Hrvatski i srpski portali objavili su izmišljenu priču o jednoj američkoj silovateljki

Copyright AFP 2017-2021. Sva prava zadržana.

Nekoliko portala u Hrvatskoj i Srbiji, uključujući one koji tvrde da objavljuju pouzdane informacije, kopiralo je i objavilo priču o ženi uhapšenoj u Sjedinjenim Državama zbog drogiranja i silovanja dva muškarca. Pretraga je, međutim, pokazala da o tom slučaju nema nikakvih izveštaja u američkim medijima, a policija u Vilmingtonu, koja je navodno uhapsila ženu, potvrdila je AFP-u da nema zapisa o takvom slučaju.

“Drogirala dva cimera pa ih četiri dana silovala: Kad je otkrivena, donijela najgoru odluku,” piše u naslovu teksta, objavljenog na lokalnom portalu Rijeka Danas 31. jula 2021. Tekst je o "Ani Helstedt (26) iz Wilmingtona u Sjevernoj Karolini" koju je navodno uhapsila policija Vilmingtona zbog zločina koji je počinila jer, prema navodima iz članka, nije mogla da pronađe novog dečka. Prema podacima Fejsbuka, publikacija, koja takođe prikazuje fotografiju plavokose žene, podeljena je na ovoj društvenoj mreži ukupno preko tri stotine puta za tri dana i izazvala je preko hiljadu reakcija i komentara.

Policija u Vilmingtonu, međutim, nikada nije čula za tu ženu, potvrdio je portparol za AFP Činjenice.

Skrinšot izmišljene priče objavljene na portalu Rijeka Danas, napravljen 2. avgusta 2021.

Izmišljena priča je kopirana i objavljena i na drugim portalima i u tabloidima u Hrvatskoj i Srbiji, uključujući ovde 1. avgusta 2021. godine, na portalu Srbija Danas, koji svojim čitaocima obećava da će im donositi "presek događa i dešavanja kako u svetu tako i u Srbiji, a sve sa ciljem boljeg razumevanja današnjice čiji smo sastavni deo." Objavljena je i ovde, na sajtu veoma gledane srpske privatne televizije Pink, a ovde i na sajtu novog lista Objektiv ("najbolje dnevne vesti u Srbiji").

Nakon objavljivanja ovog članka Danko Švorinić iz marketinga portala Rijeka Danas uputio je mejl na AFP Činjenice sa tvrdnjom da taj portal nije bio prvi koji je objavio izmišljeni tekst, već da ga je preuzeo sa portala Objektiv.rs. AFP Činjenice nije u mogućnosti da proveri tačnost te izjave, budući da je uz članak objavljen na Rijeka Danas objavljen samo datum, ali ne i vreme publikovanja. Portal Rijeka Danas je u međuvremenu uklonio članak.

Vilmingtonska policija nema podataka o 'Ani Helstedt' 

Pretraga imena "Anna Helstedt" u američkim medijima ne donosi nikakve rezultate. Nismo mogli da pronađemo ni izveštaje o ženi uhapšenoj u Vilmingtonu zbog silovanja ili zbog "silovanja dva muškarca." Šira pretraga o ženi koja bi bila uhapšena zbog silovanja ili sa izmenama u nazivu imena takođe nije dovela do rezultata koji bi se podudarao sa pričom.

"Nikad nisam čuo to ime," rekao je u mejlu za AFP Činjenice 11. avgusta portparol policije u Vilmingtonu Brendon Šop (Brandon Shope). Ime "nije ništa pokazalo u (njihovom) sistemu," rekao je. Policija u Vilmingtonu je u drugom mejlu dodala da nije našla trag takvog krivičnog dela.

Neki od portala su takođe naveli da u članku prikazuju fotografiju Ane Heldstedt, a kao izvor fotografije jedne bele, plavokose žene navode policiju u Vilmingtonu. Obrnuta pretraga slike dovela je do drugačije priče na drugom mestu, o ženi koja je optužena za seks sa maloletnom osobom 2019. 

"Mogu da potvrdim da buking slika (ili magšot, slika koja se snima kad je neko uhapšen) koja se nalazi na linkovima koje ste nam poslali je slika Lindsi Helšted (Lindsey M. Halstead)," napisao je u mejlu za AFP Činjenice 4. avgusta 2021. portparol policije države Njujork. 

