Kašljanje nije lek za srčani udar, kažu stručnjaci

"Jeste li ikada razmišljali o tome kad ste sami i dobijete srčani udar. Šta ćete učiniti?", započinje tekst Fejsbuk objave na srpskom jeziku od 6. maja 2025. godine. U objavi se opisuje hipotetička situacija u kojoj osoba dolazi kući nakon napornog radnog dana i počinje da oseća bolove u grudima, a najbliža bolnica je daleko. "Kako preživeti srčani udar kad si sam?", piše dalje."Možete sebi pomoći tako što ćete kašljati više puta vrlo snažno! Duboko udahnuti pre svakog kašlja. Kašalj treba ponavljati svake sekunde dok ne stignete u bolnicu ili dok vam srce ne počne normalno kucati", navodi se dalje u postu.

Ista tvrdnja objavljena je i 30. aprila 2025. godine, a široko je deljena i u regionu. Tako je jedna korisnica Fejsbuka iz Bosne objavila sličan tekst 2024. godine u ovom postu koji je od tada podeljen više od 48.000 puta, a ponovo je počeo da se deli i početkom 2025. godine. Najraniju objavu na srpskom jeziku pronašli smo iz 2013. kada je podeljena 8.000 puta, a ova iz 2014. takođe je podeljena 48.000 puta. Tvrdnja se delila i na drugim jezicima kao što su bugarski, slovački i holandski. 

Slične objave dele se godinama na različitim jezicima i AFP ih je već razobličio, na primer ovde i ovde.  Američka organizacija za proveru činjenica Snoups (Snopes) je takođe proveravala ove tvrdnje i navela da je verzija teksta iz objava kružila još 1999. godine i bila pripisana bolnici u Ročesteru, koja je potom demantovala te tvrdnje.

Kako navodi Svetska federacija za srce, Srbija se 2021. godine nalazila među 20% zemalja sa najvišim standardizovanim stopama smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Prema dostupnim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji je 2023. godine od svih bolesti preminula 97.081 osoba,  od čega približno svaka druga od bolesti srca i krvnih sudova (49,7%). 

Prema podacima iz Statističkog godišnjaka Republike Srpske, koji izdaje Zavod za statistiku, tokom 2023. godine od bolesti cirkulatornog sistema preminulo je oko 45% stanovništva, što predstavlja najveći procenat u poređenju sa stopom smrtnosti od ostalih bolesti. Kako se navodi u Statističkom godišnjaku Zavoda za javno zdravstvo BiH, vodeći uzroci smrtnosti u Federaciji u 2023. godini bila su oboljenja cirkulatornog sistema, sa stopom smrtnosti od 438 na 100.000 stanovnika. 

Međutim, kako su stručnjaci objasnili za AFP, ne postoji nijedan dokaz da kašljanje pomaže kod srčanog udara. Naprotiv, osobe sa takvim simptomima treba odmah da pozovu hitnu pomoć kako bi dobile stručnu medicinsku negu. Kašljanje bi samo odložilo pravovremenu intervenciju.

Image

Skrinšotovi netačnih postova sa Fejsbuka napravljeni 19.05.2025.

Kašljanje ne pomaže, kažu stručnjaci 

"Lečenje srčanog udara podrazumeva otklanjanje blokade i obnavljanje protoka krvi ka srcu. Kašljanje ne može da otkloni tu blokadu", objasnila je Brin Muma (Bryn Muma), profesorka urgentne medicine na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu, Sakramento, i načelnica odeljenja za urgentnu medicinu, u mejlu AFP-u od 6. maja 2025. godine. U januaru je citirana i u tekstu na sajtu Američkog udruženja za srce, u kojem su razobličene iste ove zablude (arhivirani link).

"Većinu srčanih udara izaziva blokada u jednom ili više krvnih sudova koji snabdevaju srce krvlju. Kada srce ne dobija krv, a samim tim ni kiseonik,  dolazi do srčanog udara", precizirala je Muma.

U obmanjujućoj objavi sugeriše se da kašljanje može zameniti kardiopulmonalnu reanimaciju, koja obuhvata masažu srca i veštačko disanje.

"Kardiopulmonalna reanimacija (KPR) nije potrebna u većini slučajeva srčanog udara. Ona se sprovodi samo kada srce prestane da kuca i pacijent doživi srčani zastoj, koji može imati različite uzroke, uključujući srčani udar", dodala je Muma, napominjući da je "cilj KPR-a da se obezbedi protok krvi ka organima dok se srce ponovo ne pokrene. KPR ne otklanja blokadu u krvnim sudovima srca."

