Uredba brazilske vlade je izmišljena, Ministarstvo odbrane nije proglasilo izbore lažnim

Copyright AFP 2017-2023. Sva prava zadržana.

Brazilsko Ministarstvo odbrane nije proglasilo nedavne predsedničke izbore lažnim, niti je naredilo hapšenje sudskih zvaničnika i suspenziju Kongresa, nasuprot tvrdnjama koje se šire društvenim mrežama na više jezika. Tvrdnje su se pojavile nakon što je Luis Injasio Lula da Silva porazio odlazećeg predsednika Žaira Bolsonara i pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora 30. oktobra 2022. Iz ovih državnih institucija su, međutim, odbacili ove tvrdnje i rekli AFP-u da funkcionišu kao i obično. Stručnjaci su rekli da pravna odredba pomenuta u netačnim objavama nije ovlastila jednu granu vlasti da se umeša u posao druge grane upotrebom vojske. Osim toga, tokom 2022. nije izdata nikakva "uredba 9.782".

"Brazilsko ministarstvo odbrane proglasilo je izbore 2022. godine lažnim," navodi se u Fejsbuk objavama na hrvatskom i srpskom postavljenim 7. novembra 2022, kao na primer ovde.

U objavama se dodaje da se "sada izdaju vojni nalozi za hapšenje" zvaničnika različitih sudova -- "Vrhovnog saveznog suda, Vrhovnog izbornog suda i Nacionalnog kongresa" -- te da je brazilska vlada "suspendovana" dok se "vanredna situacija" ne reši. Objave kruže društvenim mrežama na nekoliko jezika, uključujući španski, portugalski i engleski.

Na oktobarskim izborima politički veteran Luis Injasio Lula da Silva (Luiz Inácio Lula da Silva) tesnom većinom je porazio ekstremnog desničara, odlazećeg predsednika Žaira Bolsonara (Jair Bolsonaro), čime je najavljen povratak na ovu poziciju sedamdesetsedmogodišnjeg levičara koji je prethodno obavljao funkciju predsednika u dva mandata od 2003. do 2010. godine.

Bolsonarova stranka je pozvala izborni sud da odbaci glasačke listiće sa oko 280.000 mašina za glasanje, navodeći greške za koje tvrdi da su uskratile reizbor njihovom vođi. Vrhovne izborne vlasti zemlje su, međutim, odbacile prigovor i novčano kaznile Liberalnu stranku sa više od četiri miliona dolara zbog "zlonamerne" žalbe.

U Fejsbuk objavama prikazan je dokument koji je obeležen kao "Uredba 9,782", u kojoj se tvrdi da se poziva na Član 142 Ustava, naređuje hapšenje sudskih zvaničnika, suspenduje parlament i vlast prebacuje na vojsku.

Dokument su navodno potpisali Bolsonaro i ministar odbrane Paulo Serđo Nogeira de Oliveira (Paulo Sérgio Nogueira de Oliveira).

Međutim, dokument prikazan u objavama nije prava vladina uredba, dok su u institucijama pomenutim u postovima za AFP negirali tvrdnje i rekli da funkcionišu "uobičajeno".

Skrinšot netačne Fejsbuk objave, napravljen 29. novembra 2022.

Servis za proveru činjenica na španskom AFP Factual kontaktirao je institucije pomenute u netačnim objavama.

Portparol Vrhovnog izbornog suda, poznat na portugalskom kao Tribunal Superior Eleitoral ili TSE, rekao je AFP-u da sud nije upoznat sa informacijama koje se pominju u netačnim objavama. "Nismo dobili ništa o tome," rekao je on 8. novembra 2022.

Federalni vrhovni sud uputio nas je da pitanje postavimo Ministarstvu odbrane, koje do momenta objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na upite AFP-a.

Predstavnici oba doma brazilskog parlamenta, koji je poznat kao Nacionalni kongres, rekli su 8. novembra 2022. da skupština nije zatvorena i da nastavlja uobičajeno da radi.

Pogrešna uredba

Vladina uredba 9.782 -- broj naveden na izmišljenom dokumentu koji se deli na društvenim mrežama -- odnosi se na promene u strukturi Ministarstva za žene, porodicu i ljudska prava, ne na vojne naloge za hapšenje.

Uredbu je 3. maja 2019. izdao Generalni sekretarijat, a ne Ministarstvo odbrane.

AFP Factual nije pronašao uredbu koja je pod brojem 9.782 objavljena 2022. godine.

Između 30. oktobra 2022. kada su održani izbori i datuma objavljivanja ovog članka nijedna uredba Ministarstva odbrane nije objavljena na internet stranici brazilskih izvršnih vlasti, niti o aktivnostima pomenutim u viralnim objavama.

Do objavljivanja ovog teksta, ni Ministarstvo odbrane se nije oglasilo saopštenjem u vezi sa ovim navodima.

Osim toga, Član 142 -- na koji se navodno poziva Ministarstvo odbrane -- ne odnosi se na vojnu intervenciju u funkcionisanju vlade, kako je AFP već objasnio ovde. Taj član reguliše različite aspekte funkcionisanja vojnih snaga, poput zabrane sindikalnog delovanja ili štrajkova u oružanim snagama. U njemu se jasno navodi da su oružane snage podređene civilnom vođstvu zemlje.

Profesor ustavnog i međunarodnog prava na školi za pripremu ispita za javnu upravu Damásio Educacional i Clio Course, Rikardo Viktalino de Oliveira (Ricardo Victalino de Oliveira) rekao je da vojska ne može da deluje mimo ovlašćenja Saveznog vrhovnog suda.

"Nemoguće je da izvršna vlast [odlazećeg predsednika] uzurpira ovu pravosudnu funkciju," rekao je on AFP-u.

Renato Toledo, student doktorskih studija državne uprave na Univerzitetu Sao Paolo rekao je AFP-u u julu 2022. da je Član 142 "deo sistema pravila koji omogućava nezavisnost i harmoniju među granama vlasti, kako nijedna institucija ne bi bila u mogućnosti da ima nadmoć nad ostalim".

Prevela i pripredila
BRAZIL ELECTIONS 2022