Porodični lekar priprema vakcinu protiv malih boginja tokom pregleda u Bukureštu u Rumuniji 16. aprila 2018. (AFP / Daniel Mihailescu)

Obmanjujući spisak o “obaveznoj” vakcinaciji u Evropi podstiče antivaksere

Copyright AFP 2017-2020. Sva prava zadržana.

Snimak spiska koji kruži internetom pokazuje navodno zapadnoevropske države u kojima vakcinacija nije obavezna, dok je u istočnoevropskim situacija suprotna. Objava je izazvala bes korisnika koji su protestovali protiv naizgled nepravedne podele. Međutim, spisak je nepotpun i obmanjujući.

“Sve se vidi - SVE JE JASNO,” piše u objavi na Fejsbuku uz fotografiju na kojoj se vidi spisak evropskih država podeljenih na one u kojima je vakcinacija obavezna i one u kojima nije. Objava je podeljena više od 2,000 puta od kada je postavljena17. avgusta 2020. godine. Isti spisak je podeljen ovde i ovde.

Snimak sa Fejsbuka napravljen 27. avgusta 2020.

Nekoliko korisnika komentarisalo je na Fejsbuku da je tvrdnja u ovim objavama netačna, dok su drugi izrazili osećanja protiv vakcinacije. “Skinimo ledere u zemljama u kojim je obavezna vakcinacija,” napisao je jedan korisnik.

“Mora da potruju siromasan narod..smeta im za njihove orgije Bogatog sveta..,” napisao je drugi.

Antivakserski pokret raste poslednjih godina podstaknut netačnim i obmanjujućim informacijama na društvenim mrežama, posebno oko pandemije COVID-a-19. Servisi provere činjenica AFP-a su razobličili nekoliko tvrdnji o vakcinaciji, uključujući video u kome se netačno tvrdi da se koronavirus nalazi u vakcini protiv gripa, tvrdnje da je američki miljarder Bil Gejts predvideo “700,000 žrtava” vakcinacije protiv COVID-a-19 i slike koje navodno pokazuju da su deca umrla od vakcine protiv te bolesti u Senegalu.

AFP Činjenice je pretraživao ključne reči preko alata za praćenje društvenih medija, Kraudtengla (CrowdTangle), i našao da se spisak nalazi u članku objavljenom 2015. godine. Jedan čitalac je u komentarima ispod članka napisao: “Vakcinacija je obavezna iskljucivo u zemljama istocne evrope koji su ocigledno od strane svetske zdravstvene orgnizacije odabrani kao ‘pokusni kunici‘ za testiranje razlicitih farmaceutskih splacina.”

Tačno je da vakcinacija nije obavezna u Holandiji, Luksemburgu, Velikoj Britaniji, Danskoj, Irskoj, Grčkoj, Španiji, Austriji, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Švajcarskoj i na Kipru, kao što se može proveriti na sajtu Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti. Međutim, svaka država sprovodi program za vakcinaciju koji preporučuje između jedanaest i sedamnaest vakcina, uglavnom za decu ali i za odrasle, na primer vakcinaciju protiv gripa ili herpesa zostera.

U zemljama u kojima je vakcinacija obavezna, spisak vakcina i ciljna populacija razlikuju se u zavisnosti od potreba stanovništva i epidemiološke situacije. Vakcinacije su utvrđene zakonima ili uredbama u skladu sa nacionalnim programima.

U Srbiji na primer, deca moraju biti vakcinisana protiv devetnaest zaraznih bolesti da bi im bilo dozvoljeno da se upišu u školu ili predškolski program. Prema članu 32 zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti to su vakcine protiv: tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubeole, zaušaka, virusnog hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B, i oboljenja izazvanih streptokokom pneumonije. U Hrvatskoj se spisak obaveznih vakcina nalazi u sličnom zakonu, u članu 40.

Snimak člana 40 zakona o zaštiti pučanstva od zaraznih bolesti napravljen 2. septembra, 2020.

Kako ukazuje Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti, vakcinacija je obavezna protiv pet do jedanaest bolesti u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sloveniji, Bugarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Poljskoj.

Međutim, na spisku se nalaze netačne ili zastarele informacije o nekoliko zemalja kao na primer o Nemačkoj i Italiji, dok lista jednostavno izostavlja nekoliko zapadnih zemalja u kojima je vakcinacija takođe obavezna. Sve objave takođe ignorišu činjenicu da je obuhvat imunizacijom visok i u državama gde vakcinacija nije obavezna.

Nedostaju tri zemlje iz Evropske unije: Francuska, Belgija i Malta

Štaviše, spisak daje netačan utisak da je vakcinacija obavezna samo u istočnoevropskim zemljama. U stvari, tri zemlje zapadne Evrope u kojima je vakcinacija obavezna nisu uopšte na spisku: Francuska, Belgija i Malta. Informacije o Portugalu, Italiji i Nemačkoj su takođe netačne.

