Objave na Fejsbuku oživljavaju stare teorije zavere o terorističkim napadima 11. septembra 2001.
- Članak je star više od godinu dana.
- Objavljeno 18. avgusta 2022. u 17.18
- Za čitanje potrebno 12 minuta
- Od: Marion DAUTRY, AFP Beograd
Copyright © AFP 2017-2025. Za svaku vrstu komercijalne upotrebe ovog sadržaja potrebna je pretplata. Kliknite ovde za više informacija.
Dva aviona su se 11. septembra 2001. srušila na kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra (World Trade Center - WTC) u Njujorku. Treći avion se istog dana srušio na zgradu Pentagona, dok se četvrti avion srušio na polje u blizini Šenksvila, udaljeno manje od 300 km. Sve četiri letelice su oteli teroristi ekstremističke islamističke mreže Al Kaide pod vođstvom Osame Bin Ladena. U napadu je poginulo 2,977 ljudi, dok su razaranja dovela do smrti više od 4.600 ljudi od izlaganja toksičnim materijalima, povreda i problema sa mentalnim zdravljem.
Šokantan događaj zabeležen je hiljadama video snimaka i fotografija koje su snimili prolaznici, sigurnosne kamere, novinari i spasioci, kao i kroz svedočenja očevidaca i preživelih. To, ipak, nije sprečilo nastajanje brojnih teorija zavere. Samo mesec dana pre 21. godišnjice napada, pojavili su se postovi na srpskom jeziku u kojima se tvrdi da je zvanična verzija događaja barem delimično laž, što bi trebalo da prouzrokuje nepoverenja u medijske izveštaje o trenutnoj invaziji Rusije na Ukrajinu. Postovi su podeljeni na hiljade puta za samo par dana, kao ovde, ovde i ovde.
Tvrdnje da su ljudi pogrešno navođeni da veruju "da su dva aviona uništila tri zgrade", "da gorivo za avione može da istopi čelik, ali ne i pasoš terorista koji je bio u ruševinama" ili "da aluminijumski avion može da prođe kroz čelične grede i da se pojavi sa netaknutim nosom na drugom kraju zgrade" ne poklapaju se sa izveštajima i dokazima koje su prikupili istraživači, naučnici, zaposleni u muzejima i zvaničnici.
AFP je još u septembru 2021. razobličio tvrdnju da je snimak dokazao da nijedan avion nije udario u drugu kulu Svetskog trgovinskog centra. Avion je obrisan sa snimka koji je snimio novinar Kit Lopez koji je za AFP potvrdio manipulaciju.
Šta se dogodilo 11. septembra 2001?
Događaji na dan napada rekonstruisani su gotovo u minut. Kompletna vremenska osa, koja počinje u 5:45 (po lokalnom vremenu) kada su otmičari Mohamed Ata i Abdul Aziz Al Omari prošli kroz obezbeđenje Međunarodnog aerodroma Portland u Mejnu, dostupna je na ovom sajtu Nacionalnog memorijala i muzeja 11. septembra.
AFP je na osnovu informacija reprodukovao svoju vremensku osu:
U 8:46 ujutru, Boing 767 koji je otelo pet terorista srušio se u Severni toranj (WTC 1) Svetskog trgovinskog centra. "76 putnika i 11 članova posade kao i na stotine ljudi koji su bili u zgradi su odmah poginuli. Udes je presekao sva tri stepeništa za hitne slučajeve i zarobio stotine ljudi iznad 91. sprata," opisano je u vremenskom osu muzeja.
U 9:03, drugi Boing 767, koji su takođe oteli teroristi, srušio se na Južni toranj (WTC 2) Svetskog trgovinskog centra, "ubivši 51 putnika i devet članova posade u avionu i nepoznat broj ljudi u zgradi." Mnogi su bili zarobljeni, a mnogi ljudi su pali ili skočili u smrt kroz prozore.
Samo pola sata kasnije, u 9:37, još jedan Boing 757 se srušio na Pentagon, zgradu sedišta Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država.
Kule bliznakinje su se srušile u 9:59 (južna) i 10:28 (severna). U međuvremenu, let 93 Junajted erlajnsa, koji je otela četvrta grupa terorista, srušio se u blizini grada Šenksvila u Pensilvaniji nakon što su posada i putnici uspeli da upadnu u kokpit.
Sidnej Morning Herald objavio je povodom 20. godišnjice tog događaja kompilaciju amaterskih i novinarskih video snimaka snimljenih tokom napada na Menhetnu.
Dva aviona su se srušila na Svetski trgovinski centar i uništila tri zgrade
Tvrdnja da su "ubedili svet da su dva aviona uništila tri zgrade" nije sasvim jasna jer bi se mogla odnositi kako na uništenje WTC 7 nakon što ga je satima pustošio požar izazvan napadom na kule bliznakinje, tako i na teoriju zavere da je napad na Pentagon izveden raketom a ne avionom.
