Gigant društvenih medija Meta je 7. januara 2025. smanjio svoje politike moderiranja sadržaja, i najavio eliminaciju programa provere činjenica u Americi ( AFP / Dru Endžerer)

Stručnjaci za dezinformacije oštro kritikuju odluku kompanije Meta da prekine program za proveru činjenica u SAD-u

Šokantna najava tehnološkog giganta Mete 7. januara 2025. da prekida program provere činjenica u SAD-u izazvala je oštre kritike od strane istraživača dezinformacija koji su upozorili da se ovim potezom rizikuje otvaranje prolaza za lažne i netačne narative.

Izvršni direktor Mete Mark Zakerberg najavio je da će se kompanija "rešiti" novinara koji su bili deo programa provere činjenica u saradnji sa trećim licima u Sjedinjenim Državama, što predstavlja veliku promenu politike koju su analitičari protumačeli kao pokušaj da se umiri novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp (arhivirano ovde).

"Ovo je veliki korak unazad za moderiranje sadržaja u vreme kada se dezinformacije i štetni sadržaji razvijaju brže nego ikad," rekao je Ros Barli (Ross Burley), suosnivač neprofitnog Centra za informacijsku otpornost.

Provera činjenica i istraživanje dezinformacija su već dugo osetljiva tema u hiperpolarizovanoj političkoj klimi u Sjedinjenim Državama, a zagovornici konzervativne američke politike kažu da je reč o alatu za ograničavanje slobode govora i cenzuru desničarskih sadržaja.

Trampova Republikanska partija i njegov saveznik milijarder Elon Mask – vlasnik  Eksa ("X"), giganta među društvenim mrežama (nekadašnjeg Tvitera) – već dugo ponavljaju slične žalbe.

"Iako su napori da se zaštiti sloboda izražavanja od vitalnog značaja, uklanjanjem provere činjenica bez verodostojne alternative rizikuje se otvaranje prolaza za štetnije narative," rekao je Berli.

Zakerberg je rekao da će u SAD-u platforme Fejsbuk i Instagram kao alternativu koristiti "beleške zajednice slične kao na Eksu".

Beleške zajednice ("Community Notes" na engleskom) su alatka za moderiranje koju je Eks promovisao kao način da korisnici dodaju kontekst objavama, ali istraživači su više puta dovodili u pitanje njegovu efikasnost u borbi protiv laži (arhivirano ovde).

'Odricanje' od odgovornosti

"Ne biste se oslonili na bilo koga da spreči curenje u vašem toaletu, a Meta sada želi da se osloni na bilo koga da spreči širenje dezinformacija na svojim platformama," rekao je AFP-u Majkl Vagner (Michael Wagner) iz Škole za novinarstvo i masovne komunikacije Univerziteta u Viskonsin-Medisonu.

"Tražiti od ljudi da pro bono kontrolišu netačne tvrdnje koje se objavljuju na Metinim platformama društvenih medija vrednih više milijardi dolara jeste odricanje od društvene odgovornosti," izjavio je.

Metina najava predstavlja finansijski problem za učesnike njegovog programa provere činjenica u saradnji sa trećim licima u SAD-u.

Metin program i eksterni grantovi bili su "preovlađujući izvori prihoda" za globalnu proveru činjenica, prema istraživanju iz 2023. Međunarodne mreže za proveru činjenica (IFCN) koja se sastoji od 137 organizacija u nekoliko desetina zemalja (arhivirano ovde).

Ova odluka će takođe negativno uticati "na korisnike društvenih medija koji traže tačne, pouzdane informacije za donošenje odluka o svom svakodnevnom životu i interakciji," rekla je direktorka IFCN-a Endži Holan (Angie Holan).

"Žalosno je što je ova odluka doneta kao posledica spoljnog političkog pritiska nove administracije i njenih pristalica," dodala je Holan.

Metinu najavu pozdravile su konzervativne pristalice Trampa koji je rekao da je taj potez "verovatno" bio odgovor na njegove pretnje kompaniji i Zakerbergu.

Američka republikanska senatorka Marša Blekburn (Marsha Blackburn) objavila je na Eksu da je Metin potez "trik da izbegne regulisanje".

Uloga novinara da pruže 'dodatna obrazloženja i kontekst'

Aron Šerokman (Aaron Sharockman), izvršni direktor američke organizacije za proveru činjenica PolitiFact, odbacio je tvrdnju da je provera činjenica alat za suzbijanje slobode govora.

Uloga novinara za proveru činjenica u Americi, rekao je, bila je da pruže "dodatna obrazloženja i kontekst objavama za koje su novinari utvrdili da sadrže dezinformacije," a na Meti je bilo da odluči sa kakvim kaznama će se korisnici suočiti.

"Sjajna stvar u vezi sa slobodom govora je to što ljudi mogu da se ne slažu oko bilo kog novinarskog uratka koje objavimo," rekao je Šerokman.

Međutim, "ako je Meta uznemirena jer misli da je stvorila oruđe za cenzuru, trebalo bi da se pogleda u ogledalo," dodao je.

PolitiFact je jedan od prvih partnera koji je radio sa Fejsbukom na pokretanju programa provere činjenica u Sjedinjenim Državama 2016. godine.

AFP takođe trenutno radi na 26 jezika u okviru Fejsbukovog programa za proveru činjenica, gde Meta plaća korišćenje članka provere činjenica od oko 80 organizacija širom sveta na Fejsbuku, Whatsapp-u i Instagramu.

U okviru tog programa, smanjuje se vidljivost sadržaja koji je ocenjen kao "netačan" tako da će ga videti manje ljudi, a kada neko pokuša da podeli takvu objavu, prikazuje mu se članak u kome se objašnjava zašto je tvrdnja u postu obmanjujuća.

"Program nikako nije bio savršen, a oni koji proveravaju činjenice su bez sumnje pogrešili u nekom procentu svojih oznaka," rekao je Aleksios Mancarlis (Alexios Mantzarlis), direktor Inicijative za sigurnost, poverenje i bezbednost u Cornell Tech-u. "Ali treba jasno reći da je Zakerbergovo obećanje da će se otarasiti novinara za proveru činjenica bilo izbor [spoljašnje prim. ur.] politike a ne [unutrašnjeg regulisanja, prim. ur.] politike firme," rekao je Mancarlis.

Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?

Kontaktirajte nas