Korupcija u Danskoj je krivično delo kažnjivo zakonom, a ne 'psihijatrijski poremećaj'

"U Danskoj, koruptivno delo ne podleže krivičnim sankcijama, već se smatra psihijatrijskim poremećajem. Tamo kada vas uhvate u koruptivnim radnjama, davanju ili uzimanju mita, smatraju vas teško obolelim slučajem i idete pravo u psihijatrijsku kliniku na lečenje," piše u postu objavljenom na Instagramu 9. decembra 2024. koji je za više od mesec dana lajkovalo više od 6.800 ljudi.

Skrinšotovi tog posta su podeljeni i na drugim platformama poput Fejsbuka. Ista tvrdnja takođe se širi na Eksu, na primer ovde.

U postu se dalje navodi da je jedan Srbin uhapšen i upućen u psihijatrijsku bolnicu nakon što je pokušao da da mito javnom službeniku. "Slučaj je završen tako što su svi odrasli članovi porodice potpisali i saglasili se da će narednih šest meseci svake subote dolaziti na edukaciju. Sastavljen je stručan tim od pravnika, psihologa i socijalnih radnika koji su im držali časove, a na kraju su polagali testove o korupciji".

Međutim, krivični zakonik Danske definiše i kažnjava korupciju, uključujući mito, novčanim i zatvorskim kaznama (arhivirano ovde). "Korupcija nije dijagnoza. Prema tome, psihijatrijske bolnice u Danskoj je ne leče," rekao je 14. januara 2025. u mejlu za AFP Činjenice Alan Bjereskov (Allan Bjerreskov), portparol najveće danske psihijatrijske bolnice Region Glavne psihijatrije  (Region Hovedstadens Psykiatri).

Image

Skrinšot obmanjujućeg posta na Instagramu, napravljen 13. januara 2025.

AFP je kontaktirao autore objave na Instagramu, koji su rekli da im je izvor bivši predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, profesor Čedomir Čupić.

Pretraga pomoću ključnih reči dovela je do intervjua na televiziji Nova S objavljenog na Jutjub kanalu televizije 31. januara 2024. (arhivirano ovde), tokom kojeg je prof. Čupić komentarisao Indeks percepcije korupcije koji je objavio Transparensi internešnal (Transparency International - TI) za 2023. godinu. Na tom indeksu, Srbija je rangirana na 104. mesto od 180 zemalja (arhivirano ovde).

"U Danskoj korupciono delo ne podleže sankcijama pravnim krivičnim nego se smatra psihijatriskim poremečaju. Znači da kad vas uhvate u korupciju idete na psihijatrijsku kliniku. Vi ste težak slučaj. Naš jedan nesretnik tako je završio, jedva su ga izvukli advokati, rekli su da je to kulturološko," izjavio je Čupić tokom emisije, i ispričao vrlo sličnu priču kao u viralnom postu na Instagramu. 

Citiran je u drugim postovima, poput ovog objavljenog na Instagramu u februaru 2024.

Nemanja Nenadić, programski direktor ogranak TI-a u Srbiji Transparentnost Srbije, koji je gostovao u istoj emisiji na Novoj S, rekao je za AFP Činjenice da je i ranije čuo tu priču od profesora Čupića, ali da se dešavala u Švedskoj. To "je neka anegdota, koja, verovatno ima neki osnov u stvarnom događaju (...) Verovatno je u konkretnom slučaju došlo do toga da je neki naš zemljak ispunio uslove da bude poslat i na neku vrstu lečenja ili socijalizacije, nakon što je počinio akt korupcije, što naravno ne znači da se dešava isto u svim takvim slučajevima," rekao je u mejlu poslatom 11. januaru 2025.

"Kako god bilo, svakome je jasno da se korupcija i u skandinavskim zemljama goni krivično," rekao je.

AFP je pokušao da kontaktira profesora Čupića za detalje o navodnom slučaju ali nije dobio odgovor do dana objavljivanja ovog članka.

Korupcija jeste krivično delo u Danskoj

"Pre svega: tvrdnja je netačna. I nikad nisam čuo za to," rekao je u mejlu za AFP Činjenice 9. januara 2025. Jesper Olsen, predsednik ogranka Transparentnosti u Danskoj.

Danski krivični zakon (DCC) kažnjava podmićivanje javnih službenika i korupciju u privatnom sektoru. U članu 122 kaže se da će se podmićivanje "nekog ko radi u danskoj, stranoj ili međunarodnoj javnoj službi (...) kažnjavati novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 3 godine". U članu 144 piše da "svako ko, u vršenju danske, inostrane ili međunarodne javne službe ili dužnosti" prihvati mito, "kažnjava se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 6 godina".

Kako je navedeno na ovom sajtu o antikorupcijskim zakonima širom sveta (arhivirano ovde), korporacije i pravna lica se takođe mogu proglasiti krivim za korupciju (član 306 DCC-a).

Prema ovom dokumentu koji je objavio Centar za nadležnost za forenzičku psihijatriju (arhivirano ovde), u članu 16 danskog krivičnog zakonika propisano je da "osoba koja su u vreme izvršenja krivičnog dela bila neodgovorna zbog mentalne bolesti ili sličnih stanja nisu kažnjiva".

