Snažan kašalj ne pomaže kod srčanog udara

Copyright AFP 2017-2022. Sva prava zadržana.
  

Intenzivno kašljanje ne pomaže u slučaju srčanog udara, objašnjavaju kardiolozi, uprkos tvrdnji u viralnim objavama na društvenim mrežama koje su se ponovo pojavile u avgustu 2022. U slučaju infarkta miokarda, kako glasi naučni naziv za ono što obično zovemo srčani udar i koji se događa kada krvni ugrušak blokira srčanu arteriju, pacijent treba odmah da potraži pomoć i pozove broj službe Hitne pomoći.

U avgustu 2022. na društvenim mrežama ponovo su se pojavile objave, kao ovde i ovde, u kojima je podeljen tekst sa sugestijom da "energično i učestalo" kašljanje pomaže u slučaju srčanog udara. "KAKO PREŽIVETI INFARKT KADA STE SAMI?", navodi se u naslovu teksta u kome se tvrdi da u slučaju srčanog udara "dah i kašalj se moraju ponavljati svake 2 sekunde" čime se "unosi kiseonik u pluća" i "pomaže vraćanju normalnog ritma" srca, zahvaljujući čemu "žrtve srčanog udara mogu stići do bolnice".

Istu tvrdnju objavili su i neki blogovi u junu, kao na primer ovde i ovde, ali ona, zapravo, cirkuliše godinama. Pronašli smo je u Fejsbuk objavama gotovo svake godine od 2013, kao na primer ovde, ovde i ovde, ili na hrvatskom ovde. Ukupno su podeljene više od 60.000 puta. Objavili su je čak i neki visokotiražni tabloidi kao ovde i ovde i bar jedan portal u Crnoj Gori ovde. Tvrdnja je podeljena na stotine hiljada puta i na drugim jezicima kao na primer grčkom, španskom, engleskom i francuskom

Ta tvrdnja je, međutim, netačna. Kao što je nekoliko kardiologa objasnilo AFP-u, nema dokaza da kašljanje - ili "reanimacija kašljem" - pomaže u slučaju srčanog udara. Umesto toga, pacijenti koji imaju simptome srčanog udara treba da pozovu hitnu pomoć kako bi dobili medicinsku asistenciju. Kašljanje bi pacijentima najverovatnije oduzelo dragoceno vreme za pozivanje pomoći.

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 22. avgusta 2022.

Šta je srčani udar?

Kao što objašnjavaju na Medicinskom fakultetu Džons Hopkins, infarkt miokarda, češće zvan srčani udar, dešava se kada jedna ili više oblasti srčanog mišića ne dobija dovoljno kiseonika zbog krvnog ugruška u srčanoj arteriji. Kada srce ne prima krv i kiseonik, ćelije njegovog mišića su oštećene, zbog čega srce prestaje da radi kako treba. Ova šteta postaje nepopravljiva nakon oko 30 minuta blokade.

Infarkt miokarda (srčani udar) može dovesti do srčanog zastoja (Cardiac Arrest), koji se događa kada srce iznenada prestane da kuca.

Kašljanje ne pomaže u slučaju srčanog udara

"Kašljanje se nikad nije pokazalo efikasnim u ublažavanju infarkta ili njegovih posledica, niti povezanog rizika od srčanog zastoja," rekao je u telefonskom intervjuu AFP-u 25. jula 2022. Nikola Lamblin (Nicolas Lamblin), načelnik Hitne pomoći i intenzivne nege kardiologije u Univerzitetskoj bolnici u Lilu, u Francuskoj.

"Reanimacija kašljanjem nema ulogu u srčanom udaru," dodaje u telefonskom razgovoru za AFP 27. jula 2022. doktor Alen Tejlor ( Allen J. Taylor), šef kardiologije u američkoj neprofitnoj zdravstvenoj organizaciji MedStar Health. "Dodatna krv koja dolazi od kašljanja je minimalna, a u svakom slučaju većina ljudi ne može da kašlje duže od 15 sekundi," dodaje on i upozorava da "dodatni napor da bi se kašljalo svakako ne pomaže pacijentu".

Ivana Nedeljković, vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i kardiološkinja Univerzitetske kardiološke klinike u Kliničkom centru Srbije, potvrđuje da "kašalj nema mesto u lečenju srčanog udara". "Osoba koja ima bilo koji simptom srčanog udara mora u roku od 30 minuta da se javi u hitnu službu, tačnije da ga vozi hitna pomoć," rekla je ona u mejlu za AFP Činjenice 22. avgusta 2022.

