Švedska se ne vraća gotovini zbog neuspele digitalizacije

"ŠVEDSKA SE VRAĆA KEŠU", piše u opisu posta objavljenog na Fejsbuku 4. aprila 2026, koji je od tada podeljen više od 400 puta. Prema navodima objave, čak i oni koji su "otišli najdalje u digitalni zatvor" sada "beže nazad" ka gotovini jer su "shvatili da je to jedina sigurna rezerva". 

Dalje se tvrdi da Riksbank savetuje svim punoletnim građanima da kod sebe imaju najmanje 1.000 do 5.000 kruna (oko 10.000 do 50.000 dinara) u gotovini i dodaje da su uvedeni novi zakoni koji obavezuju preduzeća koja prodaju osnovne namirnice da prihvataju gotovinu. Bez gotovine, cela zemlja bi mogla da "stane" ako nestane internet ili struja, upozorava se u postu.

Identičan tekst objavljen je i na drugim Fejsbuk nalozima, na primer ovde, kao i na platformi Iks ovde.

Međutim, ova interpretacija je pogrešna kako pokazuju izveštaji centralne banke. Takođe, stručnjaci su za AFP objasnili da preporuke predstavljaju meru za vanredne situacije, poput rata, a ne odbacivanje digitalnih platnih sistema. Nije uveden nijedan zakon koji obavezuje preduzeća da prihvataju gotovinu.

Image

Skrinšotovi netačnih postova sa Fejsbuka (levo) i Iksa, napravljeni 14. aprila 2026. Oznake narandžastom bojom je dodao AFP

Preporuke Riksbank-e

Sveriges Riksbank je 4. marta 2026. izdala preporuke za pripravnost javnosti u oblasti plaćanja, pozivajući se na trenutnu međunarodnu situaciju, uključujući rusku invaziju na Ukrajinu i rat na Bliskom istoku.

Preporuke podstiču domaćinstva da poseduju više načina plaćanja, uključujući kartice različitih banaka, pristup mobilnim platnim servisima poput Swisha i gotovinu kod kuće u različitim apoenima, kako bi mogli da nastave sa plaćanjem ako jedan od načina otkaže.

Riksbank takođe savetuje domaćinstvima da drže oko 1.000 SEK (oko 10.000 srpskih dinara) u gotovini po odrasloj osobi, a ne 1.000 do 5.000 SEK (oko 10.000–50.000 dinara) kako se navodi u objavama.

Objave na društvenim mrežama ovo su netačno predstavile kao znak da se Švedska "vraća kešu", sugerišući da je digitalizacija doživela neuspeh.

Suzan Majer Sederlind (Susanne Meyer Söderlind), portparolka Riksbank-e, izjavila je za AFP 10. aprila 2026. da preporuke ne treba tumačiti kao priznanje da je digitalizacija propala. "Digitalizacija u Švedskoj bila je veliki uspeh. Većini Šveđana olakšala je i ubrzala obavljanje plaćanja", rekla je, dodajući da su preporuke odgovor na "pogoršanu bezbednosnu situaciju" i da su "šire od same gotovine."

Takođe je pojasnila da nikakve specifične ranjivosti digitalnog platnog sistema nisu bile povod za ovaj potez. "Platni sistem je prilično robustan. Ali potrebno je da ojačamo opštu spremnost Švedske i da pristup većem broju načina plaćanja tome doprinese", rekla je Majer Sederlind.

Preporuke su deo izveštaja centralne banke o plaćanjima za 2026. godinu, objavljenog 12. marta, i uokvirene su oko potrebe za jačanjem nacionalne spremnosti na tržištu plaćanja. Banka napominje da pristup različitim načinima plaćanja poboljšava sposobnost javnosti da plaća u slučaju privremenih poremećaja, kriza i, u najgorem slučaju, rata (arhivirano ovde).