Korupcija se, međutim, u Danskoj ne smatra psihijatrijskom dijagnozom zbog koje neko ne bi bio kažnjen nego primoran da se leči na psihijatrijsku.

"Ako osoba sa psihijatrijskom dijagnozom počini zločin u Danskoj, može biti osuđena na lečenje umesto da ide u zatvor," objasnio je za AFP Činjenice Alan Bjereskov iz glavne danske bolnice za psihijatriju Region Hovedstadens Psykiatri. "Dakle, na primer, ako osoba koja boluje od šizofrenije počini nasilni zločin dok pati od halucinacija, ta osoba može biti osuđena na lečenje umesto da ide u običan zatvor."

U teoriji, moglo bi se utvrditi da osoba optužena za korupciju takođe "pati od teške psihijatrijske dijagnoze (dakle ne depresije ili slično)", rekao je Bjereskov. "Pretpostavljam da bi pomenuta osoba mogla da bude osuđena na lečenje. Ali nikada nisam čuo za takav slučaj," dodao je on.

On je potvrdio da "korupcija nije zvanična dijagnoza i da nije nešto zbog čega lečimo naše pacijente".

Danska zauzima najbolju poziciju na Indeksu percepcije korupcije, dok Srbija i dalje pada

Dok su mnogi u komentarima obmanjujuće objave na Instagramu sumnjali u tačnost priče, drugi korisnici su komentarisali da je korupcija deo srpske "kulture" ili, kako u navodnom slučaju srpskog čoveka kaže lekar: "celu Srbiju treba da smestimo u ludnicu". "Šala ili realnost, ako brzo ne shvatimo da je lopovluk i korupcija srž našeg mentaliteta zaista ćemo nestati kao narod, a vidimo posledice siromaštvo, neznanje i velika nejednakost u društvu," napisala je jedna korisnica.

"Bojim se da bi ovde, nakon citanja ovog teksta, prosecan gradjanin Srbije pomislio da celu populaciju Danske treba spakovati u specijalnu ustanovu. To samo govori koliko se ovaj narod srodio sa svim vrstama korupcije," napisao je korisnik Fejsbuka koji je podelio skrinšot posta.

Nizak nivo korupcije u Danskoj je barem delimično povezan "sa opštom socio-ekonomskom situacijom u Danskoj. Postoji opšte poverenje u danske državne službenike na prvoj liniji, oni ne moraju da uzimaju mito iz ekonomskih razloga, javni sektor je u general dobro organizovan i vođen," rekao je Jesper Olsen za AFP Činjenice.

Danska se zaista već nekoliko godina rangira kao zemlja sa najnižim nivoom korupcije u godišnjem međunarodnom Indeksu percepcije korupcije (CPI) Transparentnosti, dok Srbija i dalje pada, a 2023. je dostigla svoju "najgoru poziciju u 12 godina" (arhivirano ovde) .

"Na stepen korupcije u nekom društvu utiču značajno i obrasci ponašanja koji su uobičajeni, pa i ono što ljudi pretpostavljaju da je uobičajeno," rekao je za AFP Činjenice Nemanja Nenadić. Dakle, ako ljudi ili kompanije pretpostave da ne mogu da završe svoj posao bez poklona ili bez "veze", "to će se odraziti i na stvarni nivo korupcije," rekao je, ukazujući na ulogu vlade i potrebu za sprovođenjem pravila i zakona.

"Sve važi i obrnuto, ako ljudi pođu od pretpostavke da će javni službenik negativno reagovati na mito, ili ako inače imaju predubeđenje da je reč o uređenom sistemu i da će dobiti usluge po koje su došli, onda neće ni nuditi mito (iako bi ga službenik možda rado prihvatio)," dodao je Nenadić.

"U Srbiji vidimo urušavanje demokratije, gde autokratska vlast koristi posebne zakone da ograniči transparentnost u vezi sa velikim projektima," piše o saopštenju TI-a o rangu Srbije u Indeksu za 2023, dodajući da "zbog podložnosti političkim pritiscima, pravosudni sistem u Srbiji uglavnom nije u mogućnosti da krivično goni i sankcioniše javne funkcionere koji zloupotrebljavaju svoj položaj".

"Bitno je naglasiti da sve ovo nema veze sa Srbima i Dancima kao takvim, jer je vrlo moguće da bi se isti Srbin i isti Danac različito ponašali u odnosu sa javnim službama u Srbiji ili Danskoj (i da bi se jednako ponašali u nekoj trećoj zemlji koju percipiraju kao veoma korumpiranu)," zaklučio je Nenadić u mejlu za AFP.

Slučajevi prevare i korupcije se ipak dešavaju i u Danskoj. Danska Banka je 2019. godine optužena za pranje novca, uglavnom za ruske klijente (arhivirano ovde). Najveći slučaj poreske prevare u istoriji zemlje otkriven je 2015. godine i danske vlasti su kasnije kaznile nemačku banku North Channel Bank rekordnom kaznom (arhivirano ovde). Bivša socijalna radnica je 2020. osuđena za masivnu prevaru nakon što je proglašena krivom za preusmeravanje 15,7 miliona evra između 1993. i 2018. sa socijalnih usluga na svoje lične bankovne račune kreiranjem fiktivnih projekata (arhivirano ovde). Danske medije su takođe izveštavale o optužama i kaznama primanja mito od strane javnih službenika, na primer ovde i ovde.