Tvrdnja da je Smitsonijan priznao umešanost u uništavanje džinovskih kostura je sa satiričnog sajta

U skorije vreme tvrdnje su objavljenje 22. februara 2023. u tekstu na ovom bosanskom portalu (koji je obrisan nekoliko dana kasnije), te podeljene na Fejsbuku istog dana, na primer ovde i ovde. Istu tvrdnju smo pronašli u formi članka ili objave na društvenim mrežama sa identičnim tekstom 2019, 2015. i 2014.

Prema netačnoj tvrdnji, zataškavanje instituta Smitsonijan otkrio je "Američki institut za alternativnu arheologiju" (na engleskom: American Institution for Alternative Archaeology - AIAA). Takođe se navodi da je tokom sudskog procesa Smitsonijan priznao postojanje dokumenata o uništavanju desetine hiljada ljudskih kostura visine između šest i 12 metara.

Image

Skrinšot netačne Fejsbuk objave napravljen 15. marta 2023.

Tvrdnja potiče iz satiričnog članka iz 2014.

Gugl pretraga po ključnim rečima na engleskom "Smitsonijan uništio džinovske ljudske kosture" (Smithsonian destroyed giant human skeletons) dovela je do nekoliko članaka za proveru činjenica objavljivanih prethodnih godina. U najstarijem, objavljenom 17. decembra 2014, Snoups (Snopes) je razobličio kako se čini originalnu tvrdnju objavljenu u članku od 3. decembra 2014. na portalu Vorld njuz dejli riport (World News Daily Report) koji više nije dostupan na internetu. PolitiFact, organizacija za proveru činjenica Pointer instituta (Poynter Institute), ovaj portal opisuje kao "satiričnu internet stranicu lažnih vesti".

U odeljku Odricanje od odgovornosti, portal je naveo da "preuzima svu odgovornost za satiričnu prirodu svojih članaka i izmišljenu prirodu njihovog sadržaja".

"Svi likovi koji se pojavljuju u člancima na ovoj internet stranici - čak i oni zasnovani na ljudima iz stvarnosti - potpuno su izmišljeni i bilo kakva sličnost između njih i bilo kojih osoba, živih, mrtvih ili oživelih je pravo čudo", navodi se u ovom odeljku.

Bez obzira na to, budući da se tvrdnje zasnovane na originalnom članku uporno dele na društvenim mrežama bez potpunog konteksta o njihovom poreklu, AFP ih je istražio i zaključio da su neosnovane.

Linda Tomas (Linda St.Thomas), glavna portparolka Smitsonijan instituta, rekla je AFP-u u mejlu od 13. marta 2023. da je "to stara teorija zavere" i da je Smitsonijan uporno iznova raskrinkava.

"To nije tačno," napisala je ona u odgovoru na upit AFP-a da li u toj tvrdnji ima istine.

AFP Činjenice je pretražio sekciju dokumentacija slučajeva na internet stranici Vrhovnog suda SAD-a. Smitsonijan se nigde ne pominje na listi slučajeva vođenih pred ovim Sudom 2014. godine ovde i ovde, niti u Dnevniku za 2013. i 2014. godinu, koji sadrži zvanične zapisnike Suda, objavljene hronološki za svaki dan kada je Sud izricao naloge ili mišljenja ili davao usmene argumente.

Na kraju smo pretražili bilo kakvo pominjanje reči "Smitsonijan" u sekciji za pretraživanje sudskih slučajeva, koja pruža informacije o slučajevima koji su u toku ili u kojima je Sud presudio od 2001. godine.

Pretraga arhive Vrhovnog suda od 2001. godine pokazala je da postoji samo pet slučajeva u kojima se pominje Smitsonijan, najskoriji iz 2012. godine, od kojih nijedan nije u vezi sa tvrdnjom o uništenju ili zataškavanju postojanja džinovskih ljudskih kostura.