"Kašljanje nikada nije bilo efikasno u smanjenju broja srčanih udara niti njihovih posledica, niti u ograničavanju rizika od srčanog zastoja", rekao je Nikola Lamblen (Nicolas Lamblen), načelnik urgentnog odeljenja i intenzivne kardiološke nege u Univerzitetskoj bolnici u Lilu, u tekstu koji je 2022. godine objavio AFP, proveravajući iste tvrdnje. "Kod srčanog zastoja osoba je potpuno bez svesti, tako da ne može ni da vas čuje, odgovori, a ni da kašlje", dodao je ovaj lekar.

"Kašalj-KPR nema nikakvu ulogu kod srčanog udara", rekao je za AFP u julu 2022. godine dr Alen Džej Tejlor (Allen J. Taylor), načelnik kardiologije u zdravstvenoj ustanovi MedStar Health u SAD-u. "Dodatni protok krvi koji kašljanje može da izazove je minimalan, a u svakom slučaju, većina ljudi ne može da nastavi da kašlje duže od 15 sekundi", dodao je, upozorivši da "dodatni napor koji se ulaže u kašljanje sigurno ne pomaže pacijentu".

Medicinski fakulteti, poput onog pri Univerzitetu u Čikagu i Univerzitetu Mekgil (McGill University), kao i Klivlendska klinika, takođe su demantovali ovu tvrdnju (arhivirani linkovi ovde, ovde i ovde).

Šta je srčani udar?

"Srčani udar ili infarkt je stanje opasno po život i u velikom procentu situacija, ako se ne reaguje i ne potraži pomoć na vreme, srčani udar prouzrokuje smrt. On može nastupiti usled začepljenja krvnih sudova plakom ili usled dospevanja tromba i začepljenja krvnih sudova iz tog razloga. Infarkt podrazumeva situaciju u kojoj srce biva uskraćeno za normalan dotok krvi, kiseonika i drugih hranljivih materija iz navedenih razloga", navodi se na srpskom sajtu "Puls kardiološki centar" (arhivirano ovde).

Na istom sajtu navodi se i da najčešći rani simptomi srčanog udara podrazumevaju: "povremene bolove u grudima blagog intenziteta, bolove u predelu vrata, ramena, vilice, preznojavanje bez razloga, pojavu mučnine i povraćanje, osećaj nesvestice i vrtoglavice, nedostatak vazduha, izraženu anksioznost i konfuziju". 

Stručnjaci savetuju: odmah potražite medicinsku pomoć

"Odmah potražite hitnu medicinsku pomoć," odgovorila je Brin Muma na pitanje AFP-a šta treba da uradi osoba koja je sama kad doživi simptome srčanog udara.

"Ako osoba oseti da ima srčani udar dok je sama kod kuće, treba da pozove broj hitne pomoći i pokuša da upozori ljude u blizini koji mogu da joj pomognu", objasnio je Lamblen. "Najbolje bi bilo da otvori vrata i ostane pored njih, jer ako su vrata zaključana, hitna pomoć će gubiti vreme pokušavajući da uđe," dodao je.

"Nazovite hitnu pomoć odmah!" navodi se na sajtu hrvatske poliklinike Mazalin. "Prvi i najvažniji korak je odmah pozvati hitnu službu (194). Vrijeme igra presudnu ulogu, a medicinski tim može pružiti vitalnu pomoć već na putu do bolnice."

U publikaciji Američkog udruženja za srce, poslednji put revidiranoj 2023. godine, se navodi da organizacija ne podržava takozvanu kardiopulmonalnu reanimaciju kašljanjem, odnosno kašalj-KPR (arhivirani link). U članku se ističe da "kašljanje može biti privremena mera u uslovima kao što je laboratorija za kardiološku kateterizaciju, gde su pacijenti pri svesti i stalno pod nadzorom (na primer, elektrokardiogramom)," dodajući da "medicinska sestra ili lekar mogu uputiti i podučavati pacijente da snažno kašlju svakih jednu do tri sekunde tokom prvih nekoliko sekundi iznenadne aritmije. Ali pošto nije efikasno kod svih pacijenata, ne bi trebalo da odlaže konačni tretman."

AFP je i ranije pisao o dezinformacijama u oblasti zdravlja o čemu možete čitati ovde.