"Ako pogledate statistiku, upotreba gotovine i dalje opada, ne raste", rekao je u razgovoru za AFP 9. aprila 2026. Niklas Arvidson (Niklas Arvidsson), vanredni profesor na Kraljevskom tehnološkom institutu KTH u Stokholmu.

Komentarišući preporuke banke, Arvidson, koji je proučavao tranziciju Švedske ka bezgotovinskom društvu, rekao je da je ideja "održati sistem rukovanja gotovinom kako bi i dalje funkcionisao i zadržati gotovinu kao alternativni način plaćanja, u slučaju da neki drugi, iz nekog razloga, prestane da funkcioniše".

Image

Muškarac podiže novčanice švedske krune sa bankomata u Stokholmu, 8. decembra 2011. godine (AFP / Džonatan Nakstrand)

Gotovina kao 'rezervna opcija' 

U objavama se takođe tvrdi da su već uvedene zakonske obaveze koje nameću prodavnicama prehrambenih proizvoda, apotekama i benzinskim pumpama da prihvataju gotovinu, i da su te mere već na snazi.

Riksbank je 19. maja 2025. dostavila svoj konsultativni odgovor Komisiji za gotovinu, koju je imenovalo Ministarstvo finansija. U tom odgovoru banka je podržala predlog o uvođenju obaveze prihvatanja gotovine pri prodaji osnovnih dobara, uključujući supermarkete i zdravstvene centre, kao jačanje odgovornosti banaka za rukovanje gotovinom.

Međutim, do trenutka objavljivanja ovog teksta, takva obaveza još nije usvojena kao zakon.

Predlog Komisije za gotovinu precizira da bi se obaveza primenjivala samo na prodajna mesta sa osobljem koje radi između 06:00 i 20:00 časova, i samo na veće kompanije sa godišnjim prometom iznad tri miliona SEK. Ovo su i dalje predlozi koji se razmatraju i nisu pravno obavezujući.

Majer Sederlind je rekla AFP-u da je zakonodavni predlog upućen iz vlade u parlament, pri čemu se očekuje da promene stupe na snagu do 1. jula 2026. godine. Takođe je jasno stavila do znanja da predlog ne predstavlja korak nazad od digitalizacije (arhivirano ovde).

"Vlada želi da ljudi imaju gotovinu za svaki slučaj, ako se dogodi najgore. Ali to je više kao neka vrsta rezervne opcije nego bilo šta drugo", objasnio je Arvidson.

Upotreba gotovine nastavlja da opada

U praksi, švedsko tržište plaćanja evoluiralo je do tačke da je gotovo u potpunosti digitalno, a upotreba gotovine nastavlja da opada. Prema istraživanju Riksbank o navikama plaćanja, samo 5% Šveđana izjavilo je da je gotovinom platilo poslednju kupovinu u prodavnici u 2025. godini, u poređenju sa 10% u 2023. i 40% pre petnaest godina (arhivirano ovde).

Arvidson je objasnio da Švedska ima dugu istoriju digitalizacije plaćanja, podstaknutu stanovništvom koje je dosledno prihvatalo nove tehnologije plaćanja. Pad korišćenja gotovine se ubrzao od 2008. godine, a dodatno ga je podstaklo lansiranje Swisha, mobilnog rešenja za plaćanje, krajem 2012.

"Šveđani su zaista pozitivno nastrojeni prema tehnologiji. Vole tehnologiju. Tako da kad god su se pojavila nova rešenja, ljudi su brzo počinjali da ih koriste", rekao on je za AFP.

Trenutne mere, naglasio je, nisu preokret tog trenda. U izveštaju o plaćanjima Riksbank kaže da je digitalizacija tržišta plaćanja doprinela tome da ona budu brža, praktičnija i jeftinija za većinu ljudi, uz napomenu da su potrebne mere za jačanje spremnosti i smanjenje isključenosti.