Odgovornost medija u izveštavanju o seksualnom nasilju

Program Ujedinjenih nacija Žene u Srbiji (UN Women Serbia) i nevladina organizacija BeFem objavili su u avgustu 2021. analizu o tome kako mediji u Srbiji izveštavaju o nasilju nad ženama i devojčicama, pokazujući da mediji prečesto pribegavaju senzacionalizmu i da "objave, posebno u tabloidima, sadrže senzacionalističke ili stereotipne izraze koji se odnose na nasilje i žene."

"Novinari/ke ne bi trebalo da se pozivaju na anonimne, irelevantne izvore i izvore koji nemaju kredibilitet, jer na taj način doprinose senzacionalističkom izveštavanju (...)  Ako je u pitanju preuzimanje sadržaja drugih medija, potrebno je da tačnost, istinitost i kredibilitet sadržaja budu preispitani i provereni," preporučuje se u izveštaju. U ovom slučaju, portali su kopirali tekst bez izvora i bez provere i omogućili komentare u kojima se ismevaju žrtve seksualnog nasilja. Slična analiza objavljena je 2019. u Hrvatskoj.

U komentarima na društvenim mrežama, mnogi su se rugali dvojici navodnih žrtava zato što su prijavili napad. "Ako ima boga i zakona nji dvojcu javno osuditi na javno vješanje za jajca zbog izdaje," napisao je jedan korisnik. "Kakvi retardi. Umjesto da ju počaste i zahvale,oni je tužili. E morona ... Još i mlada,lijepa,26 godina .... Glupani," napisao je drugi. Jedan je iskoristio priču da napadne rodnu ravnopravnost: "žrtve su muškarci a počinilac žena. Da je obrnuto bilo javile bi se, ovako imamo priliku da vidimo kako izgleda ta rodna ravnopravnost kad zlodelo počini osoba ženskog pola," napisao je u komentarima ispod teksta objavljenog na jednom portalu.

Ismevanje žrtava seksualnog nasilja i sumnja u njihovu priču deo su razloga koji ih primoravaju da ćute i da ne prijavljuju nasilje.

Nakon što su srpska glumica Milena Radulović, a kasnije i Danijela Štajnfeld, otkrile da su bile žrtve silovanja, lavina svedočenja koja je usledila u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori , izazvala je reakciju javnosti i nekih institucija. Međutim, iako su mnogi podržavali žrtve, bilo je dosta i onih koji su dovodili u pitanje njihove izjave i odbijali da im veruju, ilustrujući kako društvena stigma utiče na žrtve, i žene i muškarce.

"Ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da se žrtvama ne veruje, da im se prebacuje krivica i odgovornost za ono što su učinile ili nisu, da se sumnjiče da zloupotrebljavaju, lažu..." rekla za Blic u januaru 2021. godine Tanja Ignjatović, psihološkinja iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) koji godinama podržava žrtve seksualnog nasilja.

Grupa Novinarke protiv nasilja i Program UN-a za razvoj objavili su 2019. smernice za medije o načinu izvještavanja o seksualnom nasilju nad ženama, koje se mogu primeniti i kada su žrtve muškarci. Smernice uključuju uzdržavanje od senzacionalizma, od prebacivanja odgovornosti za nasilje na žrtvu umesto na počinioca i od pravdanja nasilja na bilo koji način.

Telefoni za pomoć žrtvama nasilja i seksualnog nasilja

U Srbiji: Prijava nasilja u porodici - 0800 100 600 (više informacija ovde)
SOS telefon Autonomnog ženskog centra - 0800 100 007
SOS telefon Centra za podršku ženama - Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu - 0800 101 010

u Hrvatskoj: Ženska Soba - 01/ 6119 444
Ženska pomoć sada, linije za žene i djecu žrtve nasilja u obitelji - 01/ 46 55 222 i besplatan broj 0800 655 222

U Crnoj Gori: SOS telefon za žene i djecu žrtve nasilja PG – 020 232 254 ; 067 805 297
Sigurna ženska kuća – +382 69 013 321
Centar za romske inicijative – +382 67 104 700

U Bosni i Hercegovini:  Gender Centar SOS telefonski broj 1265 (Federacija), 1264 (Republika Srpska)

13. avgust 2021. Članak je ažuriran reakcijom portala Rijeka Danas