Film "2000 Mazgi" ne dokazuje krađu na američkim izborima 2020.

Dokumentarac "2000 Mules", preveden u objavama na hrvatskom kao "2000 Mazgi", trebalo bi da dokaže da je Donald Tramp izgubio predsedničke izbore 2020. zbog manipulacija. Film govori o hiljadama glasova koji su navodno pogrešno ubačeni u nekim američkim državama i falsifikovali rezultate. Posebna pažnja posvećena je državama Arizona, Džordžija, Mičigen, Pensilvanija i Viskonsin. Takozvane mazge ("mules"), koje na kolokvijalnom Engleskom označavaju kurire u kriminalnim radnjama, navodno su masovno uručivale ilegalne glasačke listiće u tim državama. Video snimci i podaci o lokaciji sa mobilnih telefona trebalo bi to da dokažu.

Stotine, uglavnom hrvatskih korisnika, podelilo je ove tvrdnje o američkim izborima 2020. na Fejsbuku kao ovde i ovde, ruskoj društvenoj mreži Vk ovde i Tviteru. Hiljade ljudi pogledalo je film na Telegramu, a različiti blogovi, kao ovde i ovde, izvestili su o njemu.

Tvrdnja i film deljeni su i na engleskom, francuskom i nemačkom.

Bivši predsednik Tramp komentarisao je film u saopštenju 3. maja 2022, tvrdeći da dokumentarac dokazuje "masovno ilegalno skupljanje glasova". Tramp je i sam prikazao film tokom proslave na Floridi 4. maja. Prikazivanju su prisustvovale i stranačke vođe poput republikanske kongresmenke Mardžori Tejlor i Trampovog bivšeg pravnog zastupnika i bivšeg gradonačelnika Njujork Sitija Rudija Đulijanija.

Platforma za deljenje video snimaka Rambl saopštila je 9. maja da je film prihodovao više od milion američkih dolara u prvih 12 sati prikazivanja. Konzervatini producent Dineš Desuza (Dinesh D'Souza), koji je producirao film, sam je 13. maja na Tviteru napisao da je njegov film zaradio više od 10 miliona dolara, što je politički dokumentarni film sa najvećom zaradom u poslednjih deset godina.

Image

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 20. maja 2022.

U filmu 2000 Mazgi, konzervativna grupa za posmatranje izbora True the Vote (Tačno glasanje) kombinuje snimke nadzornih kamera i podataka o lokaciji sa mobilnih telefona kao dokaz o navodnoj krađi glasova. Organizacija je u prošlosti već privukla pažnju netačnim informacijama o izborima. Desuza objašnjava da su predsednički izbori 2020. godine bili pokradeni. Producent se, inače, 2014. izjasnio krivim za prevaru u finansiranju kampanje ilegalnim prikupljanjem fondova za jednu kampanju za američki Senat u ime drugih. Kako sadašnji film pokazuje, Tramp je pomilovao Desuzu za ovaj prekršaj.

Uprkos izolovanim slučajevima izborne krađe, kao na primer u Teksasu, za 18 meseci od američkih izbora u novembru 2020. nijedan sud nije podržao tvrdnju da je bilo relevantne promene izbornog rezultata. "Navodni dokaz u filmu je posredan, a tvorci filma izvukli su skandalozni zaključak bez dovoljno opravdanog razloga," rekao je AFP-u 9. maja 2022. Bari Brden (Barry Burden), direktor Istraživačkog centra za izbore na Univerzitetu Viskonsin-Medison.

AFP je kontaktirao Desuzu, True the Vote i Trampovu kancelariju i zatražio komentar. Urednici nisu dobili nikakav odgovor do objavljivanja ovog članka.

Podaci o lokaciji mobilnog telefona ne dokazuju prevaru

U dokumentarnom filmu predsednica organizacije True the Vote Katarina Ingelbreht (Catherine Engelbrecht) i Greg Filips (Gregg Phillips), koji je prethodno već širio netačne tvrdnje o izbornoj prevari, kažu da su došli u posed podataka o geolokaciji koji podržavaju navode da se 2020. godine dogodilo ilegalno prikupljanje glasova (ballot harvesting). U prikupljanju glasova, izborni listići se uzimaju od birača i predaju za njih.

Kad korisnici mobilnih telefona omoguće podelu lokacije u aplikacijama pametnih telefona, neke od tih aplikacija podele ili prodaju te anonimne podatke o lokaciji drugim kompanijama. True the Vote i njeni saradnici navodno su kupili takve podatke u nekoliko spornih država iz vremena pre i nakon predsedničkih izbora u SAD-u.

