilo zato što su se bojali, bilo zato što je izvršena lažna razmena kuća sa srpskim izbeglicama u kontekstu prisile, šikaniranja i zastrašivanja, na šta lokalne vlasti nisu reagovale", navodi se u presudi (154).

Mihailo Pavlović, advokat čija su specijalnost ljudska prava i reparacije iz ratnih zločina, ukazuje na deo presude Žalbenog veća u kome se kaže: "Žalbeno veće se slaže s tvrdnjom tužilaštva da, s obzirom na kontekst prisile u kojem je došlo do razmene kuće i odlaska, svedok Baričević nije dobrovoljno otišao iz Hrtkovaca" (strana 73/152).

"Hoću da kažem da je Mehanizam za međunarodne krivične sudove jasno utvrdio da je razmena kuća bila posledica prisile i da nije postojao nikakav dobrovoljni odlazak građana iz Hrtkovaca", rekao je on AFP-u u mejlu od 27. jula 2023.

Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) izvestila je da je između maja i avgusta 1992. više od 10.000 Hrvata iz vojvođanskih sela, uključujući Hrtkovce, razmenilo imovinu sa Srbima iz Hrvatske pod pritiskom i pretnjama.

AFP je kontaktirao kabinet ministra Martinovića i zatražio komentar 27. jula 2023. ali do objavljivanja ovog članka nismo dobili odgovor.

Image

Skrinšot internet stranice Mehanizma za krivične sudove sa informacijama o Šešeljevom slučaju, napravljen 31. jula 2023.

Zločini protiv čovečnosti smatraju se težim od ratnih zločina

"Šešelj jeste osuđen za zločin protiv čovečnosti, a ne za ratni zločin, ali je tu neophodno naglasiti par stvari", kaže Pavlović.

Činjenica da je osuđen za zločine protiv čovečnosti a ne ratne zločine "ne umanjuje stepen odgovornosti V. Šešelja jer je osuđen za delo koje spada u istu grupu krivičnih dela kao i ratni zločin, genocid i sl", rekao je Pavlović.

"Oba ova dela, kao i druga dela (npr. genocid) predstavljaju grupu krivičnih dela iz oblasti međunarodnog prava. U našem zakonodavstvu spadaju u grupu krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom".

Za sve tri kategorije zločina -- genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine -- maksimalna kazna u Srbiji je doživotni zatvor.

U Krivičnom zakoniku Srbije, zločin protiv čovečnosti definisan je u članu 371, na isti način kao i u članu 7 Rimskog statuta, koji je u italijanskoj prestonici u julu 1998. usvojila velika većina zemalja članica UN-a kao statut Međunarodnog krivičnog suda. U Srbiji je zvanično potvrđen 2001. godine.

"Zločin protiv čovečnosti je delo izvršeno sa umišljajem i preduzeto u okviru šireg ili sistematskog napada uperenog na civilno stanovništvo. Razlika u odnosu na ratni zločin jeste vreme izvršenja krivičnog dela – kod zločina protiv čovečnosti vreme izvršenja dela nije relevantno. Kod ratnog zločina je važno da je delo izvršeno za vreme rata ili oružanog sukoba", objasnio je Pavlović.

Prema Konvenciji UN-a iz 1968. godine, koju je Srbija ratifikovala, nijedan od ovih zločina, uključujući i zločine protiv čovečnosti, ne zastareva.

Dr Kristof Paulešen (Dr. Christophe Paulussen), viši istraživač Centra za međunarodno i evropsko pravo Instituta Aser u Hagu, ukazuje da zločini protiv čovečnosti ni na koji način nisu manje teški od ratnih zločina.

"Zločini protiv čovečnosti, kao kategorija međunarodnih zločina, posmatraju se kao teži nego kategorija ratnih zločina. To naravno ne znači da u određenim slučajevima pojedinačni ratni zločin ne može biti teži od pojedinačnog zločina protiv čovečnosti, mislim na posebno teške ratne zločine kao što je napad na pozorište u Mariupolju"(arhivirano ovde), rekao je on AFP-u u mejlu 28. jula 2023. "Ipak, i naučnici i praktičari tvrde da zločini protiv čovečnosti treba da se posmatraju kao teža kategorija".

On je ukazao na ovaj članak iz 2001. (arhiviran ovde) profesorke međunarodnog prava na Univerzitetu u Firenci Mikaele Fruli (Micaela Frulli), koja je zaključila da "postoji nekoliko faktora koji vode ka zaključku da zločini protiv čovečnosti treba da se smatraju težim od ratnih zločina", ističući međutim da "u ovom trenutku razvoja međunarodnog krivičnog prava svaki mogući odgovor može biti samo provizoran".

Paulešen je skrenuo pažnju i na ovu deklaraciju iz jula 2020. sudije MKSJ-a Lala Čanda Vohre (Lal Chand Vohrah), koji je napisao: "Iako svi zločini ne mogu biti poređani po težini ili u okviru hijerarhije ozbiljnosti, postoje određeni zločini koji će uvek biti smatrani najgorim zločinima koje je moguće počiniti, i oni uključuju genocid i zločine protiv čovečnosti. Ovi zločini se smatraju 'zločinima nad zločinima' prvenstveno jer su počinjeni protiv neke grupe kao takve ili uopšteno protiv nekog velikog broja ljudi i često na diskriminatornoj osnovi."

Govoreći o razlici između ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida (arhivirani link ovde), profesor studijskog programa Holokausta i genocida na Državnom koledžu Kin u Nju Hempširu u SAD-u (Keene State College), Džejms Voler (James Waller) takođe objašnjava da dok "ratni zločin može biti jedan incident, zločin protiv čovečnosti mora biti mnogo incidenata koji su po prirodi veoma sistematični, organizovani":

"Nekada isti zločin, isti događaj, može biti smatran kao bilo koji od ovih zločina. Tako silovanje može da se procesuira kao ratni zločin, silovanje može biti procesuirano kao zločin protiv čovečnosti i silovanje može biti procesuirano kao zločin genocida", rekao je Voler.

Profesor Genael Metro (Guenael Mettraux), stručnjak za međunarodno pravo i sudija Specijalizovanih veća Kosova, napisao je (arhivirani link ovde) da "jedan izolovani čin može da se kvalifikuje kao ratni zločin, ali ne kao zločin protiv čovečnosti".

"Skoro sva osnovna krivična dela koja se mogu kvalifikovati kao zločini protiv čovečnosti takođe bi, uz ispunjenje svih ostalih uslova, bila ratni zločin, ali obrnuto nije nužno tačno", objasnio je Metro.