Image

Skrinšot onlajn pretrage slučajeva Vrhovnog suda SAD-a po ključnoj reči "Smithsonian", napravljen 6. marta 2023.

Pretražili smo i listu najvažnijih slučajeva analiziranih na blogu Vrhovnog suda i ni tu nismo pronašli pominjanje Smitsonijana u vezi sa dokumentima o uništavanju džinovskih kostura.

Pretraga interneta o organizaciji pomenutoj u tvrdnji, Američkom inistitutu za alternativnu arheologiju, nije dovela ni do jednog sajta takve organizacije. Svi rezultati pretrage vodili su ili do samog netačnog članka ili do drugih stranica koje su objavile istu tvrdnju.

"Koliko ja znam, Američki institut alternativne arheologije nije povezan niti ga podržava bilo koje američko profesionalno arheološko društvo, poput Društva američke arheologije", rekla je AFP-u u mejlu 9. marta 2023. Suzan Kašel (Susan Cachel), profesorka antropologije na Univerzitetu Rutgers u Nju Džerziju.

U netačnom članku i objavama citira se navodni direktor AIAA Hans Gutenberg (Hans Guttenberg), ali pretraga tog imena dala je iste rezultate kao pretraga naziva organizacije.

Fotografije u tvrdnjama ne prikazuju stvarna arheološka nalazišta

Komentarišući jednu od fotografija koja je objavljena i u članku na engleskom iz 2014. i u nedavnim Fejsbuk objavama, a na kojoj se vidi čovek kako stoji sa nečim nalik velikoj butnoj kosti, profesorka Kašel je rekla: "Nemamo načina da znamo da li je butna kost prikazana u članku iz 2014. uopšte stvarna - mogao bi biti odlivak ili prevara".

U satiričnom članku iz 2014. fotografija je opisana kao "džinovska ljudska butna kost otkrivena u Ohaju 2011.", ali obrnuta pretraga slika na pretraživaču TinAj (TinEye) pokazuje da ta fotografija kruži internetom bar od 2008.

Istraživač pri programu za arheološka istraživanja države Ilinoi na Institutu Prairie Univerziteta Ubana-Champaign, antropolog Endi Vajt (Andy White), koji je istraživao brojne mitove i dezinformacije o divovima, pronašao je skulputuru džinovske ljudske butne kosti vrlo slične veličine i izgleda. On je 2015. na svom blogu ovde i ovde pisao o toj skulpturi, koja se može kupiti u jednoj onlajn prodavnici poklona za 450 dolara.

Fotografija čoveka koji stoji u polju ispred džinovskog kostura, upotrebljena u većini članaka objavljenih u regionu, kruži internetom bar od 2004, kao što je Snoups pisao ovde, zajedno sa drugim sličnim fotografijama, obično urađenim u fotošopu za neko onlajn takmičenje. Kao što je ukazano ovde, takva takmičenja organizovana su preko sajta Dizajn kraud (DesignCrowd), koji sebe opisuje kao "kreativnu onlajn trgovinsku platformu koja pomaže start-apovima, firmama i preduzetnicima da se povežu sa globalnom mrežom dizajnera".

U jednom od svojih odeljaka, DesignCrowd je komentarisao kako je "digitalni softver za foto editovanje omogućio ljudima da dodaju svoje kreativne elemente vremenskoj skali evolucije".

Stranica pripisuje izmenjene fotografije "zajednici" DesignCrowd-a i prikazuje nekoliko slika prevelikih lobanja i kostura. "Pogledajte širom interneta i naći ćete bezbroj primera neobičnih ljudskih ostataka navodno otkrivenih tokom arheoloških iskopavanja. Međutim, uprkos mnoštvu takvih izmenjenih modela, mnoge su čini se materijalizovali umovi naše kreativne zajednice ovde na DesignCrowd-u i BrandCrowd-u", navodi se na ovoj internet stranici.

Nema pouzdanih dokaza o postojanju ljudskih divova, kažu antropolozi

AFP je pitao antropologe da li ima istine u tvrdnji o ljudima-divovima.

