Suncokreti ne daju energiju jedan drugom

U objavama podeljenim više od 5.000 puta korisnici su uz fotografiju suncokreta izneli tvrdnju da se ove biljke okreću prema suncu, ali da se "kada je vreme oblačno okreću jedan prema drugom i dele međusobnu energiju". "Zamislite samo kada bi i ljudi činili tako," dodaje se u objavama.

Tvrdnja je na Fejsbuku objavljena još u maju 2020,  zatim u maju, julu i avgustu 2021. i ponovo u januaru,  martu, maju i junu 2022. godine. Ista tvrdnja podeljena je i na Tviteru.

Međutim, iako se suncokreti zaista okreću prema suncu, netačno je da mogu dati energiju jedan drugom, kažu naučnici.

Image

Skrinšot jedne od netačnih Fejsbuk objava, napravljen 29. juna 2022.

Suncokreti u rastu zaista mogu da se okrenu prema suncu. Ovaj fenomen, nazvan heliotropizam, opisan je 2016. godine u istraživanju nekoliko američkih univerziteta. Istraživači su ispitivali kako suncokreti u rastu koriste neku vrstu unutrašnjeg sata da prate sunce tokom dana. 

Na internet stranici Univerziteta Kalifornije u Dejvisu, jednog od učesnika u istraživanju, objašnjeno je kako se suncokreti okreću cvetom na istok početkom dana i potom postepeno vrte ka zapadu. Noću se biljke ponovo okrenu prema istoku.

U istraživanju se ističe da stariji suncokreti, čiji je rast završen, samo ostaju okrenuti prema istoku tokom dana. Razlog za promenu orijentacije mladih biljaka je takozvani cirkadijalni ritam ili biološki sat, drugim rečima sposobnost organizma da sinhronizuje procese tokom određenog vremenskog perioda. Takav je, na primer, i ritam spavanja i buđenja kod ljudi.

Prema rečima vodeće istraživačice na ovom projektu, Stejsi Harmer (Stacey Harmer), za ovo okretanje zaslužni su mehanizmi rasta u stabljici suncokreta. Najpre, osnovna stopa rasta biljke zavisi od dostupne svetlosti. Drugi mehanizam, međutim, je odlučujući za dnevno okretanje ka suncu: stabljika biljke raste više na jednoj strani nego na drugoj, u zavisnosti od pravca refleksije svetlosti. Otud suncokret menja svoj položaj u skladu sa pozicijom sunca.

Na internet stranici Univerziteta Virdžinija navodi se da su tokom istraživanja neke biljke pomerene ili fiksirane tako da ne mogu više da prate sunce. Posledica je bila da su te biljke imale manju biomasu, na primer manje listove.  

Naučni magazin "Sajens" (Science) napravio je video sa objašnjenjem tog fenomena, zasnovan na ovom istraživanju:

Karl-Jozef Dic (Karl-Josef Dietz), šef istraživačke grupe za biohemiju i fiziologiju biljaka na Univerzitetu Bilefeld, takođe je 15. juna objasnio za AFP unutrašnji sat suncokreta: 

Kristof Najnhus (Christoph Neinhuis), profesor botanike na Tehnološkom univerzitetu u Drezdenu, rekao je AFP-u 20. juna: "Suncokreti se zapravo mogu uskladiti sa suncem dok rastu, omogućavajući da se vrh klice neprekidno rotira tokom dana."

Sucokreti ne daju energiju jedan drugom

Kad je reč o navodnom deljenju energije među suncokretima, međutim, Najnhus kaže: "Nisam upoznat sa bilo kakvim oblikom prenosa energije između biljaka, osim ako nisu direktno povezane."

To je slučaj, kaže, sa takozvanim polu-parazitima i potpunim parazitima, koji žive u delimičnoj ili potpunoj zavisnosti od biljke domaćina. Primer takve biljke bila bi imela, koja živi isključivo na drugim biljkama. 

Karl-Jozef Dic dodatno objašnjava da ne postoji oslobađanje energije ili davanje energije od jedne biljke drugoj. Dic, međutim, pominje i ovo: "Biljke izbacuju molekule u okolinu, od kojih neki mogu sadržavati i informaciju za druge biljke, na primer o infekciji biljoždernim insektima. Osim toga, iz biljaka se u zemlju luče supstance koje mogu preuzeti drugi živi organizmi kao što su mikrobi i gljivice, a moguće i druge biljke".

Tako je, na primer, 2015. godine Maks Plank Institut za razvojnu biologiju istraživao kako biljke ispuštaju toksine u zemlju da bi branile svoju "teritoriju". Jedno istraživanje Švedskog univerziteta za poljoprivredne nauke proučavalo je 2018. godine hemijske izlučevine koje pod zemljom oslobađaju sadnice kukuruza i prenose informacije o rastu biljaka.