U Francuskoj je od 2018. godine obavezno  vakcinisati decu mlađu od dve godine protiv jedanaest bolesti: difterije, tetanusa, poliomijelitisa, pertusisa (veliki kašalj), hemofilusa influence tipa B, hepatitisa B, meningokoka C, pneumokoka, malih boginja, crvenke (rubeole) i zauški. Dodatna vakcinacija je obavezna protiv žute groznice za decu u Francuskoj Gvajani.

Samo tri vakcine su bile obavezne pre 2018. godine, ali većina dece je već bila vakcinisana svim preporučenim vakcinama, prema Regionalnoj agenciji za zdravlje.

Učenik dobija vakcinu protiv meningokoka C u Limožu, Francuskoj, 19. marta 2007. godine (Antoan Parat / AFP)

U Belgiji je vakcinacija protiv poliomijelitisa obavezna od 1967. godine. Bebe prime četiri doze tokom prve dve godine. Poslednju dozu dobiju kada su odrasli, da im pruži “doživotnu zaštitu”. Odrasli koji nisu vakcinisani kao deca dobijaju injekcije tri puta.

Na Malti je vakcinacija obavezna protiv difterije, tetanusa i poliomijelitisa, kako piše u uredbi za prevenciju bolesti, pasus 57 i na sajtu Ministarstva zdravlja.

Vakcinacija je obavezna i u Nemačkoj, Italiji i Portugalu

Informacija o Nemačkoj je zastarela. Vakcinacija protiv malih boginja je obavezna za svu školsku decu od marta 2020. godine. “Vakcinacija je takođe obavezna za asistente i osoblje u dnevnim centrima za decu, školama, medicinskim i komunalnim ustanovama kao što su skloništa za izbeglice,” pisao je AFP u julu 2019. godine, kada je zakon usvojen nakon izbijanja epidemije malih boginja.

Suprotno onome što piše na spisku, vakcinacija je takođe obavezna u Italiji. Država je 2018. godine donela uredbu prema kojoj deca moraju biti vakcinisana protiv deset bolesti, uključujući i protiv malih boginja, da bi ih roditelji mogli upisati u školu. Ranije su bile obavezne samo četiri vakcine.

Portugal se takođe nalazi na spisku zemalja u kojima vakcinacija navodno nije obavezna. 

Portugalski Nacionalni program vakcinacije (NPV) obuhvata dvanaest bolesti. Vakcinacija generalno nije obavezna i njenu cenu pokriva država. Međutim, uredba-zakon br. 44 198 od 20. februara 1962. godine kaže da je vakcinacija obavezna protiv difterije i tetanusa.

Vakcinacija nije uslov za upis deteta u portugalske škole, ali davanje na uvid evidencije o vakcinaciji jeste. Škole mogu tražiti od roditelja da ažuriraju vakcinaciju svoje dece u skladu sa NVP-om i sa Nacionalnim zdravstvenim školskim programom. Nakon smrti sedamnaestogodišnje devojke od malih boginja, 2017. je usvojen novi sistem upozorenja između škola i zdravstvenih vlasti, posredstvom kog će roditelji nevakcinisane dece biti kontaktirani.

U orijentacionom pismu poslatom obrazovnoj zajednici pre početka školske godine 2017/2018, portugalska Generalna zdravstvena direkcija piše da: “kao obično, tokom procesa upisa ili obnavljanja upisa u školu, treba proveriti da je preporučena vakcinacija ažurna; roditeljima treba savetovati da decu dovedu u dom zdravlja kako bi na vreme primili preporučene vakcine.”

Nije obavezno u Rumuniji

Objava netačno tvrdi da je vakcinacija obavezna u Rumuniji. U toj državi trenutno se raspravlja o novom zakonu koji bi propisao obaveznu vakcinaciju protiv gripa, malih boginja i drugih odavno poznatih zaraznih bolesti. Zemlja se od 2016. godine suočava sa epidemijom malih boginja koja je, prema Nacionalnom institutu za javno zdravlje, usmrtila 64 osobe i zarazila više od 20.000 ljudi.

U Litvaniji, koja se nalazi na spisku zemalja u kojima vakcinacija nije obavezna, takođe se razmatra zakon koji bi propisao obaveznu vakcinaciju deteta protiv polia, malih boginja i rubeole nakon povećanog broja slučajeva malih boginja. Zakon je prošao prvi krug glasanja u parlamentu u julu 2019. godine i od tada je na čekanju.