"Ukoliko osoba oseća da ima srčani udar kad je sama kod kuće, trebalo bi da pozove broj hitne pomoći i da pokuša da upozori ljude u blizini koji bi mogli da pruže pomoć," objašnjava Lamblin. "Najbolje bi bilo da otvori vrata i ostane tamo, jer ako su vrata zaključana, radnici hitne pomoći će izgubiti vreme u pokušaju da uđu."

U slučaju srčanog zastoja kao posledice infarkta, žrtva u potpunosti gubi svest, objašnjava dalje francuski doktor. "Ukoliko ima svedoka, oni treba da pozovu broj hitne pomoći, da ostanu pored žrtve i da se pripreme da počnu masažu srca ukoliko on ili ona kolabira i izgubi svest."

Britanska fondacija Srce takođe smatra da tehnika kašljanja nije korisna u slučaju blokirane arterije ili srčanog udara. "Nema medicinskih dokaza koji bi poduprli 'reanimaciju kašljem', što sugeriše da možete sebi pomoći intenzivnim kašljanjem ukoliko mislite da imate srčani udar, a sami ste," navodi se na internet stranici ove Fondacije. Medicinski fakulteti kao što su onaj na Univerzitetu u Čikagu i kanadskom MekGil univerzitetu, kao i klinika u Klivlendu, takođe su odbacili mogućnost da postoji korist od kašljanja tokom srčanog udara.

Međutim, slika koja prati neke od objava sa netačnom tvrdnjom, predstavlja prilično verno simptome infarkta miokarda, a to su: 

U slučaju da osoba ima ove simptome trebalo bi odmah da pozove Hitnu pomoć na broj 194 u Srbiji i Hrvatskoj i 124 u Crnoj Gori. U Hrvatskoj, koja je članica Evropske unije, aktivan je i pan-evropski broj 112.

'Oživljavanje kašljem' može pomoći kod nekih aritmija ili u kontrolisanom okruženju

Stručnjaci, međutim, objašnjavaju da u posebnim slučajevima kašljanje može biti korisno za osobu sa srčanim smetnjama.

"Kašljanjem se može zaustaviti određena aritmija," kaže Ivana Nedeljković.

Na primer, prema navodima Američkog kardiološkog društva, kašljanje može privremeno biti korišćeno u slučaju aritmije (poremećaja srčanog ritma), u kontrolisanim bolničkim uslovima, kao što je laboratorija za kateterizaciju srca u kojoj su pacijenti svesni i stalno posmatrani.

Tejlor daje još jedan primer: "Reanimaciju kašljem koristimo kada radimo neku proceduru i srce prestane da kuca." Traženje od pacijenta da kašlje nekoliko sekundi pre nego što izgubi svest "daje medicinskom osoblju nekoliko sekundi pre oživljavanja pacijenta, ali to može da se radi samo u potpuno kontrolisanim bolničkim uslovima," objasnio je on.

Kristina Krisohou (Christina Chrysohoou), kardiološkinja i članica Grčkog društva za kardiologiju, je rekla AFP-u 21. jula 2022. da ovaj metod može pomoći i u slučaju bradikardije, stanja koje previše usporava srčane otkucaje i koje može biti povezano sa nekim slučajevima infarkta miokarda. Nasuprot tome, međutim, u slučaju srčanog udara povezanog sa drugim stanjem kao što je disekcija aorte, kašljanje može ubrzati smrt, upozorila je ona.

Doktor Ignjatios Ikonomidis (Dr Ignatios Ikonomidis), vanredni profesor kardiologije na Univerzitetu u Atini, rekao je AFP-u 22. jula 2022. da kašljanje može pomoći i u slučaju "supraventrikularne tahikardije", stanja koje obično nije ozbiljno, ali "ne u ozbiljnoj koronarnoj epizodi".

Kao što stručnjaci ističu, kašljanje nije korisno u slučaju srčanog udara. "Kažemo da treba da kašljete ako se davite, gušite, ukoliko ste se umalo udavili ili ako ste nešto udahnuli. Ukoliko, međutim, sumnjate da doživljavate srčani udar ili srčani zastoj, ne bi trebalo da poslušate taj savet," zaključuje Lamblin.

Prevela i pripredila