Belgija nije ukinula sve mere za sprečavanje širenja Covida-19 zbog pravnog osporavanja

U objavi na Fejsbuku podeljenoj preko hiljadu puta za sedam dana tvrdi se da je Belgija 9. juna 2021. godine postala prva zemlja Evropske Unije bez ikakvih restriktivnih mera za sprečavanje širenja Covida-19, jer vlada nije mogla da dokaže nadležnom sudu da su zdravstvene mere bile legitimne. To je netačno: neke od restriktivnih uredbi jesu ublažene devetog juna, ali mere poput obaveznog nošenja maski, obaveznog testiranja, ograničenja broja ljudi na okupljanjima i obaveznog rada od kuće ostale su na snazi. Dodatno, legitimnost odluka koje je belgijska vlada donela tokom pandemije nije bila predmet pravnog spora, već je od države zahtevano da donese zakone koji bi regulisao njihovo sprovođenje.

"OVO JE BOMBONA = BELGIJA JE NOĆAS OD 00.01. Čas. PRVA DRŽAVA u EU BEZ korona MERA", piše u objavi postavljenoj na Fejsbuku 9. juna 2021. i podeljenoj više od 1,100 puta za nedelju dana. "Jer sve mere trenutno zaustavljaju Belgijski sudovi, pošto Belgija Nema Zakon koji omogućava vladi da nastavlja sa svim korona,ili ti zdravstvenim merama! A vlada je noćas do ponoći (IMALA ROK) da pokaže dokaze Ustavnom Sudu Belgije o ispravnosti mera!? I pošto to vlada NIJE SMELA da uradi,jer znaju da je sve laž i da mogu biti o-Suđeni i u Belgiji,SVE kovid MERE po Belgijskom Zakonu SU Automatski PALE!!," piše u tekstu.

U Belgiji je 9. juna 2021. uveden "prvi korak" državnog "letnjeg plana u četiri koraka u cilju povratka normalnijem životu. Ograničenja jesu ublažena, ali ne i u potpunosti ukinuta, a odluka nema veze sa zahtevom suda već procenom vlasti da je epidemiološka situacija povoljna. Pravni spor u vezi sa restriktivnim protivepidemijskim merama postoji, ali se zahteva usvajanje posebnog zakona koji se odnosi na pandemije, kao i da se mere donose uz jači nadzor parlamenta, a ne samo uredbama ministra, što je dosad bio slučaj.

Skrinšot objave na Fejsbuku napravljen 18. juna 2021.

Belgijski letnji plan za otvaranje

Video snimak koji se nalazi u postu prikazuje ljude koji nose maske na glavnom trgu u Briselu koji je osvetljen bojama LGBT dugine zastave. AFP nije uspeo da utvrdi poreklo snimka.

Postepeno otvaranje u ovoj zemlji počelo je i pre juna. Nakon sedam meseci zabrane, kafićima i restoranima je još od 8. maja dozvoljeno da primaju goste u baštama. Mere donete devetog juna bile su prvi korak vladinog "letnjeg plana", koji ima za cilj postepeno odobravanje većih skupova na otvorenom i zatvorenom prostoru, kao i ublažavanje drugih mera, pod uslovom da se vakcinacija nastavi zadovoljavajućim tempom i ukoliko broj pacijeneta u odeljenjima za intenzivnu negu ostane relativno mali.

Ljudi sede na terasama kafića na glavnom trgu u Briselu, 9. maja 2021. godine, povodom ublažavanja drugog zaključavanja. ( AFP / Fransoa Valšerts)

"Ovaj široki Letnji plan može se u potpunosti primeniti samo ako zadržimo kontrolu u našim bolnicama, posebno u jedinicama za intenzivnu negu. Stoga je poštovanje osnovnih pravila veoma važno. Naročito obezbeđivanjem pravilne ventilacije. Uz održavanje bezbedne udaljenosti i nošenje maske za lice, ventilacija je najbolji način da se ostane zdrav. Otvorite prozore što je više moguće: kod kuće, u školi i na poslu. To je mali napor, ali spašava živote. I poslednje, ali ne najmanje važno: vakcinišite se!," piše u detaljima plana objavljenim na vladinom sajtu o merama preduzetim za suzbijanje širenja Covida-19.

Prema novim pravilima, porodice sada mogu "ugostiti 4 osobe u zatvorenom prostoru (ne uključujući decu)", rad od kuće ostaje obavezan za najveći deo profesija, dok restorani smeju da primaju goste u baštama i unutra, ali za jednim stolom mogu da sede maksimalno četiri osobe (više ukoliko su iz istog domaćinstva). Na događajima u zatvorenom prostoru može da bude do 200 ljudi, ali 75 odsto kapaciteta prostorije, a samo ukoliko posetioci sede, nose maske i drže bezbednu distancu jedni od drugih. Prema novim merama, događajima na otvorenom može da prisustvuje do 400 ljudi.