Urušavanje WTC7, zgrade od 47 spratova koja se nalazi pored kula bliznakinja, dogodilo se u 17:20 časova 11. septembra 2001. Nacionalni institut za standard i tehnologiju (NIST), koji je istraživao kako su se tri zgrade srušile, objasnio je da je "urušavanje WTC 1, koji se nalazio 370 milja (oko 113 metara, ur.) južno, dovelo do požara na najmanje 10 spratova južne i zapadne strane zgrade" WTC7. Nekoliko požara locirano je na nižim spratovima i izmaklo je kontroli "jer je došlo do kvara dovoda vode u automatsku prskalicu za ove spratove" zbog oštećenja gradskog vodovoda pri rušenju kula bliznakinja.
"Vrelina od nekontrolisanih požara izazvala je termičko širenje čeličnih podnih greda i nosača, što je dovelo do niza događaja koji su doveli do kvara ključnog stuba konstrukcije. Propadanje ovog stuba konstrukcije je zatim pokrenulo progresivno urušavanje cele zgrade izazvano požarom," objasnio je NIST. Njegov konačni izveštaj objavljen je 2008.
Šajam Sander (Shyam Sunder), vodeći istražitelj NIST-a, je rušenje WTC-a objasnio u ovom snimku koji je NIST objavio 2009. godine, rekavši da je ono "po prvi put pokazalo da vatra može da izazove progresivno rušenje."
To je bio prvi registrovani slučaj urušavanja zgrade izazvanog požarom, ali ne i poslednji: od tada su studije razmatrale ulogu požara u urušavanju zgrade u Kini 2016. godine, delimičnom urušavanju kule Vindzor u Madridu 2005. i najzad urušavanje zgrade Plasko u Teheranu 2017.
Dakle, tačno je da su "dva aviona uništila tri zgrade" na mestu Svetskog trgovinskog centra.
Pentagon je takođe pogođen avionom
Moguće je, međutim, da se postovi ne odnose na WTC 7 već na netačno uverenje da Pentagon nije uništen avionom, uprkos mnogim dokazima, uključujući delove aviona pronađene na mestu pada.
Bilo je mnogo svedoka pada aviona, jer je ova velika zgrada okružena putevima. Profesorka Univerziteta Virdžinija Komonvelt Meri En Ovens (Mary Ann Owens) bila je jedan od ovih svedoka dok je stajala zaglavljena u saobraćaju. "Misao da ću umreti bila je trenutna i izvesna. Ovaj avion će me udariti zajedno sa svim ostalim ljudima zarobljenim u automobilima na Vašington bulevaru," prisećala se ona godinu dana kasnije.
Ef-Bi-Aj (FBI) i američka mornarica (US Navy) objavili su fotografije snimljene na mestu napada gde su pronađeni ostaci letelice (ovde i ovde). Crna kutija, koja sadrži glasovne zapise i podatke o letu, pronađena je unutar srušene zgrade 14. septembra 2001. godine.
Mitove da štetu na zgradi nije mogao da izazove avion su mnogo puta razobličili novinari, istraživaci i stručnjaci, na primer ovde na specijalizovanom sajtu Popularna mehanika, ovde na sajtu Snopesa ili ovde na forumu Metabunk "za istraživanje neobičnih tvrdnji".
Čak i najuticajnije pristalice teorije zavere da je napad na Svetski trgovinski centar bio "unutrašnji posao" slažu se da je Pentagon zaista pogođen avionom.
Američko udruženje građevinskih inženjera (ASCE) sastavilo je detaljan izveštaj o napadu u "Izveštaju o performansama zgrade Pentagona" iz 2003. godine, a on se nalazi i u izveštaju "Pentagon 9/11" iz 2007. koje je sačinila Kancelarija za istoriju ministra odbrane.
Izveštaj ASCE-a sadrži, između ostalih detalja, skrinšotove sa sigurnosne kamere koja je sekundu po sekundu snimila pad aviona i udarac u spoljni zid Pentagona, kao i detalje štete koju je pretrpeo svaki stub unutar zgrade.
Nejasno je šta autor teksta koji kruži društvenim mrežama misli pod tim da "aluminijumski avion može da prođe kroz čelične grede i da se pojavi netaknutog nosa na drugom kraju zgrade."
AFP ne može da pronađe dokaze o nosu ni za jedan od aviona koji su se srušili na kule WTC-a, a koji se pojavljuje na drugoj strani, niti za bilo šta slično u Pentagonu. Video snimci poput ovog sa Si-En-En-a pokazuju trenutak kada je drugi avion udario u WTC, ali se ne vidi da avion izlazi.
Izveštaj "Pentagon 9/11" pokazuje putanju aviona i udarac u zgradu dok se progresivno raspadao. "Dok je neposredna unutrašnja površina zgrade pogođena nosom aviona bila mala, deo zgrade koji je kasnije uništen velikim ostacima aviona i višestrukim eksplozijama mlaznog goriva iz puknutih rezervoara nekoliko sekundi nakon udara obuhvata veću nepravilnu površinu od više od jednog hektara i na 1. i na 2. spratu," navodi se u izveštaju.
"Delovi letelice – uključujući deo guma – proleteli su kroz tri spoljna prstena kancelarija Pentagona, izašli iz takozvane 'probušene' rupe u zidu prstena C i zaustavili se u Drajv-u A-E," navodi se.