Španija je koristila obaveznu vakcinaciju zbog epidemije malih boginja

U spisku je tačno napisano da vakcinacija nije obavezna u Španiji. “Ovde je vakcinacija vrlo dobro prihvaćena od strane stanovništva i zdravstvenih radnika, što se vidi u obuhvatu vakcinacijom,” napisali su iz španskog Ministarstva zdravlja AFP-u u mejlu 27. avgusta 2020. godine, tako da “nema potrebe” za obaveznom vakcinacijom u zemlji.

Međutim, “postoje važeći propisi kojima se može obavezati kad je potrebno, na primer u slučaju izbijanja epidemije”, dodaju u Ministarstvu, pozivajući se na primer iz Granade iz 2011. godine kada se među nevakcinisanom decom dogodila epidemija malih boginja. Sud je tada potvrdio usvajanje mere kojom je vakcinacija obavezna zbog protivljenja nekoliko roditelja da vakcinišu svoju decu uprkos rizicima.

Ako vakcinacija nije obavezna ne znači da se ljudi ne vakcinišu

Najveći broj evropskih zemalja ima visok obuhvat imunizacijom protiv većine zaraznih bolesti koje su se pojavile na kontinentu i za koje je dostupna vakcina, čak i kada nemaju obaveznu vakcinaciju.

Portugalska Nacionalna zdravstvena služba - gde je vakcinacija obavezna protiv samo dve bolesti, difterije i tetanusa - “čestitala je roditeljima” imunizaciju zemlje. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, obuhvat imunizacijom Portugala je u 2019. godini bio preko 95% za sve univerzalno preporučene vakcine.

Snimak sa sajta Svetske zdravstvene organizacije napravljen 2. septembra, 2020.

U Letoniji “osoba može odbiti da se vakciniše ako podnese papir gde je napisala da odbija vakcinu,” napisao je AFP-u u mejlu 27. avgusta, 2020. godine Gints Georgs Muraševs iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Letonije. Međutim, 2017. godine samo 3% stanovništva je odbilo vakcinaciju.

Španija takođe ima visok obuhvat imunizacijom iako je vakcinacija dobrovoljna. “Imamo opšti obuhvat imunizacijom sa stopom iznad 95% za sve preporučene vakcine za decu do 24 meseca, a zatim se blago smanjuje sa godinama. Nismo primetili porast odbijanja vakcine,” rekli su iz španskog Ministarstva zdravlja AFP-u.

U Finskoj u kojoj su vakcine dostupne besplatno preko Nacionalnog programa za vakcinaciju, “obuhvat imunizacijom male dece je vrlo dobar, a nevakcinisana deca su retkost,” navodi tamošnje Ministarstvo zdravlja.

U Holandiji, više od 95% roditelja vakciniše decu. Nacionalni program za imunizaciju pokriva cenu svih dvanaest preporučenih vakcina.

Vakcinacija je uvek bila kontroverzna tema. “Širom Evrope, masovni programi vakcinacije sponzorisani od strane država su uvek dovodili do kontroverznih političkih debata, o vakcinaciji protiv pertusisa (veliki kašalj) sedamdesetih godina prošlog veka, protiv malih boginja, zauški, rubeola (vakcina MMR), vakcina protiv H1N1-a, hepatitisa B ili protiv humanog papiloma virusa (HPV),” napisala je u martu 2019. godine Katarina T. Pol (Katharina T. Paul), društveni naučnik Univerziteta u Beču u članku objavljenom u Časopisu o politici javnog zdravlja (Journal of Public Health Policy).

“The Cowpox” (Kravlje boginje) - 1802. godine: Karikatura britanskog satiriste Džejmsa Gilreja o lažnoj vakcini protiv “kravljih boginja”. Vakcinu primaju uplašene osobe iz kojih posle izađu krave. (Kongresna biblioteka)

Internet je postao plodno tle za rast diskursa protiv vakcinacije u čitavoj Evropi, prema izveštaju Unicefa objavljenom 2013. godine. “Širokog spektra porekla, motiva, izvora i specifičnih ciljeva, ovaj stav na internet mreži uspeo je da utiče na odluke mladih roditelja o vakcinaciji, u mnogim slučajevima negativno,” piše u izveštaju uz dodatni komentar da ljudi posebno sumnjaju u velike zapadne farmaceutske firme.

Sa druge strane, izveštaj opisuje “loše vođene kampanje imunizacije u nekim zemljama (koje) su izazvale široko nepoverenje” i nedostatak transparentnosti i dialoga, što je pojačavalo takav stav.

Prema istraživanju javnog mnjenja širom EU objavljenom 2019. godine, ljudi najviše sumnjaju u vakcinaciju u Francuskoj, u kojoj 22% ispitanika kaže da “vakcine nisu sigurne“, dok je samo 3% tako odgovorilo u Danskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Marion Dautry