Video prikazuje meteorološki fenomen u Kanadi, a ne zemljotres u Hrvatskoj

Objava, podeljena više od 5.000 puta između 14. i 15. januara, prikazuje video snimljen u šumi u kome se drveće i zemlja pokreću gore dole na način koji liči na disanje. “Trenutak potresa koja je snjimila kamera za pračenje životinja,” navodi se u objavi. 

Objavu je na Fejsbuk postavio jedan hrvatski korisnik usred straha od novih potresa u centralnoj Hrvatskoj nakon glavnog zemljotresa koji se dogodio 29. decembra, 2020, dok su naknadni nastavili da potresaju zemljište i plaše lokalno stanovništvo. Seriju zemljotresa pratilo je i mnogo dezinformacija, od kojih je AFP Činjenice neke već razobličio kao ovde i ovde.

Iako su mnogi korisnici u komentarima ukazali na tačnu informaciju da je video zapravo stari snimak šume u Kanadi, drugi su, čini se, uvereni da je snimljen u Hrvatskoj, u šumi u blizini Gline. Neki su pokušali da to opovrgnu objasnivši da šuma u, zemljotresom pogođenoj, hrvatskoj opštini Sunja ne izgleda tako. “U Sunji u šumi nema takve crnogorice ni kamenih stijena!”. “Ovu osobu bi trebalo prijaviti zbog širenja lažnih vijesti,” napisao je jedan korisnik u komentarima. “Širenje panike,” dodao je drugi.

Dan kasnije objava je izbrisana, ali se pojavilo na desetine drugih sa tvrdnjom da je video snimljen u Sunji kao ovde ili da video pokazuje “trenutak potresa u šumi kraj Gline koji je snimila kamera za praćenje životinja” kao ovde i ovde.

Niti je, međutim, video iz Hrvatske, niti pokazuje zemljotres, kažu stručnjaci.

Image

Snimak jedne od Fejsbuk objava napravljen 15. januara 2021.

Neki korisnici su u komentarima postavili linkove koji vode do istog videa na Jutjubu, koji je 29. oktobra 2018. objavila poznata aplikacija za vremensku prognozu AccuWeather, objasnivši da je fenomen “snimio Danijel Oland (Daniel Holland) u Kvebeku u Kanadi.”

Iako izgleda natprirodno, daleko je od toga. Kad se određene vremenske prilike sastave to kreira utisak ‘disanja’. Jaki vetrovi tog dana uslovili su njihanje drveća zbog čega se korenje ispod površine zemlje takođe pokreće,” navodi se u objašnjenju ove aplikacije za vremensku prognozu. 

Danijel Oland, koji je tvitovao video 18. oktobra 2018. naveo je, međutim, u komentarima tog tvita da on nije autor snimka i uputio na članak koji je zajedno sa videom objavila Mreža za vremensku prognozu (The Weather Network). Na internet stranici ovog kanadskog kanala objašnjeno je da je video napravio “gledalac” u šumi Sakr-Ker (Sacre-Coeur) u Kvebeku u oktobru 2018.

“Iako šume same po sebi ne dišu, drveće koje se u njima nalazi diše, uzimajući ugljen dioksid i ispuštajući kiseonik u procesu zvanom fotosinteza. Za razliku od ljudi, ovaj proces se ne obavlja udisanjem i izdisanjem -- kako upravo izgleda ono što radi šumsko tlo u ovom videu,” piše u članku.

“‘Disanje’ šume nije neobično i tokom godina smo primili nekoliko video snimaka ovog fenomena,” dodaje se u tekstu i citira stručnjak koji je za Weather Network objasnio ovaj fenomen kad su sličan video dobili 2012. godine.

Mark Vandervouv (Vanderwouw), ovlašćeni stručnjak za drveće u organizaciji koja se bavi zaštitom i brigom o drveću Shady Lane Expert Tree Care u Njumarketu u kanadskoj provinciji Ontario “rekao nam je tada da je udisanje i izdisanje optička iluzija koja nema nikakve veze sa stvarnim ‘disanjem’ i zapravo je u vezi sa vremenskim prilikama.”

"Tokom kiše i jakog vetra zemljište postaje zasićeno, i kako vetar duva u krošnju drveta  ‘popušta’ povezanost zemlje sa korenjem," rekao je Vandervouv za Weather Network.

“Vetar pokušava da ‘pogura’ drveće i ta se sila prenosi na korenje pa tlo počinje da se ‘kovitla’. Ukoliko su vetrovi dovoljno jaki i traju dovoljno dugo više korenja će početi da se lomi i na kraju će neko drveće biti oboreno,” dodao je on.

Mreža za vremensku prognozu je 26. aprila 2020. ponovo postavila video na svojoj Fejsbuk stranici, naznačila da je video snimljen 16. oktobra 2018. i identifikovala gledaoca-autora kao Žana Artura (Jean Arthur).

Magazin Tajm (Time) takođe je pisao o ovom videu 24. oktobra 2018, i tom prilikom citirao Marka Siroa (Sirois) iz Mreže za vremensku prognozu južnog Kvebeka (Southern Quebec Severe Weather Network), koji je rekao da je reč o razumljivom meteorološkom fenomenu u kome spajanje elemenata na određeni način dovodi do ovako neobične scene.

“Kad gledate u drveće u pozadini, jasno je da su vetrovi bili vrlo snažni,” rekao je Sirois. “Šumsko tlo je, izgleda, prekriveno mahovinom, tako da se dobar deo korenja mladog drveća razvija u labavoj podlozi. Kako vetar povija drveće korenje pomera tlo. To daje izgled ‘disanja’.”

Dan kasnije hrvatski Večernji list takođe je pisao o ovom fenomenu.

Image

Ljudi pomažu u raščišćavanju ruševina nakon zemljotresa u Petrinji 29. decembra 2020
(AFP / Damir Sencar)

Dezinformacije u vreme prirodne katastrofe

Tokom katastrofa zabrinuti ljudi traže činjenice, a tačne i netačne informacije se šire velikom brzinom, naročito u vreme društvenih mreža, povećavajući strahove i konfuziju.

Kako navodi američko Odeljenje za nacionalnu bezbednost u izveštaju “Suzbijanje lažnih informacija na društvenim medijima tokom katastrofa i vanrednih situacija” iz 2018, dezinformacije u vreme katastrofe potiču od “netačnih informacija - namernih ili nenamernih, nedovoljnih informacija, oportunističkih dezinformacija i zastarelih informacija.”

Čak i kada se dele zbog iskrene zabrinutosti, dezinformacije mogu ozbiljno uticati na sposobnost vlasti i spasilaca da pruže pomoć pogođenom stanovništvu i uticati na sposobnost pogođenog stanovništva da donosi odluke i traži pomoć.