I sami provajderi, poput AT&T-a, u prošlosti su prodavali podatke o lokacijama neimenovanih korisnika, što je ponekad za posledicu imalo federalne prekršaje. Stručnjaci su rekli AFP-u da je nejasno u kojim razmerama se te prodaje još dešavaju, ali da ostaje i legalno tržište za podatke o geolokaciji korisnika mobilnih telefona.

"Ove kompanije ne prodaju podatke direktno ljudima, obično trećim stranama da ih skupe," rekao je Džejson Hong (Jason Hong), profesor u Institutu za interakciju ljudi i kompjutera na Univerzitetu Karnegi Melon. "Postoje i druge kompanije koje skupljaju podatke sa aplikacija pametnih telefona i prodaju ih."

Image

Radnik na izbornom mestu pomaže biraču na dan izbora, 3. novembra 2020. u jednoj osnovnoj školi u Las Vegasu ( AFP / Ronda Čerčil)

Ingelbreht i Filips kažu u filmu da njihovi podaci pokazuju da je više od 2.000 ljudi išlo do više kutija za ostavljanje glasačkih listića i neprofitne organizacije u gradovima, uključujući Atlantu i Filadelfiju. Ako je korisnik mobilnog telefona otišao blizu kutije za ostavljanje listića više od deset puta a neprofitna organizacija više od pet puta između 1. oktobra 2020. i izbornog dana, oni se smatraju "mazgom".

Jednim delom na osnovu jednog intervjua sa neidentifikovanom navodnom uzbunjivačicom u Arizoni, Ingelbreht i Filips tvrde da su neprofitne organizacije platile te "mazge" da pokupe i isporuče lažne glasove u kutije za ubacivanje glasačkih listića. Navodna uzbunjivačica, međutim, u filmu identifikovana kao recepcionerka, ne kaže ko joj je platio ili koliko je zaradila -- a stručnjaci kažu da je tvrdnja iz filma nedokazana.

"Podaci o praćenju mobilnih telefona su nedovoljni da se ustanovi bilo šta drugo osim da je neka osoba bila unutar 100 stopa od određene lokacije", rekao je Čarls Stjuart (Charles Stewart), profesor političkih nauka na Institutu za tehnologiju Masačusetsa (MIT). "Ne može se precizno utvrditi gde su bili niti, što je bitno, šta su radili".

Na primer, neko ko je navodno bio do nekoliko kutija za ubacivanje glasačkih listića može biti dostavljač, taksi vozač ili poštar koji radi u toj zoni. Burden je rekao da bi izborni zvaničnici imali legitimne razloge da posete kutije za ubacivanje listića, koje imaju nekoliko bezbednosnih mehanizama na licu mesta. Osim toga, te kutije su namerno postavljene na prometnim mestima kao što su biblioteke i kampusi koledža, što znači da prosečni građani mogu da dođu u kontakt sa njima tokom svoje dnevne rutine.

"Mnogi podaci sa baznih stanica ne koriste GPS", rekao je Hong. "Tako da biste dobili mnogo lažno pozitivnih ukoliko pokušate da uradite podrobne procene ponašanja."

U septembru 2021. Istražni biro Džordžije napisao je u pismu da podaci o geolokaciji mobilnih telefona koje je dostavio True the Vote nije dokaz ilegalnog prikupljanja glasačkih listića u državi.

Kako je izvestio Javni servis Džordžije, direktor Istražnog biroa Vik Rejnolds (Vic Reynolds) u pismu je rekao: "Iako neobični, podaci ne daju razlog da se pretpostavi krivično delo. Nije pružen dokaz da su prikupljeni telefonski podaci u vezi sa 'prikupljanjem glasačkih listića'". Osim toga nisu ni imenovani svedoci, navodni izvor koji je naveo True the Vote nije otkriven GBI-ju.

Image

U majicama na kojima piše "Glasaj" Džini Osborn (levo) i Džudi Nader (desno) stoje pored zvanične kutije za ubacivanje glasačkih listića okruga Oranž, pripremajući se da ubace svoje glasove u Santa Ani, Kaliforniji, 13. oktobra 2020. ( AFP / Frederik Džej Braun)

Prikupljanje glasačkih listića je legalno u mnogim državama

Osim podataka o geolokaciji mobilnih telefona, dokumentarni film prikazuje i video nadzor kutija za ubacivanje glasačkih listića u ključnim spornim državama. Ingelbreht kaže u filmu da je True the Vote došla do snimka putem zahteva o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Na videu lošeg kvaliteta vide se, čini se, ljudi kako ubacuju više glasačkih listića u kutije, ponekad kasno noću. Međutim, nijedan od video klipova ne pokazuje ljude koji ubacuju listiće više od jednog puta -- i oni ne dokazuju da su glasači deo šeme ilegalnog prikupljanja glasačkih listića.