Teorija da je gorivo iz aviona otopilo čelik
U objavama na Fejsbuku se navodi da su ljudi navedeni da veruju da mlazno "gorivo može da istopi čelik, ali ne i pasoš terorista koji je bio u ruševinama."
Kako je istakao NIST u svojim odgovorima u vezi sa svojim konačnim izveštajem o uništenju WTC-a, "NIST ni u jednom slučaju nije izjavio da se čelik u kulama WTC-a otopio zbog požara." Čelični stubovi nisu morali da se istope da bi se zgrada srušila, bilo je dovoljno i da samo budu oslabljeni temperaturom.
Istražitelji nisu pronašli nikakve dokaze o kontrolisanom rušenju, eksplozivu ili pogotku projektila.
Završni izveštaj opisuje kako je mlazno gorivo eksplodiralo i izazvalo požar u zgradama (od strane 24 za prvu kulu, a od strane 42 za drugu). "Čelične konstrukcije ne moraju da se otope da bi izgubile čvrstoću. Njihove tačke topljenja su na oko 1.600 °C, znatno iznad tipične vrednosti od 1.100 °C koju dostižu požari uobičajenih zapaljivih materijala u zgradama." Ali na 300°C, "čelik gubi oko 20 procenata svog napona tečenja."
"Na temperaturama iznad 500 °C, čelik dalje slabi, gubitak čvrstoće i krutosti postaje značajan, a sposobnost stuba da nosi svoj udeo u opterećenjima zgrade se smanjuje."
NIST je zaključio da su oštećenja izazvana udarima i "neuobičajeno veliki broj višespratnih požara izazvanih mlaznim gorivom (koji su dostigli temperaturu do 1.000 stepeni Celzijusa ili 1.800 stepeni farenhajta) značajno oslabili podove i stubove sa ugroženom otpornošću na vatru do tačke gde su podovi popuštali i povlačili se prema unutra na obodnim stubovima. To je dovelo do naginjanja obodnih stubova prema unutra i propadanja južne strane WTC 1 i istočne strane WTC 2, što je dovelo do urušavanja obe kule."
Nuklearni hemičar dr. Frenk Grining (Dr. Frank Greening) objasnio je u ovom videu koji je objavio Institut Smitsonijan (Smithsonian Institute) kako je izveo sopstvenu kompjutersku simulaciju i došao do zaključka da nije bio potreban eksploziv da bi se kule srušile na način na koji se to desilo.
Istina je i da su pasoši nekih terorista pronađeni uprkos padu aviona. Prema ovoj izjavi za Nacionalnu komisiju za terorističke napade na Sjedinjene Države, pronađena su četiri pasoša. Dva su pronađena na mestu pada četvrtog aviona u blizini Šenksvila, "jedan je pripadao otmičaru na letu 11 Amerikan Erlajnsa. Prolaznik ga je pokupio i dao detektivu njujorške policije neposredno pre nego što su se kule Svetskog trgovinskog centra srušile," a jedan je pronađen u prtljagu koji nije ukrcan na povezani let (11 Amerikan Erlejnsa).
Pasoš je pronađen nekoliko blokova dalje od mesta napada na WTC, saopštile su vlasti 16. septembra 2001.
Šanse da se pronađe pasoš nekog od otetih putnika mogu izgledati male, ali daleko od toga da je to jedini predmet koji je pronađen nakon napada. Nacionalni muzej američke istorije i Memorijal i muzej 11. septembra prikupili su na hiljade predmeta, uključujući delove aviona.
Neki predmeti poput novčanika, novčanica, papirića izbačenih kroz prozore razbijene avionima i eksplozijama su preživeli požar i uništenje kule. Fragmenti aviona skupljeni su i u kraju oko WTC-a, čak i blokovima dalje. "Pešaci su u blokovima oko Svetskog trgovinskog centra nailazili na nepoznate metalne predmete na zemlji. Nisu ih svi odmah prepoznali kao delove letelice koja je upravo udarila u kule bliznakinje," objašnjeno je na sajtu Memorijala.
Ruševine su premeštene iz WTC-a na drugu lokaciju kako bi se pretražile u potrazi za predmetima, telima i tragovima povezanim sa teroristima.
Ruski izvori o ratu u Ukrajini
Evropska unija jeste zabranila ruske medije pod kontrolom države Raša tudej i Sputnjik u martu 2022. u sklopu sankcija uvedenih Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Reakciju Moskve na zabranu pratili su međunarodni mediji, uključujući AFP.
Govor Vladimira Putina kojim je najavio invaziju propratili su i mediji van Rusije, kao ovde, ovde i ovde u izveštaju AFP-a. Zvanični odgovori Rusije na optužbe za ratne zločine takođe su uvršteni u medijske izveštaje, kao ovde o masakrima civila u Buči. Objavljena je i reakcija ljudi u Rusiji, kao i ovde, nakon pronalaska leševa u Buči. Zvanične izjave prenosile su međunarodne novinske agencije poput ovog teksta.
Videli ste sumnjivu informaciju na društvenim mrežama?
Kontaktirajte nas