"Nema pouzdanih dokaza o postojanju bilo kakve populacije ljudskih divova, živih ili mrtvih", napisao je Džon Polk (John Polk), vanredni profesor i direktor Programa za antropologiju ljudske biologije na Univerzitetu Albani i sekretar američkog Društva za paleoantropologiju.

"Da je bilo ikakvog dokaza o takvoj populaciji ili grupi pojedinaca, neko bi to objavio jer više od 150 godina postoji značajno interesovanje za različitost ljudske anatomije. Naučna literatura prepuna je primera ludih ideja koje je neko odštampao. Tako da bi, da je takva populacija ili grupa pojedinaca poznata, neko to već objavio", napisao je Polk u mejlu AFP-u 13. marta 2023.

"Dokazivati da neke lude ideje, kao što je ova, nisu tačne, znači pokušavati da se dokaže negacija - kako možete dokazati da nešto što nikad nije postojalo, ne postoji sada (i nije prethodno postojalo)? To je logički nemoguće", dodao je on.

Suzan Kašel, antropološkinja i paleontološkinja, veruje da se "ideja da su ljudski divovi nekada hodali Zemljom može pripisati dvema stvarima -- biblijskim ili narodnim pričama o divovima, te narativu o 'praistorijskim vanzemaljcima'."

"Mislim da fantazije o praistorijskim divovima i vanzemaljcima podgrevaju taj uporni narativ o džinovskim ljudskim kostima. Pristalice teorija zavere onda tvrde da je dokaz uništen kako bi se podržala 'zvanična' verzija ljudske istorije", rekla je ona, misleći na teoriju evolucije.

Antropolog Endi Vajt nazvao je ovu tvrdnju "renesansom fenomena o 'praistorijskim divovima' 21. veka". U svom članku "Praistorijski divovi," Vajt navodi da postoji "stotine priča o 'džinovskim' kosturima iskopanim u na severoistoku Amerike krajem 19. i početkom 20. veka. Većina tih priča objavljena je u novinama i postoji mnogo sličnosti u tome kako su ovi ostaci opisani. Količina i očigledni obrasci u tim pričama predstavljeni su kao dokaz njihove suštinske tačnosti u renesansi fenomena 'praistorijskih divova' u 21. veku".

Vajt tvrdi da se priče o divovima ponovo pojavljuju zbog određenog broja kulturoloških faktora. "Ova renesansa povezana je, između ostalog, sa religioznim fundamentalizmom (ideja da bi postojanje divova dokazalo da je Biblija bukvalno 'tačna' dok pokazuje da je teorija evolucije 'netačna'), ponovnim pojavljivanjem Mita o izgradnji humki, teorijama zavere protiv vlade i paranormalnim", napisao je Vajt.

Kao što je objašnjeno na obrazovnom sajtu Thought.Co, Mit o graditeljima humki je priča u koju su verovali "Evroamerikanci" u Severnoj Americi krajem 19. i u 20. veku. Priča je zasnovana na neosnovanoj tvrdnji da autohtono stanovništvo koje je živelo na današnjoj teritoriji Sjedinjenih Država nije bilo sposobno da izvede na hiljade praistorijskih zemljanih radova, te da mora biti da su humke izgradili pripadnici neke druge ljudske rase. "Taj mit služio je kao opravdanje plana da se iskorene starosedeoci i otme njihova imovina", navodi se na ovoj internet stranici i dodaje da je mit razobličen krajem 19. veka.

Uprkos svim tvrdnjama iz 19. veka i interpretacija Biblije, "ne postoje džinovske ljudske kosti", rekao je Vajt za AFP.

"Ispostavilo se da neke navodne gigantske kosti pronađene u Evropi i Sjedinjenim Državama potiču od velikih životinja kao što su kitovi ili izumrlih sisara poput mamuta", napisao je on u mejlu 24. marta 2023.