Vraćanje glasačkih listića za drugu osobu se zove prikupljanje glasačkih listića ili, pežorativno, "žetva glasačkih listića." U 30 država -- uključujući Arizonu, Džordžiju i Mičigen, koje su pomenute u filmu -- nekom drugom umesto birača je "eksplicitno dozvoljeno da vrati glasački listić u ime drugog birača", ističe Nacionalna konferencija državnih zakonodavstava.

Mnoge od tih država dozvoljavaju samo članu porodice, domaćinstva ili staratelju da to učini, ili postavljaju limit koliko glasačkih listića može biti vraćeno odjednom. Druge države, međutim, nemaju takve specifične restrikcije.

Amerikanci glasaju poštom još od Građanskog rata, kada je vojnicima bilo dozvoljeno da pošalju svoje glasačke listiće sa bojnog polja.

Osamdesetih godina prošlog veka Kalifornija je postala prva država koja je dozvolila biračima da zahtevaju glasačke listiće u odsustvu iz bilo kog razloga. Pandemija korona virusa povećala je upotrebu kutija za ubacivanje glasačkih listića, ali mnoge države su godinama koristile te kutije i dozvoljavale prikupljanje glasačkih listića. Približno jedan od šest birača širom zemlje koristio je kutije za ubacivanje na izborima 2016.

Image

Birači stižu u školu Vedel u gradiću Šarlot u Severnoj Karolini ubrzo nakon otvaranja biračkih mesta 3. novembra 2020. ( AFP / Grant Boldvin)

"Čak i ako imaju video sa ljudima koji ubacuju više glasačkih listića, sve države imaju izuzetke u svojim zakonima" o glasanju van biračkih mesta, kaže Stjuart sa MIT-ja. "Bez dokaza za suprotno, video ne ustanovljava ništa".

Prema izveštaju portala Atlanta Journal-Constitution, izborni zvaničnici Džordžije pregledali su nekoliko videa uključenih u dokumentarni film "2000 Mazgi". Državni sekretar Bred Rafensperger (Brad Raffensperger) rekao je tokom nedavne debate da jedan klip prikazuje čoveka koji podnosi pet glasačkih listića za sebe i članove svoje porodice.

Agencije za sajber i bezbednost infrastrukture saopštile su u novembru 2020 da je ovo glasanje bilo "najbolje osigurano u američkoj istoriji". Od tada se samo povećavao broj dokaza da se nije dogodila rasprostranjena izborna krađa.

Desetine tužbi Trampa i njegovih saradnika, podnetih sa ciljem da preokrenu rezultate izbora, je propalo, a Vrhovni sud SAD-a je odbacio nekoliko slučajeva u kojima su dovedeni u pitanje rezultati u ključnim spornim državama. Brojne kontrole i ponovna brojanja u tim državama, uključujući i Arizonu, Džordžiju, Mičigen, Pensilvaniju i Viskonsin, potvrdili su pobedu predsednika Džoa Bajdena. Zvaničnici obe strane, uključujući i Trampovog državnog tužioca, Vilijama Bara (William Barr) više puta su odbacili tvrdnje o rasprostranjenoj krađi.

"Oni kažu da je bilo 2.000 'mazgi', operativaca na terenu plaćenih da pune biračke kutije," rekao je Daglas Džouns (Douglas Jones), vanredni profesor emeritus na Odeljenju za kompjuterske nauke Univerziteta u Ajovi. "Male zavere ostaju tajna, ali sa ovoliko mnogo učesnika, bilo bi izuzetno teško regrutovati toliko mnogo ljudi a da neko od njih ne snimi svaki razgovor i da procuri svaki kriminalni detalj takve šeme."

Još 2020, Trampove pristalice uporno su dovodile u pitanje rezultate američkih izbora. I sam Tramp je tvrdio da je na izborima bilo prevare. AFP je proverio te i druge tvrdnje u nekoliko članaka kao na primer ovde na engleskom i ovde na nemačkom. Tekstovi AFP Činjenica o tvrdnjama u vezi sa američkim predsedničkim izborima 2020. mogu se pročitati ovde.