Digitalna opreznost

Iako su korisnici društvenih mreža preporuke u celini pogrešno predstavili, neki elementi objava su tačni. Na primer, u objavama se navodi da "Šveđani ne odbacuju tehnologiju, ali su prešli iz faze  'digitalnog entuzijazma ' u fazu  'digitalnog opreza'".

Ovo je u skladu sa promenom koju su i same švedske vlasti priznale. Kako je Majer Sederlind objasnila: "Ne kažemo da bi upotreba gotovine trebalo da poraste u odnosu na trenutni nivo, već da ne bi trebalo dalje da opada. A razlozi zbog kojih i dalje smatramo gotovinu važnim delom platnog sistema su delom razlozi pripravnosti, a delom razlozi inkluzije."

Arvidson je ukazao na geopolitička dešavanja kao ključni pokretač ovakvog razmišljanja. "Mislim da je to zbog onoga što se dešava u Ukrajini i u svetu, geopolitičkih nemira i tenzija. Postoji zabrinutost da ne bismo smeli da zavisimo od jedne jedine infrastrukture. Ako imamo nekoliko, jednu infrastrukturu za gotovinska plaćanja, drugu za kartična, i treću za Swish, onda smo otporniji".

"Ako jedna infrastruktura iz nekog razloga ne funkcioniše, možemo se osloniti na druge. Dakle, to nije korak dalje od gotovine, već više kao osiguravanje da infrastruktura za gotovinu ne nestane i da ljudi i trgovci i dalje znaju kako da koriste i prihvataju gotovinu", dodao je Arvidson.

Neke od objava sugerišu da je Švedska u stanju panike zbog svoje digitalizovane platne infrastrukture, što takođe nije tačno, kažu stručnjaci.

"Postoji opravdana zabrinutost i neka vrsta preventivnih koraka kako bi se osiguralo da sistem rukovanja gotovinom i dalje dobro funkcioniše. Ali nema panike", rekao je Arvidson.

"Ljudi u Švedskoj preferiraju elektronska plaćanja. Nema gomilanja gotovine", dodao je.

Stariji Šveđani nisu 'odsečeni od društva'

U objavama se takođe tvrdi da su stariji Šveđani i oni koji ne žele da koriste digitalnu tehnologiju "potpuno odsečeni od društva" i da je to posledica digitalizacije.

"Ljudi u Švedskoj su veoma pozitivno nastrojeni prema elektronskim plaćanjima i skloni su da preferiraju elektronske platne usluge u odnosu na gotovinu. I to važi čak i za starije ljude. Mnogi stariji koriste kartice i Swish. Mnogi od njih zapravo preferiraju kartice i Swish u odnosu na gotovinu", rekao je Arvidson.

Objasnio je da se manji broj ljudi suočava sa izazovima, oni sa poteškoćama pamćenja kojima mogu biti teški PIN kodovi, ili ljudi u ruralnim područjima sa nestabilnom internet vezom.

Švedski ministar javne uprave Erik Slotner (Erik Slottner) saopštio je u martu 2026. da je "digitalizacija društva napredovala veoma brzo i stvorila mnoge mogućnosti, ali je takođe donela određene rizike". On je objasnio da se rizik od digitalne isključenosti širi, posebno među starijima, pre nego što je dodao da je obavezivanje prodavnica prehrambenih proizvoda i apoteka da prihvataju gotovinu "važno za jačanje naše pripravnosti".

Riksbank navodi da je od suštinskog značaja da ljudi mogu da nastave da koriste gotovinu kako bi svi članovi društva mogli da obavljaju plaćanja i kako bi platni sistem bio otporan.

Trenutno, iako je gotovina zakonsko sredstvo plaćanja u Švedskoj, preduzeća nisu zakonski obavezna da je prihvataju. Prema tekstu na sajtu Riksbank-e, na osnovu principa slobode ugovaranja, prodavnice, restorani i drugi objekti mogu da odbiju gotovinska plaćanja u potpunosti, ili da odbiju određene apoene poput kovanica ili novčanica velike vrednosti (arhivirano ovde).