Optička iluzija ne otkriva ništa o nivou stresa

"Ovu sliku je napravio japanski neurolog. Ostaje mirna kada si mirna(an). Počinje da se kreće kada osetiš blagi pritisak. Kreće se kao vrteška, kada si pod velikim stresom", navodi se u Fejsbuk objavi na srpskom od 17. avgusta 2023. U objavi je slika sa oblicima ljubičaste i žute boje koji - barem nekim posmatračima - izgledaju kao da se kreću.

Ista objava deljena je na Eksu, objavili su je tabloidi, ali i korisnici iz Crne Gore kao na primer ovde i ovde. Ovu sliku sa istom tvrdnjom postavljali su u oktobru 2023. i korisnici u Hrvatskoj, ali ona na oba jezika kruži na Eksu i Fejsbuku bar od 2019. godine, kada je podeljena gotovo 3.000 puta.

Slika je podeljena i na drugim jezicima, uključujući engleski, španski, švedski, mađarski i turski. AFP Filipini razobličio je slične tvrdnje 2019. Tvrdnje su na švedskom kružile i na Eksu (tadašnjem Tviteru) još 2018. godine. U nekim od objava, psiholog se zove "Jamamoto" (Yamamoto).

Image

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 20. oktobra 2023.

Iluzija se zasniva na radu psihologa, a ne neurologa, dok je samu sliku napravio ukrajinski grafički dizajner. Stručnjaci za psihologiju rekli su za AFP da se ona ne može koristiti za testiranje nivoa stresa.

Slika ukrajinskog grafičara

Obrnuta pretraga slike dovela je do ove objave (arhivirano ovde) na Drimstajmu (Dreamstime), platformi za skladištenje fotografija. Kao nosilac autorskih prava naveden je Jurij Perepadia, grafički dizajner iz Ukrajine.

Gugl pretraga dovela je do Fejsbuk, Instagram, Eks i Dribl naloga grafičkog umetnika sa tim imenom, a na svim su umetnička dela sličnog stila.

AFP Filipini kontaktirao je umetnika 2019.

"Ta je slika jedna od najprodavanijih. Nije bilo teško napraviti je. U to vreme već sam imao iskustva u radu sa Adobe ilustratorom," rekao je Perepadia AFP-u 10. januara 2019. posredstvom poruka na Fejsbuku.

Perepadia je rekao da je sliku napravio 2016. Nekoliko objava potvrđuje da ju je objavio na internetu te godine, uključujući na Eksu, 27. septembra 2016. Objavio ju je 23. decembra 2016 i na komercijalnoj platformu za fotografe, ilustratore, grafičke dizajnere i njihove klijente, depositphotos.com. AFP nije mogao da pronađe starije verzije slike od ovih Perepadijinih.

Perepadia se na ovu sliku osvrnuo i u objavi na Instagramu 18. novembra 2018.

"Nacrtao sam ovu optičku iluziju u Adobe ilustratoru 26. septembra 2016", napisao je, objašnjavajući da je koristio efekat koji je u radu koristio psiholog Akijoši Kitaoka (Akiyoshi Kitaoka), sa belim i crnim oblicima na pozadini u boji koji stvaraju iluziju da se detalji na slici kreću.

Osvrnuo se i na tvrdnje da iza slike stoji japanski neurolog zvani "Jamamoto": "Jamamoto Hašima nema nikakve veze sa ovom slikom. Štaviše, Jamamoto Hašima zapravo ne postoji". Internet pretraga koju je AFP uradio nije dovela ni do jednog stručnjaka tog imena koji proučava vizuelne iluzije.

Optička iluzija ne meri stres

Akijoši Kitaoka, na čijem je radu, kako kaže, Perepadia zasnovao sliku, profesor je psihologije na Univerzitetu Ritsumeikan u Osaki u Japanu. Prema navodima na njegovoj ličnoj internet stranici, proučava vizuelnu percepciju i iluziju. Internet stranica ima više primera optičkih iluzija, uz objašnjenja kako te iluzije funkcionišu.

U mejlu AFP-u od 29. septembra 2023, Kitaoka je rekao da je tvrdnja da optička iluzija koja kruži društvenim mrežama može meriti nivo stresa "neosnovana laž". Dodao je sliku uz tekst "vizuelna iluzija nema veze sa stresom":

Image

Optička iluzija koju je AFP-u 29. septembra 2023. poslao Akijoši Kitaoka i koja je objavljena uz njegovu dozvolu

Kitaoka je još od 2011. na svojoj internet stranici komentarisao tvrdnje da se različiti primeri njegovih vizuelnih iluzija mogu koristiti kao testovi za stres.

Juka Hakinen (Jukka Häkkinen), istraživač sa Univerziteta u Helsinkiju specijalizovan, između ostalog, za percepciju slike i iluzije, potvrdio je to u mejlu od 29. septembra 2023. godine, rekavši da se tvrdnje o merenju stresa "ne čine ubedljivim". "Mnogo različitih vrsta iluzija za koje se tvrdi da govore nešto o stresu ili ličnosti širi se internetom, iako za to nema naučnih dokaza," rekao je.

Iluzija kretanja zasnovana na različitim nijansama

Kitaoka je rekao da je iluzija kretanja na slici koja kruži internetom primer takozvane Frejzer-Vilkoksove (Fraser-Wilcox) iluzije, gde se iluzija kretanja zasniva na oblicima i nijansama različitih područja.

Preciznije, Kitaoka je ovu iluziju identifikovao kao tip IIA optimizovane Frejzer-Vilkoksove iluzije. Kao što je Kitaoka naveo u ovom poglavlju u Oksfordovom zborniku vizuelnih ilustracija, osnovni uzorak sastoji se od tri područja različite osvetljenosti, kao što se vidi u nastavku:

Image

Ilustracija Frejzer-Vilkoksovog efekta tipa IIA koju je Akijoši Kitaoka poslao AFP-u 29. septembra 2023. sa odobrenjem za objavljivanje

"Iluzorno kretanje je u smeru od svetlosive do tamnosive preko crne ili u smeru od tamnosive do svetlosive preko bele," navodi se u poglavlju na stranicama 10 i 11.

Citirajući ovaj članak iz 2005. objavljen u časopisu za neuronauku "The Journal of Neuroscience", Hakinen je rekao da se iluzija pokreta stvara jer ćelije koje obrađuju kretanje u vizuelnom korteksu reaguju na razlike u osvetljenosti kao kretanje jer se visoki kontrasti obrađuju brže od niskih. "Drugim rečima, crna stiže malo ranije u vizuelni korteks nego tamnosiva, a bela stiže ranije od svetlosive. Ova izuzetno mala vremenska razlika (hiljaditi deo sekunde) tumači se kao kretanje", rekao je Hakinen.