Naredni set mera za otvaranje u Belgiji bi trebalo da stupi na snagu 1. jula, ali samo "pod uslovom da je 6 od 10 odraslih primilo prvu dozu vakcine, da broj prijema u bolnice pokazuje povoljan trend, kao i da nema više od 500 pacijenata obolelih od Covida-19 u jedinicama intenzivne nege.

Stoga, tvrdnja da "nema više zaključavanja, nema testova, nema maski" je netačna. Zaključno sa 21. junom, mere poput obaveznog nošenja maski u, na primer, javnom prevozu, i dalje su na snazi. Ako putnici koji dolaze iz pojedinih zemalja žele da uđu u Belgiju, neophodan im je negativni test, dok neki moraju i u obavezni karantin. Epidemiološka situacija se takođe procenjuje i na lokalnom nivou, tako da pojedini gradovi regioni mogu da donesu posebne mere.

Restriktivne mere za suzbijanje epidemije Covida-19 osporavane na sudu -- zbog forma a ne suštine

Restriktivne mere koje je usvojila belgijska vlada, na sudu su osporile flamanska i valonska Liga za ljudska prava u februaru 2021. godine. Međutim, ove nevladine organizacije nisu osporavale potrebu zaštite stanovništva od širenja virusa Sars-Cov-2, već su se zalagale za usvajanje Zakona o pandemiji i jaču parlamentarni nadzor, umesto dosadašnje prakse da ministarstva sama donose uredbe. "Stav Lige za ljudska prava po ovom pitanju uvek je bio vrlo jasan -- mere usvojene sa ciljem zaštite života i zdravlja, kao o zdravih i sigurnih uslova rada, čak i ako nesumnjivo ograničavaju slobodu, legitimne su. U tom smislu, one znače sprovođenje pozitivnih obaveza prouzrokovanih pravom na život, pravom na zaštitu zdravlja i pravom na odgovarajuće uslove rada," izjavila je Liga za ljudska prava u saopštenju za medije 12. marta 2021.

"Cilj ove pravne akcije bio je pokretanje istinske demokratske rasprave kako bi se doneo zakon koji poštuje ljudska prava, javne slobode i princip zakonitosti. Zaštita osnovnih prava, uključujući pravo na život i zdravlje, suviše je važna da bi bila oličena manjkavim standardima," izjavili su u drugom saopštenju za medije.

Sud je 31. marta presudio u korist nevladinih organizacija, dajući belgijskim vlastima mesec dana da usvoje pravni okvir za borbu sa pandemijom Covida-19, ali i bilo koje buduće pandemije. Donošenjem druge odluke je rok odložen. Međutim, apelacioni sud presudio je u korist države 7. juna. U obrazloženju ove odluke tribunal navodi da vladine mere, po svemu sudeći, nisu nezakonite i da nije nadležan da procenjuje da li su zakoni korišćeni kao osnova za uredbe ministarstava bili u saglasnosti sa Ustavom. Tribunal je dodao da je to u nadležnosti Ustavnog suda.

U ovim slučajevima, belgijska vlada branila je svoje odluke pred sudom, što je zabeleženo u odluci. Stoga, netačno je tvrditi da "sve mere trenutno zaustavljaju belgijski sudovi", ili kako je vlada imala "rok" do 9. juna da odbrani svoje mere, ali navodno "nije smela to da uradi jer znaju da je sve laž i da mogu biti osuđeni", kao što piše u spornoj objavi na Fejsbuku.

Belgijske vlasti, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, zastupale su zakonitost donošenja restriktivnih mera pred nadležnim sudovima. U posebnom slučaju, Ustavni sud je 10. juna 2021. godine odbio zahteve za suspendovanje uredbe koju je donela Flamanska zajednica, kojom je propisana obavezna izolacija i ispitivanje kontakata u slučajevima vezanim za Covid-19. Dvoje građana tvrdilo je da obavezna izolacija predstavlja kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, ali je sud zaključio da je mera opravdana u slučaju pandemije i da predstavlja prihvatljivo ograničenje slobode kretanja, a ne lišavanje slobode.

Ljudi koji se protive restriktivnim merama usvojenim za suzbijanje širenja virusa Sars-Cov-2, poput obaveznog nošenja maski, socijalnog distancirajnja ili zabrane kretanja, koriste sudske odluke u drugim zemljama kao "dokaz" da su mere nezakonite. Međutim oni često pogrešno tumače te odluke. AFP-ov servis za proveru činjenica u Belgiji je u januaru 2021. objasnio da Ustavni sud Bosne i Hercegovine nije "ukinuo obavezno nošenje maski" nego je procenio da nedostaje dovoljan pravni okvir za regulisanje takve mere.